Borba, Mar 28, 1960, page 7
Понедељак, 28 март 1960
РАЗГОВОР СА РАДОВАНО
ГЛАВНОГ ОДБОРА СС Ри ТИЈАЧИЋЕМ, СЕКРЕТ АРОМ
ЕМИ
ВЕЋИ БРОЈ РАДНИКА У
ХЕРЦЕГОВИНЕ
ОИТИНСКИМ
__ РУКОВОДСТВИМА ССРНЈ
Преко 225.000 реко 225.000 нових чланова Социјалистичког савез
и Херцетовини
! ; у прошло — Активност Социјали- |ника се 5 АЕН Ка број рад
стичког савеза радног народа у Босни и Херцегови- мн жена за 538, ни — рекао нам је Радован | 358 а и омладинки за стијачић, секретар Главнот и одбора Социјалистичкот савеза радног народа Босне и Херцеговине, — манифесто вала се у припремама за Пети контрес највише у про ширењу и организационом сређењу организација и у политичкој мобилизацији чланова у решавању актуелних проблема комуна, Најновије ивформације среских и општинских одбора показују да су у сре__ ђивању и јачању организација постигнути крупни резултати. На крају 1958 годи не у Социјалистичком савезу у Босни и Херцеговини било је 962.636 чланова или 55 отсто од укупног броја бирача, а на почетку ове тодине у организацијама има 1,188.087. чланова или 697 отсто од укупног броја бирача. Ради се, дакле, о повећању за преко 295.000 чланова У једној тодини. Нарочито добре ре-' зултате у пријему нових чланова постигле су организације у Добојском. 3Зеничком и Бањолучком сре-
зу.
Сарајево, 27 марта
Као што с опун: е види = ски избори на батина
и на општинским кон цијама одразили су зе ма позитивн МА о на састав руково, | Ру Пе Број радника у већао 5, У арома 155 боре у ве твит ПТ а а отето број Ј години за 3 „ 'орој сељака за 4 отсто, жена за више ол 6 отсто, омладине д , за више ЊЕ 4 отсто. У исто време са службеника у одборисе смањио за око 10 отсто. Притом као нарочито позитивно треба истаћи и проширење одбора разним комисијама и групама грабана који на иницијативу одбора разматрају и решавају веома актуелна питања за која су заинтересова не поједине основне организације, села и насеља.
Политичка и друштвена активност организација Социјалистичког савеза, како су показале годишње скупштине основних организаци ја и општинских ко Н– ција, — истакао је даље Ра дован Стијачић — постала је обимнија и свестранија готово у свакој општини, ме сту и селу. Томе су знатно допринели Девети и Десети пленум Савезног одбора ССРНЈ, пленуми нашег Главног одбора Социјалисти чког савеза као и пленуми цКк СКЈ и ЦК СК БИХ чије су ставове и закључке срески и општински одбори и одбори основних организација углавном веома 6рзо преносили међу своје чланове.
Многе организације, општинска и среска руководства Социјалистичког савеза добро су — размотрили конкретно политичко стање на свом подручју. анализирали разне позитивне појаве учврштћења братства и јединства, проширења соци јалистичке изградње и јачања социјалистичке демократије на свом подручју. На исти начин они су квалитетно размотрили и разне негативне појаве Као што су појаве шовинизма, локализма, заобилажења ор гана самоуправљања и до-
Дискусија о резултатима и негативним појавама
Годишње скупштине 0сновних организација и оп штинске конференције које су завршлене ових дана мно то су допринеле и даљем побољшању руководстава у основним и општинским ор танизацијама. Сада у Босни и Херцеговини имамо 5.435 одбора основних организација Социјалистичког савеза са 56.614 одборника међу којима има знатно више радника сељака, жена и омладине него раније. Међу члановима одбора 0фовних организација сада има 15.778 радника, 28.864 сељака, 9.209 службеника, 4756 жена, 8.469 омладинаца и омладинки.
Слично је и с општинским одборима. На последњим конференцијама ови одбори су даље проширевити побољшани и сада у 131 општинском одбору има 6.256 чланова међу којима има 1243 радника и 1,378 сељака. У односу на стање
и
ВАНАЕСТ А КОНФЕРЕНЦИЈА ОРГАНИЗАТОРА « МЕЂУНАРОДНИХ ДОБРОВОЉНИХ РАДНИХ КАМПОВА
НАШЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ И УСТАНОВЕ
ПОНУДИЛЕ СВОЈУ ПОМОЋ ОБНОВИ АГАДИРА
шарки црног бора, које ће се извести на аустриско тр
Ниш, 27 марта
Јоже Предикака. члан ЈУ Уне тословенске делегације на 087 , шишарке продаХП конференцији Коорди- | пи 5 и пица Пољоприоргани- | 1 Р В. Т.
национот комитета затора међународних добро вољних радних кампова. ко ја се под покровитељством УНЕСКО одржава 7 НУшкој Бањи од 23 ло 31 марта. поднео је јуче У настав ку рада конференције пред лог да у изградњи новот Атадира учествују омладин-
ске радне бригаде из раз“ између
вредне задруге.
захте за накнаду У ва ИТОг задржевења Б
ма основних организација |
нови Социјалистичког
треба, међутим, ценити са-
а џу Босни
реше
конкретних ња за откла тих славан Ууробе
Многа места и села изменила су изглед
Свуда пада у очи веома
рен | развијена активност готово
свих организација и у граду и у селима на измени лика својих места и насеља. Иако то нико одозго не форсира, свуда је развијена активност на организовању радних акција и увођењу доприноса за изградњу школа, путева, водовода и друштвених просторија, за електрификацију села итд, Захваљујући томе, нека места и села су увелико изменила свој изглед. У Приједорском срезу, например, у прошлој години добровољни радови и самодопринос за разне комуналне објекте процењени су на 140 милиона динара. Од тога је за изградњу 42 школе утрошено близу 59 милиона динара, за изградњу путева 15,650.000 динара. за изградњу друштвених просторија 10,500.000 динара, за електрификацију 18,600.000
динара, За изградњу спорт-
ских објеката 19 милиона _ динара, – Добровољни радови и самодопринос у неколико општина Ја јачког среза цене се на пре ко 50 милиона динара. Чла савеза у Бијељини изградили су углавном властитим сред ствима две друштвене просторије и набавили _ осам телевизора итд. Значај ових акција и самодоприноса не
мо по њиховој динарској вредности. Важнији је политички значај ових акција који се манифестује у јединству и спремности свих чланова _ Социјалистичког савеза једне или више 0сновних организација да за једнички усвоје и остваре извесне акције, да се мо" билишу око програма који је усвојила основна органи зација, да сами својим сред ствима и снагама реше проблеме за које комуна нема средстава или их има веома мало.
Руководства и организације Социјалистичког савеза у Босни и Херцеговини — рекао је на крају Радован Стијачић — сада сумионо што су показале и скупштине основ“ них организација и општин ске конф е. То није баш лак задатак. Скупштине и конференције уочиле су не само резултате нето и разне проблеме и слабости у раду ортанизација и њихових одбора и комисија, у раду општинских и среских руководстава итд. чије отклањање треба да допринесе још обимнијој и свестранијој активности Социјалистичког савеза У сваком селу, месту. општи-
ни и срезу. Х. МЕХМЕДБАШИЋ
из ПРАКСЕ НАШИХ СУДОВА
Накнада штете због ненскоришћеног годишњег одмора
издрж 1957 није
У Истри и Ријеци биће прослављена 80-тодишњица Ивана Матетића -
Роњгова
Пула, 27 ма
Повбдом вб- годишњице И. вана Матетића-Роњгова, по знатог истарског композитора, просветне скупштине срезова Пуле и Ријеке припремају свечану прославу.
У Пули и Ријеци одржаће се академија на којима ће бити изведен програм састављен од дела слављеника. У извођењу програма учествоваће културно-умет ничка друштва „Јединство" из Ријеке и „Матко Брајса Росан" из Пуле.
Народна свеучилишта и школе у Истри и срезу Ријека организоваће тим поводом академије и предава ња о животу и раду Ивана Матетића-Роњгова. Биће штампана и збирка композиција Ивана МатетићаРоњгова. м Хх.
Петнаест година музичког стваралаштва у Македонији
Скопље, марта Ових дана у Скопљу је свечано прослављена 15тодишњица ог стваралаштва у Македонији, У оквиру прославе изведене су опере „Отмица из Сараја"; „Мадам Бетерфлај", „Травијата", „Аида" премијера балета „Човек и коб" Чајковског и „Фантастични дућан“ од Респигија. Операма су дириговали Тодор Скаловски, Трајко Прокопиећ и Стефан Гај-
свечаности опере у Народном театру, наступила је Филхармонија НРМ. на чијем су програму биле композиције младих македонских композитора Благоја Ивановског, Властимира Николовскот и дру гих.
Сарајево, 27 марта
Синоћ је на фестивалу У Сарајеву Новосадска мала сцена извела домаћу драму „Парастос у белом" од Мирослава Антића. Редитељ је Бора ЖХанауска, а као тлумци наступили су: Јелица Бјели, Станка Стошић, Васија Станковић и Раде Којадиновић.
Вечерас ће се на фестивалу сарајевској публици претставити Мала сцена из Цеља својом једином претставом „Корзак ин отроци" од Ервина Силвануса.
д.В.
—
Драмско позориште из Ниша гостовало у Скопљу
Скопље, марта
Драмско позориште из Ниша гостовало је у скопском Народном театру драмом „Премијера је на прагу" чешког драмског писца Јиржи Јурана Дота.
Већ неколико година сва ке сезоне Нишко позориште приказује у Скопљу своје премијерне претставе.
——
НА ФЕСТИВАЛУ У САРАЈЕВУ ПРИКАЗАН „ПАРАСТОС У БЕЛОМУ
КУЛТУРНИ ЖИВОТ м
СЕДАМ ОПЕРА НА ДОМАЋИМ ПАФЧАМА
Снимаће се п аншолош ја јуослобенске књижеђносии
' Загреб, марта
У скученим просторијама једноспратнице у Илици број 213 смештена је једина југословенска фвабрика трамофонских плоча „Југотон". Тешко је поверовати да се из једног овако тихог дворишта сваког месе-
ца отпреми око осам до де- ,
сет хиљада округлих пластичних плоча које ће свој сонорни звук и глас пронети не само широм наше, него и кроз двадесетак стра них земаља.
За време тринаестогодиш њег рада фабрике, најзначајнији период у развоју био је последњи квартал прошле године када је до“ маће тржиште с извршило тако снажан да „Југотон" уз све напоре једва успева с данашњим ка пацитетима и знатно повећаним обимом производње да задовољи света 40 отсто потражње. И због тога се наметнуо хитан захтев за подизање нове фабрике која ће по свим изгледима за годину дана на другом крају Загреба, у Дубрави, по“ чети рад. Пројекти су довршени, а нови стројеви стићи ће из Шведске и Западне Немачке.
Да објаснимо: захтев тр" жишта, конкретно индивидуалног купца, дошао је као резултат повећаног броја гтрамофона. Очигледво, ова два артикла морају се купцу стављати на располагање само заједно, јер су интересовање и куповна моћ нашег човека нагло порасли. „Југотон“ је од 700 хиљада плоча, ко“ лико их је произвео у прошлој години, сада планирао око 900 хиљада. Али, потражња се пење отприли ке и до милион и по плоча тодишње,
Према подацима, фабрике, види се којим темпом
славије одржава се под по кровитељством пет нишких фабрика — фабрике мешина и железничких возила
„Станко Пауновић", РР завода, Фабрике дувана, тек“ стилногт комбината „Ратко Павловић" и текстилне фабрике „Озрен".
у појединим републикама продире грамофонска плоча., Од целокупне производ ње „Југотона“ у Словенији се по становнику годишње на грамофонске плоче троши 25,10 динара, у Хрватској 33,59 динара, у ужој Србији 20,27, у Војводини 12,86 динара, на Косову и Метохији 3,39, у Босни и Херцеговини 6,95 динара, у Македонији 8,80 динара м У Црној Гори 5,29 димара. Југословенски просек _потрошње на грамофонске плоче износи 18,60 динара тодишње по становнику. То је и разумљиво ако се зна да је код нас било крајем 1959 свега 180 хиљада грамофона, што је далеко испод могућности и захтева наших потрошача. Већ у првим месецима ове године осећају се тенденције пораста броја грамофона у ве ћини република.
Значајан део активности „Југотон“ усмерава и на из воз својих производа. Пло“ че израђене у овој фабрици отпремају се и продају У двадесет страних земаља
нарочито у онима у којима има наших исељеника. Али „Јутотон“ у _ мипостранству не продаје само плоче, пе го и снимке и матрице. Заправо овај део продаје до“ носи фабрици највећи део депиза. Прошле тодине о" бим послова са страним земљама попео се на 35 хиљада долара. Најбољи по" слови закључени су са откупним фирмама у Египту, Капади, САД, Западној Немачкој, Енглеској, Воливији итд.
Захтеви домаћег м страног тржишта постављају мн садржај и обим репертог нових издања. Досад је „ЈУ“ готон" био оријентисви пре тежно на зобавну музику (567 плоча слимљено с разним композицијама), затим на народну музику и масовње песме (снимљено 501 плоча), Сериозна музика је заступљена са 52 прсте пло ча. Од 1953 године откад је фабрика освојила све еле“ менте производње плоча, снимљено је у свему преко три хиљаде музичких дела и песама. Месечно се про-
Концерш младих умешника
КОНЦЕРТ СОПРАНИСТКИЊЕ ИРЕНЕ МАТАНОВИЋДАВОСИР_ И КЛАРИНЕТИСТЕ ЂУКЕ ТОНЧИЈА, МУЗИЧКА ШКОЛА „СТАНКОВИЋ“, БЕОГРАД
ж
Већ дуже времена, а нарочи то у току неколико послед“ њих година, осећа се латентна и озбиљна криза у нашем кон пертном животу. која има коРене у низу нерешених основних организационих пита“ ња. Она се врло драстично иси на тај начин што реду услед матери јалних тешкоћа потпуно онемогућено наступање на кон“ цертиом подијуму наших мла репрезентативних уметим ка. Ова појава неминовно је довела до тога да је најпемладих репре
| здрав,
музичке школе „Станковић“ Ирени Матановић—Давосир, се пранисткињи из Новог Сада " кларинетисти Ђуки Тончију.
У првом лелу програма ово га концерта Мрена матановић Давосир отпевала је низ песа, ма м арија ломаћих ни страних комполипија, Ота млада со“ | пранисткиња, која је антажо вана У новосадској опери. има звучан но лепо обојен сопран. Ота је музикално и сасвим солидно отпевала пес“ ме Милојевића, Готовца и рах маљипова.,
Маријан Фајлнта “по је скро- | ман пратилам солисткиње
Кларинетиста Ђука Тончи | апсолвент Музичке акхлемије
у класи нашег и |
стакнутог кларипетисте и пе дагога Бруна БРУНА, САЛА на
Ров Зое
' постдипломским
студијама, поседује бриљантну, _ вирту“ озну технику и ванредно ра» вијену скалу динамичких ни |гтисирања. Поред Кончертина к. М. Пебер, но Ронда из Се нате бревис Златна Вауде. ЂУ ка Тончи је извео Три багате ле Г, Пинпија им Италијанску франтатију КЕ. Бопе. Музикал> ност овог изврсног младог кила ринетисте, њетом смисзе за стил, лепо фразирање дина мичко сенчење дншао је а речито до пуног изражаја крез изванредну крежцију Дебиси јеве Рапсодије за кларинет и клавир.
. вапрелное музикал нег пратиоца им сарадника и ма је Ђука Тончи у пијани, сткињи Пери девић,
д, чолић
Реген пара ИТ
сечио снима око 15 разних плоча.
„Југотон“ тежи своју ективност да прошири м на домен _ образовања одра= слих. Спимљене су плоче с фонстиком за шест страних језика. Сад се снимају говорни _ курсеви ма пет страних језика, у сарадњи с Ипститутом за фонетику у Загребу. У програму син“ мања плоча говорних ин педагошких издања, из чему се већ почело радити, ма= лазе се Антологија јутосло венске књижевности с по езијом, прозом и драмом, затим дечје и омладинске приповетке, одабрана драж“ ска деда, драматизовани ро мани и портрети наших те сника. Предтиђа се м слимање појединих значвјних предавања и говора како би се могли репродуковати у колектилима, и шкодама.
Уз комерцијалне пословт, као што је снимање најуспелијих песама с медав“ ног фестивала у Сан Рему, које се већ налазе у про“ даји „Југотон“ обавља и = снимања дужих музичких дела, као што су опере. на том плану фабрика свргђује с дванзест страних фирми које производе траг"
мофопске плоче. С њима „Јутотон" обавља размену Та-
највреднијих снимака ко је „Југотон“ издао пао че са снимцима _ страних фирми опера „Босми"“, „Ма дам Бетерфлај", „Тоска", а
у припреми су „Трапијата", „Пајаци“ и „Кавалерија рустикана". Сад „Јуто“
тон“ ради на сиимању прве домаће опере „Еро с онота свијета". У сарадњи са стра ним фирмама, „Јутотон" ће снимити серију плоча из едиције „Историја музике".
Н. ФРНДИЋ
——
У Вараждину се одњара Музе: Народне реболуције
Вараждин, марта
У Вераждину се отвара Музеј Народне резолуције у оквиру акције покренуто прошле године, кода је Сре ски одбор за прославу 40годишњице Комунистичке партије ставио у стој протрам и уређење устенове која ће приказати развитак народног покрета у овом крају.
() устанку км Народноослободилачкој борби биће велики број докумената, који говоре о раду мародноослободилачких _ одбора, пертизанских база, 0 зкцијама Калничког мн Загорскот партизанскот одреда, јединица 32-те дивизије им славонских бритада у Вераждинском срелу. Калин |ку и Хрватском Загорју. Ту ће бити и фототрафије народних хероја рођених У селима Вераждинског среза — Јосива Краша, Фло|ријана _ Бобића, Стјепана Бубанића ми Лнтуна Бла·|жића — мн пушка народног хероја Нихоле Демоње
———
Умро професор Винко Ђуровић
Двадесет штестот марта је и> ненада после крстио ван те шке болести. у Беосгралу мреа
ић- редовли ххресор
ђезвинскот факултета. ду
њи наставики но Бир нат
за нашу :тометрију на фадугтетима Унмаср.
| мичжим
ом мисли, би их само ужиззо
них земаља. Он је; _ | због неза ње казне У Ј осталот, изнео да је у а затвору. јаше на привредног | била одлучујући оазлоу рис за Почео рад скуп рад ди бо вних уметника под при – зитета у Беопраду. шој земљи. порел пом ЈЕ Ка0 ва био добио решење о у току те пен ееу је за то ничко-сељачких ЛИ- | тиском материјалних тешко“ кб ншиа но Баса н и ћ | четрлесет година свог Рада с от већа У |преду њег одмора У |тодишњи одмор. ћа преоријентисало своју а“ [ ; , . |из Упизеритету но на другим авезног извршног тћењу тодиш мена у преои. 50.000.000 динара орла 957, али да није | било довољно вре о У терарних клубова тивност на пољу педагошке Шозама професор _ Ђуровић Роде а. 1 а се току ристио одређени одмор. Јер | стан 12: сома пропустио да од делатности. Да би се овај сло , Широким, али засићеним пла- посветио је мааћђим генерација предузето низ акција л ИО ваш оног дана кад је ' тре-| штећени тТЗЕВА накнадно тра- Ниш, 27 марта|жен проблем спречио 1 ж ТИЧКА __ ГАЛЕРИЈА | повима И" сени метовђа из мр | Уб. прељином мн оевови ралу помогне становништву – о да ступи на Пен Ма = овога обрење за одлазак на го- Данас је У Нишу почео -< је утенни Пи = ил + РАЗИЈАМА гућности које, У његовим сан. ва и зрајунињу повил техмизад- ] ду“ – „а а + | кама екстремног експресиони – 5 н , тадира и допринесе ИЕ мен олово ане ту правосна- | дишњи одмор ал Па преду: | рад скуп радничко“сељач- |требне ослонца У комунама. БЕОТРАД | ама, могу прешзићи из крајње Зи У а НИ сбот мароканског У Мо- ој пресуди среског мн Хо зене Дор, па због тога он није | ких литерарних клубова Ју |Док се ово питање Иедикалие " | конвекземце разраде Марсела Чаеа Мазђима је увех У во на обали Средоземнот јом је ђен 3аз а био | одмор ми кор о овна тославије. Поред 40 делета- |не реши на ширем плану, У- Кпинтино Веи ви | а У на ој потстрежа за стручно изграћи“ : 5 у = твор“ 5 а е . . . : 3 ћа, Који је потпуно пору | ца затвора. У од месец дама на то. ом миле а швајући. се нај та из свих република, сКУ- | дружење музичких уметника | пици фигуративности _м 80| туративношћу. јави о но | Ба Ши мем реза = од државе и ПУ присуствују авни- | Србије прихватило се врло ко страктне уметности. Његова ња ни лух ни каденцу својих | као велики пежатогт но прави
Шен у недавном катастроодредбе законика о у ни је ) | сликарских ) . лу штете жења књижевника | рисне, али палијативне акпи главна оллика је у извесно. ре пријатељ ф нек у ПНЕ ци УдРУ Ћ провејава кроз | још вије упрошћања да би, ко | љубав н поштовање Мо
алном земљотресу. пку по захт тражи м а- | постуте ит правоснажна поступку при- - мла- | хуманости која Савет друштава за стар и ТУ ела. 49 Обод је био лишенју висина, једноме се шњењу Србије и Удружења КЊИ- | организовање при ХУбеке тоналности писоког ми | начно лешав по једне комлен- | ћаха тако м мод његових мајње о деци тражио 1е да тр престте: била укинута. Одмах надлежности оре нија био осу“ жевника Македоније. дих репрезентативних УМСТИМ | оса платнима „Мртва приро: | зоване апстрактна визије („Ка | ближих сарадминжа. моји ће та десеторо агадирске деце суб И сл6 тога, у ТОКУ септем ер ве Поди еоправданим и незакони| | Скуп радничко-сељачких ка. Такла концерт организо- | да" (бр. 13» „Одмор у ди мени облили“" — бр. 1 –= осу вон, задржати у стетлој и веде две године нашој | сте године одређен је Ма ла | адржавањем У затвору: А, | литерарних клубова Југо“ у дворани | (бр. 1» „Композиција Р. . |тра/ устољ па. и сто . „
земљи Урбанистички завод | вни претрес ему бил одби- у = И ==
у на а | тужба према заио воју реМакедоније се понудио Д јена. Он се вратио на с ЈУ ПРТА М. ДОВРИЋ бесплатно изради план довну дужно“ оу године није
току како и дишњи одмор.
ава исплати једномесечне
тра
пк Народ-
нове Ата ага див авије
не омладине Југосл припђема зедну бритаду и“ скусних омладинаца--учесника у многобројним до“
искористио то ски да МУ дРЖ наду У висини лате. 5 " републички врхова 8 у 6 ај зах еосно-
био Је пса они врховем суд од
Припрема
ТА си чудни м ДА СЕ ПРИПРЕМАМ ЗА ОАЉМПНСЈАД У
зд МЕМУ МЕДЕЉУ ПРЕСЕЉАВАМ СЕ
сваки ТРЕЋИ
бровољним радним акција“ | ран, а Саве ре- 43 ма за учешће у 701 обнови. 880. је желбу п тога | од ДМ рЕКО ПЕЛОР ДАНА! Ри и, “ ; заједно са омладином из шења. чињеница- 4 у Та бритада ема иста од стра КЕ СМЕ пао о | ма оштећени је заа“ био о. тпутовал о а: 80. свота Пра годишњи одмор свом трошку кад буде п03- |ђен да иде Ма олуне.. и 98 тала вана. Народна омладина · У-|у априлу 19 бер је баш Тославије спремна је ла пру пије та био одведен Ба ИЗДЕ ној жИ и другу помоћ. вање казне поку маја ошто У наставку пала ковее: | Пија вис кува је двама Ренције биће разматран 9–|а одмах затим био је об9но
вај и лрути раније полнети | штен и да је она
предлози. љ У.
——
Милион и по за шишарке црног бора
Нережишће, марта Становници Нережишћа, на острву Брачу, 38Р' су око милион и по динаРа прелајам 13 вагона ши
одбијена, је одмах октобра, децембра | 75 године, нал
слом прФлУ је и, како сам из: ављује, е поставио
. му Са омогући коришћење
годишњег одмора. 4 Према томе, може се закљу