Bogoslovlje

55

васпитне утицаје. Из сопствених побуда тежи човек да прекорачи оквнр свога искуственог живота, oceha потребу за унутрашњим уобличавањем, одређивањем, и неопходност да се потчнни ономе што га води Богу. Велики претставннк природних наука Ајнштајн говори слично: “Пре свега верујем... да једна од најјачих побуда које воде уметности и науци јесте бекство из свакодневног живота са његовом болном грубошћу и безнадном пустоши, из окова вечно променљивих жеља. Она вуче финији дух из личног живота у свет објективног гледаньа и разумевања.“ х ) Стваралачкн принцип Стварности —љуб а в упућује човеков поглед већ од његовог детињства према горе. Он живи у њему и онда кад га погрешне теорије вежу за чулни свет. Дође тренутак кад се његово биће окрене Праизвору; ако не пре онда у смртном часу. Али већ за време живота човек не припада само искуствоном свету; у свој својој везаности за искуствено дату околину он oceha свога Творца и свој ослонац. Потребно je само везати врлину и његове вредности за тај праоднос. Васпнтање само негује оно што већ постоји у човеку иако у маломе; оно не даје ништа ново дечјој души. У крилу Творца je свако човечанско биће. Није стога тешко упутити човека Богу; исто тако није тешко вратити га Богу. БЬему га води већ увођење у свет истине, лепоте и морала. Утицај друштвене средине мења се непрекидно и веома je разноврстан. Сваки појединачан облик тог утицаја зависн са своје стране од промена у друштву. Са њима се мењају и спољни облицн и путеви васпитања. Али у тој шареној разноврсности могу се наћн путеви, методе и циљеви који се стално понављају и показују. За педагога лежи у томе неиспунљив задатак. Како се преноси унутрашгьа структура једне заједнице на њене следбенике? Колики je утицај снажне, унутрашње изграђене личности појединца? Какав je међусобни однос главних области културног живота? Да ли ce оне допуњују и усавршавају? Или ce мржда узајамно ометају и руше? Ови и многн други тешки a значајнн проблема постављају се педагогу. Они су како практично тако и теориски далекосежни.

4 Има много примера који говоре у прнлог тврђењу да чак и нај специјалнији стручни рад уколико je васпитан захвата делу личное т. Многи стручни радници су одлични васпитачи. То се може само тако тумачнти што сваки, и најспецијалннји рад може и треба да се повеже са идејом. Иако се то тврђење у поједнностима не може увек фнлозофски образложити или доказати, оно ипак претставља стару и доживљену животну истину. Тако je Хришћанство обухватило обадва момента, што стара филозофија није могла: сваки рад може се начинити службой Божјом ако се доведе у склад са морално —религиозним уопште са идеалним захтевима. Зато треба имати на уму: не васпитава штачки бравар вештачког бравара, инжегьер инжењера, него морална личност моралну личност. Стручи рад јесте и остаје средство и прилика да се идејно доведе до утицаја. Ако има неуспеха он се мора тумачитн прецењивањем једне или друге стране, идејног садржаја или стручног рада.

’) Mein Weltbild, Amsterdam™ 1919 Iр. 166.