Bogoslovlje

60

же да издржи научну критику. Сем тога, критика се из истог разлога мора задржати само на једном проблему, проблему о пореклу морала, ма да хипотеза решава и друге проблеме који су важни и које би требало оценити. Како стоји ствар са Дарвиновом десцендентном теоријом у науци, односно филозофији природе? Ова теорија je у науци најпре од многих примл.ена са одушевлением у целини, тако да су гьене главке идеје примењиване и у другим областима научног и филозофског сазнања. Али, то одушевљење с временом je почело постелено да се стишава и хладно расуђивање да узима све више маха, па се јавила и врло оштра и радикална критика. Но то није могло да умањи њен прави значај. Филозофија je признала оно што je морала признати с погледом на савремено статье науке; найме: да се живи свет развио од сасвим простог првобитног живота, те да je „крвно сродан”. 42 То тврђење десцендентне теорије данас нико не помишља да доведе у питање већ му се придаје важност „аксиоме”. 43 Али, у погледу других ставова који су типични за Дарвинову десцендентну теорију заузима се негативан став, а баш ти ставови који се одбацују имају важности за еволуционистичку хипотезу о пореклу морала. Стога je потребно да се на критику тих ставова обрати нарочита пажња. Ево у чему се та критика састоји. 1. Дарвинова десцендентна теорија оцењује се као недовољна стога што не даје никакво конкретно објашњење узрока који изазирају варијације него сматра да су те појаве уопште необјашњиве, иако je дужна и те појаве да објасни. 2. Не прима се -ни Дарвиново тврђење да су индивидуалне разлике наследие, па се стога њима оспорава и филогенетички значај, пошто ништа не може бити филогенетички важно щто није наследно. 3. Не допушта се ни случај у научном објашњавању света и појава у њему, који (случај) у Дарвиновом објашњавању филогенетичких процеса игра важну улогу. С погледом на ову слабу страну његове теорије Волтерек каже: „Најважнији, у тьеговом почетку и његовим етапама са изузетком типа кичмењака и сисара непознати ред водио je човеку. Постанак овог завршног облика из случајних, произвољно управљених мутација или из случајних укрштавања je очигледно бесмислено усвајање, такође утицај селекције и утицај средине (на мозак?) не помаже да ce изиђе из бесмислености таквог схватања«. 44 4. Оцењује се као нетачно и Дарвиново тврђење да je филогенетички развитак резултат процеса прилагођавања и да између суштине филогенетичког развитка и прилагођавања нема никакве битне разлике. Јер услови живота не могу се узети као фактор који условљава и одређује типичност и особеност једне организације, пошто се под истим условиыа развијају и одржавају различите организована жива бића која су и поред различите организованости ипак добро прилагођена условима живота. Насупрот том Дарвиновом тврђењу да je еволуција живота резултат прилагођавања, један део савремене филозофије природе прави битну разлику између суштине филогенетичког развитка и процеса прилагођавања који не-

42. Hans Driesch, Philosophie des Organischen, Leipzig 1922, 253

43. Reinke, Die Welt als Tat, Berlin 1925, 350

44. Richard Woltereck, Vererbung und Erbänderung (Das Lebensproblem ...) Leipzig 1951, 307