Bogoslovlje

44

можда би му то инквизиција и проглодала кроз прсте, да није зацраво исмејао папу. Јер, у томе његовом »Разговору о два система света« Птолемејевац, назван Симплициус (дакле простак), приказан je тако очајно глупим, да није кадар да схвати ни најнесумњивије доказе Коперниканца. И као за пакост, тај Птолемејевац се служи аргументима самог папе Урбана VIIL А да зло буде и веће, у ову ствар се умеша језуит Шајнер, лични противник Галилејев због питања ко je од њих двојице први приметно пеге на Сунцу. Он je узбунио јавност како Галилеи исмејава папу, и осетльиви живци инквизиције исцрпели су већ и последње резерве стрпљења. 32 Последице су свима познате. Галилеи je приморан да се одрекне »јеретичког« учења и три године да иде у покајничком оделу, а Коперников систем стигао je на списак књига чије je читање добрим римокатолицима забрањено. Тако je лични моменат одиграо пресудну улогу у овом заиста срамном чину који несумњгаво сведочи да папа Урбан VIII није био непогрешив чак ни кад о верским стварима учи, јер ето једну чисто астрономску па још погрешну теорију третирао je као да се ради о догматским или моралним истинама. Међутим, покрај овог личног момента, jep je била у питању пашша личност и Шајнерова суревњивост, није искључена могућност да су на промену става Римске цркве према новој астрономији утицале и друге околности. Пре свега нова астрономија у то доба заиста још није могла да наведе непобитне доказе за своју истинйтост, па je као што смо видели, било баш астронома који су je као недоказану и чак физички немогућу одбацивали. Поготово народне масе не само што нису нову астрономију могле схватити, него су од ње заиста морале осећати известан страх за своје грубо материјално схватање религиских истина. Најзад позната je чињеница да су се протестант сви од реда, почевши од Лутера и Меланхтона па до последшег, заведени лажном теоријом буквалне инспирације, далеко одлучније протиВили новој астрономији него што je то упочетку чинила Римска црква, која je дочекала да Галилео исмеје папину личност па тек онда да се устреми против нове науке. Није дакле ни мало искључена могућност да су све те околности; недоказаност нове науке, отпор великог броја астронома, отпор народних маса, отпор протестаната, утицале да и Римска црква заузме непријатељски став према новој астрономији. Али, било да су ове претпоставке тачне или не, чињеница je да су и римокатолици и протестант својим поступком и држањем учинили и Библији и хришћанству само негативяу, скоро медвеђу услугу, умешавши Библију у једну расправу чији проблем уошпте не спада у њену компетентност.

Библија и нова астрономија

Али, ако Свето писмо ипак понегде поставља проблем геоцентризма и антропоцентризма, зар нису онда западни хришћани учинили само своју дужност уставши у његову одбрану, и зар нису онда противници хришћанства у праву кад критику јући поступак западних хришћана самим тим одбацују и Библију заједно са старим астрономским системой за који je, кажу, везана. И заиста они наводе чак и понеке цитате из Библије да би

,2 Џемс Цине, Физика кроз векове, стр. 168 —169.