Bogoslovlje

њеница да je догма само оно што je Богом откривена и Црквом објављена и формулисана истина. Међутим никад ниједан васеЈвенски сабор није расправЈвао питања о склону, структури и моделу васионе, нити се у икојем плану Никејско-цариградског символа вере о томе ишта говори. А само je васељенски сабор бар према нашем православном схватању надлежан да на основу Божјег откровења доноси и проглашује догмате. Како ниједан васељенски сабор није догматизирао никоје астрономско учење, то онда не може ни бити сукоба између астрономије и догматике. Али да бисмо цео постављени проблем што потпуније обухватили, морамо бар у главним потезима приказати како су људи током векова замишљали модел и структуру васионе.

Разна научна схватања васионе

Што се тиче састава и изгледа васионе, он je у разна времена код разних народа различите замшшьан. Постоје углавном три основна типа како су л. уди замишљали васиону, па и та три основна типа имају своје варијанте. Најстарији систем васионе je систем равне земље, затим систем лоптасте непомичне земље у центру васионе и најзад систем земље која ce креће око осовине и око Сунца у неизмерној васиони. Систем равне Земље. Преисториски, па дуго времена и историски људи нису имали ни дцвољно искуства, ни довољно научних средстава и материјала да Земљу замисле икако друкчије осим као водоравну плочу која je одасвуд опкољена морем на коме и почива. До таквог схватања није их довело никакво религиско „заглупљивање” него су до тога схватања људи дошли баш на основу оног вулгарно-атеистичког става: верујем само у оно што видим. Људи су видели да je земљина површина равна, да се испод ње и око ње налази вода па су према таквом искуству створили себи слику Земље и неба које као каква издубљена лопта окићена Сунцем Месецом и звездама наткриљују равну земљину плочу. Природно je да се пред л удима врло брзо појавило питање: на чему сто je небо и Земља? На то питање очи више нису давале директан одговор, него су овде дошли до речи умно довијање, фантазија и митологија. Зато и постоје разне варијанте система равне Земље. Тако су неки сматрали, као например у Индији, да Земља почива на леђима трију китова, други да стоји на леђима огромне корњаче која као и она три кита плива у светском океану, a трећи су веровали да Земља виси о златном ланцу окаченом негде о небо а ово опет стоји на стубовима који се налазе далеко у океану. 5 А'на чему, или у чему се налази тај океан? Халдејски и египатски научници дали су одговор и на то питање. По схватању египатских научника старог века васиона има облик четворостране призме у чијем се подножју налази Земља као издубљена плоча чији центар заузима Египат, а небо je од гвожђа и налази се као купола окићена звездама као лампионима. Изнад неба je вода небеског океана. Халдејски научници су усвајали у основи овај систем света само са извесним изменама. Наиме, по њима Земл.а није издубљена него испупчена лоп-

I 5 Д-р Бранислав Петронијевић, Чланци и студије, Нова серија Београд 1932 г. стр. 19 —20; Божидар Поповић, наведено дело стр. 18.