Bogoslovlje

32

Резюме

Dr ДРАГОСЛАВ СТРАНЬАКОВИЧ

МНЕНИЕ ФИЛИППА ХРИСТИЧА О ПЕТРЕ ИОАННОВИЧЕ, МИТРОПОЛИТЕ СЕРБИИ (1833—1859)

ФИЛИПП ХРИСТИЧ, сербский политик и дипломат второй половины XIX века, во своих мемуарах, ещё не сообщеных, даёт очен похвальный суд о жизни и деятельности Петра Иоанновича, митрополита Сербии (1833 —1859 г.). Особенно он выносит его великую заслугу об организации Сербской церкви и об учебном занятии и специалном богословском образовании сербскаго священства для которого была 1836 г. учреждена духовная семинария в г. Белграде. Митрополит Петр посвятил всю свою жизнь и деятелность церковным делам, так что религия и церков в его время была на великой высоте в Сербии.^

Д-р ЧЕДОМИР С. ДРАШКОВИЋ

TAJHA УСПЕХА У ПРОПОВЕДАЊУ

Брига цркве за успех у проповедању речи Божје je разумљива кад се има у виду да joj je то и најглавнија обавеза коју јој налаже њен оснивач Господ Исус Христос (Мт. 28, 19—20; Мр. 16, 15; Лк. 24, 47). Отуда би се и целокупан задатак теологије заиста могао, по мншљењу проф. Ед. Турнајзена, схватити као учење о речи Божјој. 1 Јер, истина хришћанског веровања je практична, тј. догађајна истина. Реч Божја се мора узети као предмет учења и то учење чини практичну теологију. Тиме стојимо пред проблемой проповеди у најширем смислу. Не садржај истине у проповеди, не место где je истина објављена и величање те истине на томе месту, већ само проповедање, саопштавање и примање те истине као такве, са свима актима црквене радње то je предмет практичне теологије. 2 Црквена проповед je компликован акт. Она се састоји из низа радгьи, тако да се теологија, која се њоме бави, дели у многе дисциплине. Међутим, центар je и остаје центар акт објављивања, који називамо проповеђу у обичном смислу. Њему одговара учење о-проповеди, омилитика. 8 Како пак „реч Божја није везана“ (2 Тим. 2,9),

1 Ed. Thurneysen, Die Lehre von der Seelsorge, Zollikon—Zürich 1946, S. 9.

2 Ibid, S. 10.

3 Ib„ S. 11.