Borba, Mar 28, 1960, page 3
|
Страва 3
а а а ИВЕ иинти БОРБА
ПИСМО ИЗ ВАРШАВЕ
МАЛИ И МАДАГАСНАР
у суботу је – постигнут споразум о пружању „меународног суверенитета" Мадагаскару. Учињен је пр и конкретан корак ка радикалнијем мењању Франдуско-афричке Заједнице. Ова _ федералистичко-конфедералистичка творевина претвара се постепено у ва ријанту Комонвелта,
" Септембра прошле године
е Гол је признао право члановима _ Заједнице на „међународни суверенитет". Ток преговора са лидерима Федерације Мали и Ма-
дагаскара, који су затим отпочели, показује да пре ношење тог суверенитета неће ићи баш глатко. И јед ни и друти преговори отегли су се дуже него што се у прво време предвиђало. Са Федерацијом Мали још није пронађен заједнички именитељ. Тешкоће долазе у првом реду услед настојања бивше метрополе да задржи одређен утицај у спољним пословима, одбрани и привреди Федерације. "Мали не жели да прекине односе са Француском. Напротив, њени лидери истичу потребу економских, финансиских, вултурних веза са бившом метрополом. Међутим, те везе схва тају само као помоћ и уза јамну корист. Федерацији је неопходна економска помоћ коју је Џариз обећао. Али, тешкоћа, је у томе што француски преговарачи тра же право да задрже одређену контролу на распоред и употребу те помоћи. Федерација жели да се компетенције француских војних кадрова који остају У земљи ограниче, да се фрав дуски официри индивидуал но ангажују, док метропола жели да има своју сталну војну мисију. Тешкоће постоје и око дефинисања статуса француских војних · база.
Ови преговори имају шири значај за будућност читаве Заједнице. Лидери малија траже пуну независност. Париз, изгледа, није спреман да изиђе усусрет свим њиховим захтевима У првом реду зато што би то мотло да исувише прошири брешу у уздрманој Заједници. _„Међутим, општи процес
унутрашњег развитка и е“" манципације афричких 36" маља, без обзира на извесне разлике међу њима, Указује да је еволуција Француско-афричке Заједнице неизбежна и то У прав цу који њеним члановима треба да омогући стварно пуну независност. д. Д. М.
ПН тнннн не
Краљ Непл а путује У САД и Јапан
Катманду, 27 марта (Хсинхуа)
Непалски краљ посетиће
идућег месеца Јапан и
САД. Његов долазак у 1о-
кио предвиђен је за 18, а
у Вашингтону за 27 април.
Осим велике америчке ваздухопловне британске војне снаље. у радовима
налазе се и провинцији Киренаики»
либиске и британске владе, и потребама британских страте На основу посебних допунских аранжм године војне маневр«,
тинске вежбе ва обуку“. бојтер је Либију.
оцени марта 088
пребачено из Британије 9
Маневри су несумњиво значај, и опреме ва услове великих сила за читаву
Либиска територији“ "мовооткривеним п вредни и финансиск уговора о војним базама,
доласку пролећа, Зато. су студених дана обележава-
'симбола зиме Морене и по
одржани поред осталог и рата у пустињи. "Африку, па и за њене пустињ
; присуство с ] ће „Либија, захваљујући великим о пре да о моћи и 4
влада не %леда Са задовољством Премијер Кообар изјавио је етролејским и положај»
Морена је угопљена у Виелу СТАРИ ОБИЧАЈ ко.
Ји ЈЕ САВЕЗ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ УВЕО" У КАФАНЕ И УЛИЦЕ ВАРШАВЕ
ОМЛАДИНЕ
(Од сталног дописника „Борбе“ )
Варшава, марта Варшавски младићи и де војке, упркос времену које их је натерало да огрну зимске капуте и не баш пријатним прогнозама метеоролога, утопили су Морену — симбол зиме, и уз песму „Хеј бистра водо..." и поклике поздравили долазак пролећа. На обалама Боа учесници славља (не аш многобројни) саслушали су „пролећни“ апел упућен свима (многобројним) младим радницима, студентима и ђацима да „узму активно учешће" у ак цији „Варшавско пролеће". Том недељном свечаношћу над Вислом, испраћајем зиме и поздравима пролећу, почела је манифестација омладине главног гра да · „Варшавско. пролеће", која ће трајати до 10 маја. : "'а7%
"И овде, као и свуда, где су зиме дуге и хладне, људи се, као ретко чему, радују
они 'од давнина „одлазак" ли 'слављем — 'потапањем
здравима, Весни, најлепшој у месту девојци, обученој у живописну . народну. ношњу. Тај древни, већ готово ишчезли, народни обичај. који се ту и тамо задржао само у неким крајевима Шљонска, покушао је да отргне од заборава Савез со цијалистичке: омладине и ове године га по први пут „увео“ у варшавске кафане и „довео“ та на улице главног града, настојећи да песмом, игром и избором „мис пролећа" започне манифестација „Варшавско пролеће". кж
Већ у суботу многобројне кафане, специјално за то резервисане, биле су испуњене до последњег места. Ту су, уз песму и игру, мла дићи и девојке прославили одлазак зиме и долазак пролећа. Најпре су у кади (греба се снаћи кад нема реке или језера (потопи
ли страшило од сламе, сим, бол зиме, а затим су избо-.
ром лепотице пролеће.
У недељу 700 младића и девојака у декорисаним ка мионима и са дневким паролама као, например, о младима и техничком напретку, омладинским „бритадама социјалистичког рада", упутили су се главним улицама града ка обали Ви сле до Моста Поњатовског.
На челу колоне а два Ри вала: сламна Морена са ду гом косом, декорисана раз нобојним лентама — Сим“ бол зиме — (и лепа насмејана „Весна" (уствари била је Барбара), обучена У живописну народну ношњу са по обичају обавезном зеленом сукњом.
поздравили
унијата БРИТАНСКИ МАНЕВРИ У ДИБИЈИ
шу
МИ Ири
Вил
базе
снаља ових зар тиских команди. ана, брит
који су — 10 јавио да је 9К
џ Источно-либиској ва испитивање неки То се уклапа У пове
недавно 28
богатствима, покушати ШТ
усфилд, (не у углавном смештене
Тобруку и Бенлавију. шзона није ограничена,
аваничној верзији — : о 3.000 војника због тога специјално
Пустињи близу : Е х нових војно-техничких уређаја
ћану ваџнтересованост стратећије ске области.
да се одрекне иностране по
На обали Висле пре потапања Морене
Колона се зауставила на обали Висле. Лепотица „Ве сна" најавила је владавину зеленог доба године, а Морена, бачена у реку, от пловила је у студене крајеве и хладне воде Балтика... "х»%
Тако је уз песму, игру, избор лепотице и обнавља ње древног обичаја, почело „Варшавско пролеће" у ор танизацији Савеза социјали стичке омладине.
У међувремену, до 10 маја, одржаће се и низ друтих манифестација и зкција: прослава Дана младог радника, Дана студената и Дана ученика; затим низ омладинских хонкурса, приредаба и изложби. Програмом се такође пред виђа организовање предавања и дискусија за омладину, затим ангажовање младића и девојака у подизању хиљаду школа хи љадугодишњице, на уређењу града, подизању пар кова и спортских објека'а, затим такмичење младих радника у оснивању „бригада социјалистичког рада" и томе сличном. Све те ак ције имају за задатак окуп љање и друштвено ангажовање омладине, нарочито сада — пред Конгрес Савеза социјалистичке 0младине, који се одржава у данима „Варшавског про лећа“. С. ВУЈИЦА
на територији у источној либиској На основу угодора између зећ је препуштена
Либије
анске трупе одржале су у току
и — претстављали ору.
л Адена, и имали с9
траних трупа на својој
самостали свој при“ а затражи ревизију
ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
| неке европске, имају у том
| ЈУГОСЛАВИЈА НА ТРЖИШТИМА
АЗИСКИХ И АФРИЧКИХ ЗЕМАЉА
За наше привреднике азиска и афричка тржишта су нова. Они су се тамо поЈелени гем неких изузетака, године.
Индустриски високо развијене _ земље, нарочито
делу света већ дугогодишњу традицију. За младу југословенску индустрију, старт у Африци и на Блиском и Далеком Истоку, искрено _ речено, није био лак.
Па ипак, довољно је било да стигну прве испоруке робе, да се доврши прва лука у Латакији и да се преда само један брод Пакистану, например. па да име Југославије и на привредном плану почиње да у тим земљама стиче афирма цију коју већ одавно има на политичком пољу.
Године 1956 југословенски извоз у земље Азије и Африке износио је само 25, а увоз само 28 милиона долара, што у поређењу са укупним југословенским из возом који је износио 323 милиона долара, односно увозом (474 милиона долара), претставља 81 односно 6 отсто.
Следећих година већ је по казан бољи резултат. Извоз се пење на 45 а увоз на 44 милиона долара. Године 1958 размена је још значајнија и рачунајући и извоз и увоз, достиже суму од 95 милиона долара, док је про шле године та бројка још већа — 124 милиона долара у оба правца.
Од 15 земаља Јутоисточне Азије и Океаније, Југославија је обављала прошле године извоз са 15 и увоз са 13 земаља. Најзна-
(мањен обим
светеке трговине чајем
Рим. 27 марта
Светска производња чаја у 1959 кретала се измећу 755 и 760 хиљада тона, што је нешто мање од продукције у 1958 — која је дала 761 хиљаду тона. Ови подаци не обухватају про-
изводњу у Совјетском Са-
везу и НР Кини. ~
Светска тртовина чајем знатније је опала у прошлој години. Светски увоз 1959 није прешао цифру од 520.000 тона, што је за 30.000 тона или 6 процената мање
од обима у 1958. Велико смањење забележено је У Великој _ Британији —
36.000 тона мање — и у земљама Блиског Истока И Северне Африке. Овај пад делимице је само рекомпензирало извесно повећање увоза у САД и у Ирску, док У континенталној Европи није било ранијег кур са ка порасту увоза. Со вјетски Савез је опет, знатно више увозио са Далеког Истока, што је био слу чај и са источноевропским
Ово је саопштила Организација УН за пољоприФАО. ли да је прошле године потражња била отприлике на истом нивоу са понудом на светском тржишту што је донело релативно чврсте цене чаја. Прошле године
—_ како је утврђено више
се него раније пио чај У земљама које га производе, док је потрошња остала У“ главном непромењена у земљама које га увозе, али с осетном тенденцијом ка смањивању залиха.
Нови Зеланд забринут стварањем Заједничког тржишта у Западној Европи Велингтон 27 марта (Ројтер)
Новозеландски премијер Волтер Неш посетиће идућег месеца неке европске земље и том приликом изразити забр Новог Зеланда поводом пољопривредне политике земаља западноевропскот Заједничкот тржишта.
У новозеландским привредним круговима сматра се да ограничење увоза У земље Заједничког тржишта може озбиљно да погоди новозеландски извоз и доведе до практичног слиминисања новозеландских производа са тржишта шест земаља — чланица тог трговинскот блока У Западној Европи. Хамбуршка конферен-
ција о бродоградњи предложила петоднев-
ну радну недељу Хамбург. 27 марта (Ројтер)
Претставници синдиката
·бродоградилишне индустри
је девет западноевропских земаља и Јапан завршили су тродневну конференцију у Хамбургу захтевом да се у индустрију уведе петодневна радна недеља од 40 часова. Учесници конферен ције су позвали владе заинтересованих земаља да се оријентишу на модернизацију и реконструкцију постојећих бродотрадилишта уместо да граде нова. На конференцији у Хамбургу били су заступљени синдикати бродоградилишне индустрије Белгије, Велике с Британије, Данске, Француске, Италије. Јапана, Холандије, Норвешке, Шведске и Западне Немач-
ке.
Вести из Џакарте и Пекинга говоре о новој групи Кинеза репатрираних из Индонезије. У садашњој трећој акцији те врсте, пребачено је кинеским бродом преко хиљаду особа, док је у другој половини фебруара совјетским бродовима транспортовано из Индонезије у Кину око 3.700 трговаца кинеске националности и чланова њихових породица. Ово су неке од мера за поступно решавање спора који је током протекле јесени био једно од највише третираних питања у азиском политичком животу.
Подаци о броју трговаца који су били – непосредно тангирани спором нису једнообразни, ни прецизни, већ зависе од извора из ко јих долазе. Тако, например, кинеска званична агенција тврди да је у току прошле године из Камбоџе и Индо незије репатрирано у Кину око милион и по припад“ ника националне мањине, док индонежанско Министарство иностраних послова не може да пружи дефинитивне податке (процедура око репатријације још није завршена), али на води да се ради 0 неколико хиљада особа, У сваком случају, спор је имао не само двострано, него и шире азиско значење. Пре свега, ради се о односима два веома утицајна азиска чиниоца, а затим треба имати у виду да и у другим јужним земљама тог конти нента живе јаке националне мањине кинеског поре. кла. Оне укупно броје око 13 милиона људи, а најјаче су (по четири милиона) у Тајланду и Малаји. док у Индонезији по извесним подацима има око два и по милиона Кинеза.
Када је у мају прошле године индонежанска влада донела одлуку да се од 1 јануара 1960 ставе 8ан „снаге све дозволе за рад страних трговаца у селима
чајнији промет бележи се са Индијом (10.377 милиона долара и Индонезијом (14.343 милиона . долара), а затим, по вредности извоза односно увоза, _ следе: Бурма, Пакистан, Малаја, Цејлон, Јужни Вијетнам, Филипини, Тајланд и други. Са већином ових земаља успостављени су уговорни трговински _ односи, док са Индијом, Цејлоном и Индонезијом постоје уговори о дугорочном кредитира њу за набавку инвестиционих добара у Југославији. Поред тога, споразуми 9 научно-техничкој сарадњи са већим бројем земаља 0-' вог подручја омогућују разноврсну активност и сарадњу за измену техничке документације, стручњака, образовање кадрова итд. У том погледу има већ сасвим одређених резултата.
Бродови и хидроцентрале
Прошле _ године например, југословенски извоз у Индију достигао је вредност од 1094 милиона долара. Међу значајним производима је свакако бродтрампер са два патролна чамца, затим скретнице и окретнице за индиске железнице и мостовне _ конструкције за мост Гандак. Сем тога завршена је и испорука 12 парних машина.
У Пакистану Југословени се могу поносити хидроцен тралом Чичоки Малиан ко сада налази у првој тодини _ успешног пробног погона. Ускоро треба да почне монтажа и на хидроелектрани Гујранвала чији се грађевински објекти завризавају према нацртима југословенских с предузећа. Пре две године бродотрадилиште у Краљевици про дало је за луку Карачи један реморкер који је, према оцени фирме „Карачи Порт 'Траст". показао од“ лична својства.
Сви ови, нарочито инвестициони радови добијају се путем лицитација у којима учествују и фирме индустриски високо развијеОне конку-
њаци и производња квалитет који одговара европским и светским стандардима., Није нашим људима без разлога поверена израда идејног пројекта за ХЕ Каган Вели и надзор радова на електрани Тујранвала, затим инјектирање на брани за ХЕ Тарбела и радови на реци Јалум за ХЕ Мангала — све у Пакистану.
У Бурми наш извоз у 1959
и градовима мањим од про винциских центара. то је највише погодило кинеске трговце. Они су држали 76,8 отсто малопродајне тр-
товине у Индонезији. До Краја септембра 1959 сви страни трговци на које се
одлука односи имали су да одлуче хоће ли затворити радње, или ће их предати домаћим задругама, или ће се преселити и наставити рад у провинциским центрима. За све њих предвиђено је обештећење у рупијама. Око 25.000 кинеских рад њи, чија средства су процењена ва око три милијарде рупија дошле су под удар одлуке и постале су објект спора који је повремено добијао врло оштре тонове.
Са индонежанске стране стално је наглашвавано да мајска одлука владе није посебно усмерена против кинеске националне мањине, јер се тиче свих странаца у том сектору привре де. Образложење те привре дне мере било је: они прет стављају остатак колонијалног система, држе готово монополистички у својим рукама снабдевање 0громне већине Индопежана, зеленаше и експловтишу ту већину. ометају развитак напреднијих. задру жних и других социјалистичких мера у индонежан ској привреди, а У политичком смислу претстављају ослонац иностраних сната које нису ваклоњене напретку суверене Индонелије. Осим тога. истицано је да се одлука о трговцима надовезује на раније мере национализације иностраних предузећа и радњи у индустрији, трговини и пољопривреди, које је индонежанска влада предузима ла нарочито после „Пуковничке побуне“ од 1857 године, Пекинг је одбацио индонежанско образложење и
Ситанг мост, на
чамце и око 1.500 фрижи-
дера. Бурманско тржиште интересо-
показује велико вање за југословенске проНа основу Споразума 0
бара Индонезији отворен је кредит у висини од 10 милиона долара. Постоји интерес и са једне и са друге стране да се овај аранжман што брже и што повољније примени у живот. Мако подаци о размени добара са земљама Блиског и Средњег Истока показују стални пораст (1956 године вредност извоза је била 2.593 а прошле године 3.588 милиона долара) још су веће могућности за извоз и увоз. У структури нашет извоза у ове земље пропале године највећи _ проценат заузимали су производи лаке индустрије, али је и о» де запажено учешће — наших предузећа у имвестиционим радовима. Предузеће „Геоистраживања из За треба например добило је надзор над изградњом једне бране, а „Ингра" израду тендера за вртеске бунаре и изградњу низа других ситнијих објеката У Ираку. У Сирији је преду“ зеће „ПОМГРАД" из Сплита закључило изградњу лу ке Тартус, а у припреми СУ и друте понуде за капитал“ не објекте. Овде југословен ска предузећа као учесници у инвестиционим објектима заузимају место, јер су се потпуно афир мисала као способни извођачи. к
У Либану „Хидроградња" је преузела радове на брани Каракум, „Електросрбија" гради један далековод дужине 57 километара, јдан тунел и централу Маркаби, а „Инвест-Импорт" из Београда је преузео изградњу бране Нар-ел-Баре.
Од 28 земаља на афричком континенту Јутославија је прошле тодине извозила у 21 а увозила из л земаља. Године 1955 напримр, вредност извоза у 36 мље „Африке износио је 1152, а прошле године 6.888 милиона динара, И возу и по увозу на прво ме сто долази Египат а затим Либерија, Тунис, Судан, Етиопија, Алжир, Гана итд. Већина ослобођених земаља Африке испољава јасну 0ријентацију привредне из" градње и многе од њих имају и програме привредног развитка. Због тога је афричко тржиште перспективно како у погледу робне размене тако м у погле-
| подигао оптужбу да се ра|ди о антикинеској акцији |која — због дужности НР |Кине да штити своје гра|ђане у иностранству — ну жно задире и у међудржав не односе двеју земаља. Сво |јим ставом кинеска влада и њена амбасада У Индоне зији пружали су моралну | подршку оним кинеским трговцима који су разним средствима избегавали да се повинују одлуци индоне жанских власти.
С обзиром на националну | компактност релативно чвр стУ културно-политичку заједницу кинеске нацио| налне мањине и њену еко' номску снагу (поред колонијалних елемената), кине ски трговци су били и у ве ликој мери остали најјача економска група у земљама Југоисточне Азије), отпор Који се међу њима појави изазвао је посебну пажњу и извесна ванредне међе индонежанских влас ти, нарочито на Западној Јави. Тамо је било и инци дената. Па је изречено и 165 судских пресуда про“ тив оних кинеских трговаца који су одбијали да спроведу владину одлуку. С обзи ром ла НР Кина све припаднике кинеске наџионал не мањине у друтим земља ма третира и као своје гра ђане, па им даје и изборна права и посебну групу пао ламентарних делегата. сукоб се заоштравао, преносе ћи се и на другл подручја двостраних односа.
У октобру је индонежан ски министар иностраних послова Субандрио ишпоу Пекинг, После његових ра зговора са министром спољ них послова НР Кине Чен Јиом. издат је коминике ко ји садржи жељу за споразумно решење, Пошто ни после тот сусрета није поСТИГНУТ споразум за спровођење одлуке о трговцима, кинеска влада је предложи ла да се ратификује и оства ри индонежанско-кинески
тори за камионе и вутомобиле, Такође су извезени пр ви аутобуси. камиони и мо тоцикли, Док су 1958 године извезена у Египат свега 32 железнична вагона, прошле тодине се та број пове ћао на 78. У Етиопији тако ђе постоје објективне
ности за повећање нашет извоза. поред очигледних резултата У извођењу инве стиционих радова. Кал што је познато, сплитско преду деће „ПОМГРАД" изграђује луку Асаб.
На основу кредитног спо разума са Суданом наша предузећа већ испоручују овој земљи инвес опрему за изградњу четири фабрике. Предузеће „Београд" изградило је фабри ку лаких металних конструкција Која је пуштена У рад прошле године, док је „Југометал" закључио утовор о извођењу рударско-те олошких радова у једном руднику твожђа.
Нова тржишта захтевају систематску обраду
Стални _ пораст · обима наше спољнотрговинске ра змене свакако да ће убуду ће имати још више одраза и у регионалном усмеравању. Нема сумње да је неоп ходно одржавање и повећање размене са традицио налним партнерима, али и чова тржишта захтевају по требу њиховот систематског обрађивања. Општа је кон статација да и поред тога што имамо могућности да пласирамо робу и да се латимо озбиљних инвестиционих подухвата. захашњавамо са пријавама за лици тације.
Прошле године су уства ри постигнути гови озбиљ нији пезултати у погледу регионалног усмеравања на ше спољне трговине, Рачу најући само нова тржишта — земље Азије. Африке и Латинске Америке — тла па змена се повећала “за блилу девет милијарди линара. Тд није мала ствар али није ни нарочито вели ка кал се се зна да све те земље посматрано у целини. имају много веће захте ве и да саме траже проши рење робне размене, са но-
вим партнерима. Н. ЂУРИЋ
РЕПАТРИЈАЦИЈА КАВЕЗА ИЗ ПНАОНЕЗИЈЕ
уговор о двојном држављанству, потписан још 1955, по коме би се омогућило оптирање припадника мањине, Предложено је. осим тога, да индонежанска вла да заштити митересе Кине за погођених њеним мерама и да помогне репатрија цију оних који то желе.
У Џакарти су'ове сутестије пажљиво примљене, ус војене и допуњене предлогом о стварању заједниче ког комитета за оепатријацију, Последње вести из „Зем ље хиљаду острва“ говоре да од јануара ове године функционише Мешовити ин донежанско-Кинески комитет за репатријацију. даје при Министарству спољних послова у Џакарти створен за те послове посебни биро, док је истовремено у Ки ни организован специјални имигтрациони _ уред. Тамо већ од раније постоји стал На организација прекоморских Кинеза са врло широ ко разгранатом активношћу, која обухвата и школовање деце припадника ки неске напонална мањине, и подизање станбених колонија за повратнике, и њихо во упошљавање итд. Дочек који је приређен репатрирцима био је обележен патри отско-политичким манифестацијама, пали и поновним критикама на пдресу посту пака и мера индонежанске владе.
У поређењу са снагом КИ неске националне мањине у Индонезији, број досада репатрираних Кинеза није свакокл велики, али сама околност да се репатријација спроводи на бази дво страних споразума, — мала не без узајамних приго вора и протеста — довела је до позитивне чињенице да тај проблем више није онолико заоштрен „колико је био пре неколико месе-
ци, Милутин МИЛЕНКОВИЋ
ин =: