Bogoslovlje

31

ковођени ситним политичким страстима и осветом над свима онима који нсу били њихове изразите присталиче, припремали да збаце и митрополита Петра. Дознавши за то он je сам поднео оставку на свој положа], напустио Србју и отишао у Сремске Карловце где je постао горњокарловачки епископ. Умро je у Сремским Карловцима 1864 године. Завршавајући своје мишљење о митрополиту Петру, Христић сасвим оправдано каже: ~Доћи ће време кадаће се благодарна Србија блаженој сени великог овог српског архипастира достојно одужити. Они, који су за време његове црквене управе живели, чуваће са пијететом спомен његов, сећајући ce сја]ности и висине на којој су тада били црква и вера наша у Србији”. Мишљење Филипа Христића о митрополиту Петру Јовановићу je користан прилог за историју српске цркве тога времена. Христић нам не само потврђује оно што на основу докумената можемо исконструисати о верском и црквеном животу код Срба тога доба и животу и раду митрополита Петра, већ даје и мишљење савременика о тим питањима. Он je своје мемоаре писао у зрелијим годинама, а пород тога још je био у животу велики број људи савременика догађаја које он описује. Сви они у главном делили су потпуно његово мишљење и слагали су се у његовој оцени ондашњих црквених прилика. А за живот и рад једног истакнутог човека ништа није похвалније него кад и у очима савременика изгдеда достојанствен, праведан и објективан и о њетовом се раду и они похвално изражавају. И што je време од живота и рада митрополита Петра све више одмицало, у толико je суд објективних људи о њему био бољи, нарочито с обзиром на прилике и околности под којима je живео и радио, тешкоће и неприлике на које je наилазио и знача] и последице његовог рада.

Résumé

Dr DRAGOSLAV STRANJAKOVIĆ

PHILIPP HRISTIĆ’S MEINUNG ÜBER PETER JOVANOVIC, DEN MITROPOLITEN VON SERBIEN (1833—1859)

Philipp Hristić, serbischer Staatsmann und Diplomat aus der zweiten Hälfte des XIX ten Jahrhunderts, in seinen unverkndigten Denkschriften giebt ein sehr lobenswertes Urteil über das Leben und die Arbeit von Petar Jovanović, der von 1833 bis 1859 Metropolit von Serbien war. Besonders trägt er sein grosses Verdienst für die Organisation der Serbischen Kirche und für die Fachbildung der serbischen Priesterschaft aus, weshalb gründete er ein Priester-Seminar in Beograd. Widmend sich mit voller Seele der Kirche, Erzbischof Petar hat durch sein Leben und seine Arbeit beigetragen, dass der Glaube und die Kirche in Serbien auf der grossen Höhe waren,