Bogoslovlje

50

баш тако да се омогући појава и одржање човечанства, и служи томе цшву, као што и једна огромна фабрика дечјих играчкица, или чак обичыих иглица, са целим својим техничким и административним апаратом служи иглици. У томе смислу може се сасвим озбильно говорити о антропоцентризму и геоцентризму без обзира да ли je Земља шьосната или лоптаста, покретна или непокретна, највећих или најмањих димензија, у гсометриском центру или у каквом незнатном углу васионе. Уосталом ако je васиокски простор бескрајан, онда je према Паскаловој дефиницији центар васионе свуда, па дакле и тамо где je Земља. Али, још једном ваља нагласити да je хришЬанска догматика потпуно индиферентна према било каквом астрономско-геоментриском антропоцентризму. Ако најзад резимирамо све што je речено о појави ыове науке и а>еном односу према хришћанству, можемо као несумгьиве истине констатовати следеће чињенице: 1) Сви системи света су чисто астрономске теорије и покушаји да се схвати састав и модел васионе. АстрОноми су у томе много лутали и грешили. 2) Св. писмо и догматика нису везани ни за један од тих система. Уколико Св. писмо говори о Земљи, васиони и небесима, оно их наводи само као пример и доказ Божје мудрости, свемоћи и благости. 3) Хришћански геоцентризам и антропоцентризам није заснован на астрономском геоцентризму, него на изузетно узвишеном положају човека над свим видЛэивим бићима, и на факту искупљења кроз боговаплоћење које се десило на Земљи. 4) Православна Црква никада није анатемисала нови систем света. 5) Творци нове астрономије су сви били дубоко религиозни хришћани а не атеисти, па ако су претставници западног хришћанства били устали против нове астрономије, то нису учинили због њене стварне атеистичности, него или погрешног схватања инспирације Св. писма,, или из личних разлога. Према свему изложеном сви хришћани а поготово ми православии, можемо новој астрономији погледати у лице без икаква страха и снебиваша, и чак je оберучке прихватити као громогласног сведока неизмерне Божје мудрости, величине и благости.

Zusammenfassung

Dr. LAZAR MI LIN

DIE NEUE ASTRONOMIE UND DIE CHRISTLICHE WELTANSCHAUUNG

Im Laufe der Geschichte haben sich die Menschen das Bild des Weltalls verschieden vorgestellt. Es gab im grossen und ganzen drei Systeme mit verschidenen Varianten: das System der flachen Erde, das System des unbeweglichen Erdballs im Zentrum des Weltalls, und das System der beweglichen Erde. All die drei Systeme sind rein astronomische Theorien keine religiösen oder dogmatischen Lehren. Da jedoch die Vertreter des westlichen Christentums - sei es aus irrtümlicher Deutung der Inspirationen der Heiligen Schrift, sei es aus persönlichen Gründen das Koperniksche System ablehnten und es als