Bogoslovlje

6

прщфужило збору старих и сларних црквених лесника, чије песме појемо на богослужешу. Његово Блаженство нанисао je: 1) Служба св. Гедеону, Атина 1936 и 2) Служба св. Ахилију, Атина 1953. Св. Ахилије je учествовао на Првом васељенском сабору (-{- око 330). Био je заштитник Ларисе, где je Доротеј био митрополит. Култ св. Ахилија имамо и ван Ларисе. Тако je на острву Аилу у Малој Пресни била дцвна црква св. Ахилија из Ларисе, чије je мошти на Преспу донео (око 983) Самуило као плен из Тесалије када je освојио Ларису. Култ св. Ахилија имамо и код нас:' а) Црква у Аршьу, седиште моравичких епископа, и б) Црква св. Ахилија у међама села Брода код Кичева. Поред служби састављао je Архиепископ Доротеј и молитве. Из историје грчке цркве имамо да поменемо рад; Прилог историји Грчке цркве новијег доба. Поред свега овога објавио je Архиепископ многе чланке у богословским часописима и у дневним листовима Ларисе и Атине. Његово Блаженство Доротеј je већ 34 године архијереј и као ар•хијереј истакао се толико, да je већ 1949, после смрти атинског архиепископа Дамаскина, био кандидат за атинског архиепископа, али je своју кандидатуру повукао у кор ист блаженопочившег Спиридона. Када je сада, после смрти архиепископа Спиридона ГЬетово Блаженство Доротеј изабран за архиепископа Атине и деле Јеладе, овај избор je окарактерисан као „национална радост“ (Архив... XI, 3). Лист „Бима“ у броју од 5 априла 1956 поводом избора ГЬеговог Блаженства за Архиепископа Атине и деле Јеладе овако je писао; „Ступањем на архиепископски престо Атине и предузимањем воћства у Цркви од стране Његовог Блаженства Доротеја, Грчка црква je неоспорно ушла у један нов период. Ако буде осварен програм који je изнео и обећао нови Архиепископ, Црква ће доживети свестрани напредак и извршење њене мисије у религиозном, друштвеном и моралном погледу.“ Као архијереј Грчке православие цркве Његово Блаженство будно чува у чистоти и узвишености јеванђеље и учеше Христово, чува вршење православног богослужења како je оно предано православној цркди од старине, води бригу о организации и свим институцијама своје цркве. Нэегово Блаженство неуморно проповеда јеванђеље Христово. Нај после истичемо заслуге Његовог Блаженства за добре односе између појединих православних цркава у разним земљама. После свога избора за архиепископа Атине и целе Јеладе ГЬегово Блаженство je упутило оставим поглаварима помесних православних цркава „Писмо мира“, у коме, између осталога, нише: „Братски извештавамо да ћемо показати сву спремност и моћ да бисмо одржали нераскидном везу у Христу са свима сестринским Црквама, добро знајући да ништа није јаче од љубави Цркава на свету и плодоносније за њих и хришћанске народе.“ Веза льубави између појединих делова Православие цркве много ће помоћи извршењу високих цшьева и задатака целе Христове цркве, a пој едини делови Православие цркве ће се у зајед-