Borba, Mar 23, 1962, page 15
и,
уши је за све време приЧема стајао по страни, посматрајући. Био је врло пажљиво обучен, иако босоног. Сваког часа Кребер у би напуштао своје место на лазу да доведе к њему неког ректора универзитета, неког сликара или неку другу званицу која би изразила жељу да се упозна њим. Увек је то било про "писно упознавање, госпоДИН Иши и гост би се ру"ковали, а онда је професор Кребер разговетно изговаао име госта које је Иши "одмах пажљиво репродуко"вао, благо се смешкајући. "Цело време док је трајао говај пријем у „његовој“ кући, ов се осећао сасвим удобно, иако је упознао то"дико много нових људи са тако чудним именима. ·_ Међутим. државни орга"ни нису заборавили да постоји Иши. Једног дана ад"вокат Келзи који је био за подручје Калифорније надлежан за питања Индијанаца, послао је Музеју акт _који је добио од министарства, а који је гласио: - „Пошто се наведени Ин_дијанац налази већ дуже времена под старатељством музеја, сматрамо да су руководиоци музеја могли већ „да стекну уверење о његовој интелигенцији и спо· собвости прилагођавања — грађанском начину живота. Доставите нам податке “о томе. у првом реду о спо| собвости прилагођавања и __ вођења грађанског живота , а затим да ли постоји мо"тућност да савлада неки ко _ристан занат“. _ Кребер је на то кратко одговорио: – „Обавештавам вас да се од самог почетка Иши добровољно и са свим својим способностима прилагодио грађанском животу“. · Онда је Келзи дошао у Музеј да се лично упозна "са Ишијем и подузме мере _ за његову будућност. Рекао му је да може да се врати у свој крај или ако хоће да га пошаљу у неки резер ват где би живео са другим Индијанцима о трошку вла де; Без оклевања Иши је 'одбио оба предлога. Рекао је да жели да живи онако како живе белци. Жели да остане у овој кући у којој жели да остари и умре. Келзи је сугерирао да се поступи по Иштијевој одлуИши постаје заменик и чувара «
__Већ у току новембра "Иши се сасвим добро приитлагодио животу У Музеју "Сваке недеље после подне од 14 до 16.30 часова примао је посетиоце, и то по методи која је издржала "пробу поводом свечаности. " Професор Кребер је пред_ стављао Ишија публици. после чега је водио један „краћи разговор преводећи ститања и одговоре које су “постављали Ишију.
__ Пред пажљивим погле"дима посетиоца Иши је демонстрирао како се натеже ___ лук, како се прави ватра.
па Публика је највисе ва ову последњу Иибицију, јер је Иши ча крају достојанственим покретима поклањао _ врх Ке некоме од присут# пи када су већ преа захтевајући стално ; е успомене, врхове за а СУ поклањали само ка олске збирке и за му Илши је све више уживао У овим скуповима који су се одржавали у недељу по сле подне. Пре свега то се држало У његовој кући, ње гов пријатељ је био близу а људи који су постављали питања почели су се мало помало издвајати из масе и постајати нека позната. пријатељска лица.
Дирекција Музеја је водила рачуна о томе да Ишијеве егзибиције изгледаЈУ добровољне, и да то стварно и буду, А с друге стране, професори Кребер и Вотерман нису могли у бескрај да се брину за њега. Требало је некако обезбедити његову егзистенциЈу. А пошто је он већ помагао чувару у раду, дошли су на идеју да Ишија поставе на дужност заменика чувара музеја. Администрација се с тим сложила, и
Кребер и Иши 1911. године
они су га узели у службу уз плату од 25 долара месечно што је било довољно за његове ограничене потребе. Пошто је неколико дана био на пракси, Иши је почео свако јутро рано да обилази све просторије му зеја послујући с четкама за прашину. То је гахо предано радио као да целог живота није ни радио ништа друто него уређивао витрине и музејске просторије. За њега је било право откриће цео онај систем четака и четкица, восак, а нарочито штап са спужвастом гу-
мом за прање прозора. Био .
је врло вештих руку и У све што је радио уносио је нешто што је професо» Кребер назвао „нотом отмене одлучности“. Био је захвалан због посла који му је био поверен, јер је већ схватио да у свету б=лих људи свак има њеки посао који треба да обавља. Економска незави-
„ло промишљено,
сност је била врло важна за човека поносног карактера као што је био он.
Онда је искрсла једна тешкоћа око подизања нов ца. Његова плата је стизала у чековима. Професору Креберу се учинило и сувише компликованим административни процес око оверавања овлашћења за подизање Ишијеве плате, па је одлучио да га научи да се сам потпише, На једној хартији написао је четири слова његовог имена поједноставивши их до максимума... Онда је
предао Ишију са неколико
листића транспарентне хар тије да покуша копирати.
Ишијев потпис
и. објаснио му је сврху гтога. Наравно, није се могло ни очекивати да ће Иши схватити систем банковног пословања, али схватио је да ће се четири слова претворити у новац ако их он напише. Упорно је увежбавао свој потпис док му није пошло за руком да га научи напамет. Био 1е врло поносан када је потписао први чек, и добио својих 25 сребрних долара. Ишти је трошио новац вр иако — је понекад попуштао својим слабостима и куповао понеку звиждаљку за цент или неки калеидоскоп. Волео је да се вози трамвајем и врло брзо је научио да разликује бројеве на трамвајима 6 и 17 који су пролазили според Музеја. До екстазе су га доводиле завесе за заштиту од сунца које су се намотавале. Увек ново узбуђење представљало је за њега једну завесу смотати или раз мотати. никада се није лавикао да гледа у томе нешто обично.
Сматрао је врло ингениозним текућу воду, НУЖнике са водом за испирање, електрично осветљење, али све то није било ништа у поређењу са шибицама. На његовом списку великих изума, лепак је био одмах после шибица. Увек је међу својим алатом имао једну лименку лепка и тражио посао где ће моћи да га употре-
"би. Лепио је пера на стре-
ле, лепио је делове лука,
стално је нешто учвршћи~
вао и причвршћивао лепком. Од самог почетка врло тешко му је падало свући
и обући горњи капут, зли за везивање кравате било му је довољно једанпут да види како се то ради. Он је имао велику праксу У везивању чвора од коноппа и коже. Волео је џепове, и већ после три дана имао их је, пуне оних обичних ситница које се нађу по мушким џеповима. Није прошло ни пола зиме, а он је већ носио им ципеле.
(Наставиће се)
на ИН 7
4
Петак, 23, март 1962.
„Дувеовачкит ваптовол · 7“ #77 ЛЕ СРРАЕС ТО АОРАА
или НрДИНЕ --– дна ики
---ттивитин
ПИ а нек
Март ишиљее ОБГОСРРИЋЈЕ ВИ ПЕСМА
'ТТОЈЕ БЕЋ БАШЈЕ сЛОГИШТ ВЕМИЈЋА сол 1236 ТОДИНИХ)
„ЈугоСслаАВи А ЈЕ стан 23 РДС БУТА тона а та #7 ЗОНИ ТК
РУМ ЊРИМО ОЈ гута
27 274РСКОГ Угвиф
О ЖЕЉАМА И
„Људском срцу увек нешто · треба,
Задовољно никад посве није. . “
(П. Прерадовић)
Обично се истиче да су жеље покретачи наше корисне активности, да су подстицаји који — нас крећу напред и доводе на виши ниво. И добрим делом то је неоспорна истина. Али наш народ има и мудру изреку: „Пружај се према губеру!“ Мисао тако једноставна, а ипак толико много животног садржаја носи у себи. Језгровито казује суштину једног од најопштијих питања човековог кре тања кроз живот сналажења У њему — мудрос- прилагођавања конкретним _ условима. суштину животног реализма.
Изрека задире у срж проблема људских жеља и могућности. Сви смо ми испуњени разноврсним же љама и тежимо да их на неки на чин остваримо. Али смо спремни и да се уздрожимо стрпимо, а мно го чега и одрекнемо, Балансирамо између онога „што би“ и онога „што можемо“ Међутим за многе особе то је мучно распињање, Же ље код њих бујају као печурке после кише и нарастају у праву прашуму, кроз коју просто не може да се креће.
Неуко дете почиње свој живот у једном иреалном свету у коме за њега влада једино принцип личног задовољства Временом стиче сазнање о реалним могућностима. То је дуг пут. компликован психо лошки процес. често тетобан и 60 лан. јер захтева одрипања. ускраћивања, лишавања. Ипак до зрелог лоба већина се оспособи да без већих „мука“ усклађује жеље са могућностима, Они пелисходно ор ганизују своју активност ка зало вољењу остварљивих жеља лругих се олричу или се мире са тим да су неке за њих неостваољиве,
Код многих се пак то „балансирање не одвија на баш најуспешнији начин. Кол њих некако Увек има више „тегова“ на „тасу" жеља и ·хтења. животни „апетити“ су им просто незајажљиви. И-
А барута _ Конгоанског
· вета, лежаја — пу- ;
_Минулог — светског
_ вајара — љупка, 6
_ умиљата; 4. Богат (енглески) — врста оруђа за обраду 7
7“ лична заменица ~ У једнини — иници
Водоравно: 1. Пре зиме проналазача г презиме = ! предвладе. 2. 1 | врста кре-
седника Једна
столов, Пенелопин
"муж (легенда); 3. Не могу да говоре 4
јали недавно пре-
земље — муслиман„ско мушко име; 5. 8
Уушко име — отплата — двапут; 6. Екипа (франц) —
ономатопеја псећег лавежа — иницијали књижевника и критич
'% УКРШТЕНЕ РЕЧИ
“- ~ БРОЗ: 2889
5 | ЕД 4
ара (1867 —142) — припадник аварског племена; 7. Уредан начин исхране —
мушко име; 2. Пространство, вазду“ шни простор — муслиманско мушко име; 3. Народна скупштина код
римљана; 4. Град У Далмацији —
зната му је слика „Позориште“; 6, Река која протиче кроз Ниш — кора, оно што обавља; 8, пакао — мушко име — њима; 9. Презиме франшко име; 3. Народна скупштина кол цуског романсијера „Дама са камелијама“ — један рођак, нана; 10. Апарат за усисивање прашине; 12. Једно женско име у тепању — при-
ча: 12. Света (турски) — одређени део времена. (Г.)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 2888
Водоравно: 1. Каравела; 2. Ми Козара — 30 (Златна Обала); 3. Ину — газа — мит; 4. Лобања — Гијо (Жан); 5. Атина — харач; 6. Нера ов — Рита; 7. Ока — Адам (Мицкијевич) — сиц; 8. Антартик.
Усправно: 1, Милано; 2. Кинотека: 3. АК (Ајкман Кристијану — Убира — н; 4. Рог — „Ана (Карењина — ат; 5. Азања — ода; 6. Ваза — Хвар; 7. Ера — гар — мт (трго-
Ји
Прошли сте на улици крај неке жене. У магно вењу вам се учинило да вам је њено лице позив то, али нисте имали вре мена да је боље погледате и нисте је поздрави ли. Бојећи се да нисте би ли пнпеучтиви, сте се за њом, да бисте проверили ко је... требало да се окрећете.
ратни) пас |есвтети
други град по величини у САД; 8.
Спречили — домаћа животиња.
Усправно: 1. Град у Немачкој —
позив, молба; 5: предлог
на у Србији — иницијали нашег сликара који ради иу мајолици, по
МИЛОРАЛ
У ПРЕДУЗЕЋУ
ДЕОБА СТАНОВА
НЕ
ЦРТА: ПОБРИЋ
— плани-
вачка морнарица); 8. ла — мирис и; 9, Азијатик; 10. Оточац, .
70
сам ла ОВАКО ОБУЕЊИМ ЈУЛА ПАЈЕ ТЕ ОДМАХ СТАРУ
стег СЕ У севитси 7ГТОС НО РБ Тиј, дана ЗАДРА У АРГ ЈЕВИУ (С ПУГТОЈВОРТ ЗУСРШТУ САФ, мо зАјЕтАРУ (37)
„АПЕТИТИМА“
стовремено су према себи у вутокритици. када процењују своје мо ћи, права И могућности. прилично благи. широкогруди и „сенти-
ментални“ И за такве особе овај живот је. заиста пун искушења, Поготову што су сеу ова наша „модерна времена“ уплели такви утисци и сазнања о новим облицима живота да се са свих страна жеља.
Али када су „руке кратке“. сред ства скромна и могућности оскудне. онда се рађају незадовољства, досада и ситост протести према условима сопствене животне реал ности. Таквима стално нешто сме та. нешто им увек недостаје, у уУверењу су да „немају ништа од живота“ да су „неправедно обесправљени“ „запостављени“ и пуни су оптужби и критика На све и свакога. Јасно је да онда нема ми ра и равнотеже у њиховим субјек тивним преживљавањима. И тада настају разне „бољке“ и субјектив ни осећаји поремећеног здравља који сносе „кривицу“ зашто њихови животи нису усклађени, испу њени еланом и радошћу. Лекар треба само да им излечи „болест“ а остало ће они сами „лако средити“ Стога је једна од врло значајних „вештина живота“ одредити себи место. домет. моћи и мегућно сти. а „зауздати“ контролисати и смирити силесију „пустих“ жеља. прохтева и „апетита“ Када би као пропис „личне хигијене" важио захтев да се васпитавамо У захтевима и полагању права само на оно што можемо сопственим снагама заслужити, Само. будимо објективни при пропењивању својих снага и вредности!
Др Виктор КОМАРЕЦКИ
, |
окренули
КЕ
Не окрећите се за женом на улици ни кад вам се допадне, ни кад нешто на њој привуче вашу пажњу, ни кад вам се учини позната. У — горњем случају ништа не бисте поправили својим окретањем, а учинили бисте нешто што се убра ја у неучтивости, За женама се на улици не сме те окретати и пратити их погледом.
== но
Није
22. ИН
~" — Виђао сам их овде, наравно. Чуо сам да један од њих зове друтога Хоци, или тако некако. Јесте да изгледају сумњиви, али шта се то мене тиче кад плаћају поштено све што поруче.
— Хоци и Смит. — рече Стив вукући Минца за собом. — Хајде, Соле, мислим да је то све што он може да нам каже,
— Исцедићу ја из њета истину. — инсистирао је Сол. — Није он луд да каже све што зна
— Хајде! — понови Стив. — Верујем да сте ви. Соле, Хајдемо. има још толико ствари које треба да свршим.
Морао је скоро да га унесе у кола. јер се Сол стално отимао и понављао:
— То ђубре! То ђубре! Увек са њим имам неприлика.
На путу за Њујорк. Стив упита: -
— Шта вам се тај Хари толико замериот
— Преко њега сам упознао своју жену. Б
Вирџинија поче да се смеје и сви троје се орасположише.
— Идемо код вас. Стиве. — рече Вирџинија. — Треба да разговарамо. — Да. потребно је.
Био је задовољан што је осећа поред себе. Дивио се како уме да сачува присуство духа. Помиловао је по рупи и осетио да му се враћа поуздање,
Био је скоро обесхрабрен кад је угледао леш Легове мајке. Говорио је. покушавао да мисли. али у дну самога себе био је пољуљан. Снага и домет конзорцијума замало га нису деморалисали. Било је потребно да предахне, да се прилагоди. Било би глупо да затворених очију, пошто-пото. покуша да освети Сама Џуллинта. Полипија целе Америке није успела да савлада ово друштво копџкара м гангстера. познато под неолређеним називом Денију. Какву је онла шансу могао да има он. Стив Галовеј, и то самт
Апартман је давао утисак сигурности и удобности. Хладно месо и салата од кромпира били су изврсни. Док је Вирџинија распремала ото, Стив се одмарао уживајући у њеним складним линијама.
Села је поред њега држећи у руци малу. црвену бележницу. Очи су јој биле пуне суза.
— У почетку. — рече она, — била ми је нетријатна помисао ла изневерим Москово поверење. Сада мислим самона Сама и на стару Марфи. Лобро сам учинила што сам је видела
Пружила је бележниџу Стиву, Више од половине листова било је празно У првом моменту Стив је био разочаран када је угледао Самове шкработине. али убрзо схвати смисао скраћеница.
— Н-о-в. То је Сил Новембер. — рече Стив. — Јесте ли приметили да је Сам био на неком трагу7
= Могу да преведем. — предложи Вирџинија. — Проучила сам је темељно.
— Тако ћемо добити у времену. а после ћемо проверавати,
— Сам се последњих недеља редовно напијао. А онда, једнога дана му је било доста. Међутим. правио се још извесно време као да пије. Дознао је ла се Сил Новембеђ кладио великом сумом новаца на „Пламену стрелу“ Погледајте ову белешку овде: „Нов“, а омда преко тога једна стрела.
Вирџинија је била у праву.
— Знате — настави она. — да је Сам заложио свој велики брилијант. нашли бисмо заложницу. Поред тога, у бележници нема ни трага о томе, Има само једна алузија о некаквом послу са Нопембером. коју не могу да оазумем. Ево. погледајте овле.
Прелистао је бележницу ло последње стране. На последњем листу,
исправни.
— Разумете ли нештот — упита Вирџинија.
— Не. — одговори Стив, а > себи помисли да је добром, јадном Саму био потребан у једном тренутку а Лу Моск је знао његову алресу. Погледао је младу жену и упитао: — Зашто ми Лу није телеграфираот Какву улогу он има у свему овоме7
— Не знам. То и мене узнемирава.
— Он је кукавица, Као човек који је радио све Самове послове, немогуће је да не зна ништа у вези са Конзорцијумом. Да не зна, не би био Лу Моск
— Он неће проговорити. Никада нећете успети да га на то наведете.
Истина је. помисли Стив Моск је задржао за себе Самову бележницу. За полицију она очигледно није имала значаја била је једноставно бележница човека који се бавио коњским тркама Али, за Моска је све ово имало. можда. одређенији значај.
— Покушајте да извучете од њега што више можете. — рече. — Ви умете са њим боље него ико други. Имам утисак да бисмо морали да кренемо од трагања за Самовим брилијантом. Ако пронађемо камен. имаћемо
убицу! — Можда, био је то прилично скупоцен камен, Али, одонда је могао
проћи већ кроз више руку. Стив климну главом И овде је она била у праву. — Ја ћу испитивати око Бара и Сокера — А кол Џекове пријатељицећ — упитала је тихо. Погледао ју је брзо. Она издржа његов поглед широм отворених
очију. — Што да нет
— Нема разлога. Напротив! — рече она сладуњавим гласом. — Не заваравајте се. Стиве. Мислим да би требало да извучете ол тих људи све што можете. То је јелини начин на који можемо дознати нешто о Саму.
— До сада. они су ме довели до Новембера. — рече он као да се
— И претукао Новембера. Мислите ли да је то било искреног
— Видели сте како су се јуче понашали7 Личили су на псе који се спремају да скоче један на другог,
— Гледала сам Феј Фоулер у том тренутку, — рече Вирџинија малициозно. — Изгледала је као да се осећа врло нелагодно.. осим кад је вама шапутала на ухо.
— Ви.заџста видите многе ствари. зар нет — добаци Стив,
(Наставиће се)
5
=>
а] дат
пију иуи пи
де.
успео је да лешифрује „Лег... Џерси... Нов... Госпођа М. — О. К.!... Посао... Лу... обатестити Стива". 1: — Лу. обавестити Стива, — понови он замишљено. у
повлачи. | — Мислила сам да вас је управо Сокер представио. — промрмља она. | Њ) — Ви врло лобро знате шта хоћу да кажем. — одговори Стив по- ! :
мало љутито. — Бар ме је увео У ту партију покера, ;
Чуо се прасак. Дим нам замаглм вид. Наш васионски брод кренуо је на једно кружно путовање око Лескопца. Моји другови и ја били смо у пакети снабдевени свим могућим средствима за васионска путовања.
Врхови зграда промицали су испод нас. Једва су се назирали сићушни људи. Испред кућа налазиле су се пумпе за гориво ракета. На крововима зграда радари су неуморно радили.
Укључили смо теле-
визор. нашти смо музику за игру. Пошто смо хтели ца играмо.
сбукли смо одела од синтетичке _ материје
После игре пресвукли смо се у одела за летење по ваздуху Иско чили смо из ракете. Ле сковап је блистао од многих светла на атом ски погон, Били смо нешто ниже. тако ла смо на улици јпримећи вали људе необично обучене. Неки су носили на својим леђима минијатурни _ ракетни мотор и ако би хтели да се прошетају космо
сом, притиснули би ру
чицу и стеловитом брзином одлепили би се од земље.
После ове шетње укрцасмо се у ракету. Киша метеора сручи се на наш брод. али не паправи ни најмању штету.
Преко акровизора ко ји је био уграђен у ракети, позвах маму на кратак разговор, Њен лик се појави на екрану чим сам притиснуо
|АУТОВУСКА ст
КЕКЕЦ __ ЛЕСНОВАЦ ГЛЕДАН ИЗ МОСМОСА
АУТОБУСКА СТАНИЦА У ТИТОГРАДУ нацртао Драгољуб Радуловић, ученик основне
штоле „Милорад Муса Бурзан“ у Титограду,
дугме. После краћег разговора искључих акровизор. Ракета успори брзину и поче да отерира. Брод нечујно и без икаквих трзаја додирну земљу. Најзад смо на земљи — похитасмо својим кућама ле укућанима пренесемо утиске о дивној пакорами Лесковца,
СМОЈЕ ИГОР.
учених основне школе „Вук Караџић" У Лесковцу
мо и Еа.