Bogoslovlje, Jul 01, 1957, page 100

98

Може се такође рећи да кад би уметност била подражавање био би исти случај са осталнм областима човековог рада. Међутим, уметннк може да подражава чулну слику - видну и слушну претставу пре света и њихове комбинзције али не и њен смисао, значење, дакле не њену садржину. Без тога међутим нема уметности, нема уметничког дела. Уметничка слика не говори увек само о телесним особинама дате личности него о општим одликама човека израженнм у појединцу 1 . ђ. Сама природа не говори ништа о томе шта треба подражавати» шта je вредно тога. 2 Уметник joj приступа са одређеним гледиштем у том погледу к подражава лепо или ружно, успело или неуспело прнродно уколико уопште подражава. „Нисам покушао да репродукујем природу; ja сам je претставио“ казао je Сезан још јасније. Тако постоји склоност уметника нашег доба да претстављају деформисано, дегенеративно, ненормално, док je раније било другачнје ; Средњи век je претстављао само идеално и идеализовано. 5 Постоје у томе, наравно, индивидуалне разлике и склоности. 4 е. Задовољство од подражавања не може се сасвим поредити са задовољством од стварања; они ce разликују потпуно, као две врсте. Васпитање за подражавање природе, за уметност тако схваћену водило бн до неге телесних снага, у првом реду чула. Оно би допунило природно-научно познавање човека и олакшало његов развој и растење. Оно не би неговало уметнички дух и характер са њиховим одликама, са врлинама које носе собом. У уметничком васпитању не би се ни јављали појмови уметничке истине и слободе, доживљавања Стварностн као дела апсолутне лепоте, осећања естетскога као битне ознаке Прабића, нити би се ишло за њиховим остварењем у животу васпитаннка. Исто тако не би се неговале врлине характера које одликују уметника. 5 2. Биолошко схватање уметности подвлачи задовољство од естетског уоблнчавања животно целисходннх функција. Уметност je, по њему, прожимање живота естетскнм с једне стране, довођење до израза естетскога у њему с друге. Лепоте има у природи уколико организам одговара својој намени. Животиња je лепа кад je способна за. живот, кад носи одлнке своје врсте и њен je добар претставник. 6

1 Упор. Касирер у пом. делу с. 187 и д. Такође Шелинг у пом, делу с. 6; Шопенхауер Parerga und Parallpomena. Reclam, И. 445.

3 Интересантна ]е изјава познатог сликара Матиса из његовог чланка; The Nature of Creative Art, y збирци: Education and Art; Unesco, 1951; 21. Он каже; „Кад слнкам портре враћам се више пута својој скици и свакИ пут ]е то нов портре који сликам: не исти који дотерујем него потпуно други који свакн πντ поново· почием; и увек налазим у истом лицу једно друго биће. Да бих своЈу студију употпунио често се обраћам фотографијама исте личности из разних доба; коначни портре може да je прикаже млађом и другачијег изгледа но што je она] који има у доба кад ми позира, и то je управо она личност коју пружа она] изглед који ми се учинио највернији, онај који ми je открио највише од реалне личности мог модела“.

3 Sorokin, P.: The Crisis of Our Age. New York, 1946. Исти: Social and Cultural Dynamics. American Books Comp. 1937. Такође о томе говори веН Аристотело у својој Поетици.

* Müller —Freienfels, R : Psychologie der Kunst. 2 Aufl. Berlin— Leipzig, 1923; il Bd. Исти: Erziehung zur Kunst. Leipzig, 1925.

5 О утицају уметннчког васпитања на практични живот: Ј. Cohn: Geist der Erziehung. Leipzig - Berlin, 1919; 363 н даље.

6 H. Read: The Meanlng of Art. Pélican Book, 17213.