Bogoslovlje

7

ници боље оспособљавати за извршеше ових циљева и задатака. Ово je, верујемо, имао на уму Његова Светост Патријарх српски Господин Викентије кад je пошао y посету сестринској Грчкој православној цркви. Свакако имајући то на уму и веран своме споменутом завету у Писму мира, дошао je Његово Блаженство поглавар цркве целе Јеладе у посету Српској правое лавној цркви, која ће корисно послужити унапређењу и учвршћешу веза између две православие и суседне цркве, грчке и српске. Добри односи и везе између грнке и српске цркве нису од данас, па ни од јуче, него од давнина, још од времена када су Срби прими ли хришћанство. Ове везе почивају пре свега на томе, што обе цркве проповедају исто Христово јеванђеље и тумане га на исти начин. Ове везе, даље, почивају на историским чињеницама. Са радошћу истичемо да су наши гости припадници оне цркве и онога народа, од којих су Српска православна црква и Српски народ прижили велико културно наслеђе. Да бисмо указали на ово културно наслеђе требало би нам много времена, а када бисмо га хтели писмено изложити, то би обухватило читаве књиге. Споменућемо само најглавније. Кирило и Методије и њихови ученики положили су основе словенској, па и ерпској књижевности. Приживши богослужење из Византије добили смо превод Светог писма, добили смо превод богослужбених књига у којима je узвишена византиска црквена поезија постала наша присна својина, коју и ми појемо на богослужешу и њоме славимо Бога. Добили смо превод многих дела црквених отаца и писаца, део византиске кшижевности ко ja je у своје дреме била једна од најјачих у Европи. Из византиске кшижевности проводили смо не само богословска дела, него и разна дела кшижевности и науке. Стога се стара српска кшижевност у своме развитку наслањала на византиску и српски писци су се трудили да своме народу даду што je могуће вше од онога што je имала византиска кшижевност и наука. Сви ови преводи из византиске кшижевности и науке сачувани су до данас у рукописима, углавном још не проучени, и питаше je части и дужности наше науке да их проучи. Са богослужешем примили смо из Византије и разне уметности, jep je велика Византија зрачила своју уметност околним народима и Западној Европи. Византиски мај стори су радили и у српским земљама. Устројство монашког живота у српским манастирима je слика монашког живота у Цариграду и Светој Гори. Црквено и световно законодавство смо примили из Византије, или смо се шиме обилно послужили, А да и не говоримо о старим српским црквеним пропоредницима који су наставили проповедаше Речи Божје користећи се успесима постигнутим на полу омилитичке науке у Византији у шеном златном периоду (IV —V в.) патристичке епохе. Када све ово имамо на уму, онда нам долазак делегације Грчке цркве постаје још радоснији догађај. Посета Његовог Блаженства није само посета Српској православној цркви, него ie уједно посета Српском народу и нашој Држави и према томе она je, такође, израз жел>е и добре доле да се одржавају не само· добри односи између наше две цркве, него да се одржавају и развијају културни и политички од-