Bogoslovlje

59

лико и оно на који je начин први пут постао живот. То су проблеми далеке будућности, ако их уопште икад човек реши«. 38 Оно пак што се објашњава то je развитак моралних способности из делова који их сачињавају. Према Дарвиновом објашњењу моралне способности су се развиле постепенны нагомилавањем минималних индивидуалних разлика помоћу природыог одабирања које и овде, у области морала, врши исту функцију као и у развитку свих филогенетичких особина: корисне разлике одржава и нагомилава а штетне уништава. Јер интелектуалне и моралне способности „ако су некад биле од велике вредности за првобитног човека И његове мајмунолике претке, оне су морале бити усавршаване помоћу природное одабирања”. 39 С погледом само на друштвене инстикте Дарвин каже: „Таква друштвена својства, чију велику вредност код нижих животиња нико није порицао, без сумгье су и човекови претци стекли на сличая начин, найме: помоћу природног одабирања уз припомоћ наслеђивања навика”. 40 А с погледом на интелектуалне способности он каже: „Стога je веома вероватно, да су се код људског рода интелектуалне способности постелено усавршавале поглавито помоћу природног одабирања”. 41 С погледом на овај наш приказ суштине еволуционистичке хипотезе као и с погледом на наш приказ суштине десцендентне теорије, може се рећи да се морални феномен одликује овим својствима. Прво, морал je стечён, није урођен, јер није дат са самом суштином живота него je накнадно унет у њега. Друго, морал je користан по заједницу, jep Je само као такав могао да се одржи и развије, пошто у борби за опстанак пропада оно што je штетно, док се само корисно одржава. Треће, морал je случајна појава, jep да су услови живота били другојачи, индивидуалне разлике које сачишавају морал могле су бити штетне и као такве пропасти у борби за опстанак, те се човек не би развио као нама познато морално биће. Четврто, морал je »меристичка« појава, jep je постао из делова који га сачињавају и изражава њихова својства. Пето, моралом, као и другим својствима, човек се издвојио као посебна врста из врсте која му je непосредно претходила, те je постао променом врсте. Шесто, морал je особина која je постала прилагођавањем условима живота.

IV Оцена еволуционистичке хипотезе може се дати с последом на различита гледишта с којих се решава проблем о пореклу морала као и с последом на различите проблеме које она сама решава. Таква оцена еволуционистичке хипотезе била би најпотпунија и стога најпожељнија. Али, како Je, због ограничености простора, таква оцена овде немогућа, то се ствар мора знатно ограничити. Ми смо принуђени да еволуционистичку хипотезу ценимо само са гледишта десцендентне теорије на којој почива и да истој признамо научну вредност ако je научно исправна ,та десцендентна теорија у оним тачкама које су важне за њу, еволуционистичку хипотезу или да je одбацимо као научно неисправну ако поменута. десцендентна теорија не мо-

38. Исто, 81

39. Исто, 155

40. Исто, 157

41. Исто, 156