Borba, Mar 23, 1962, page 16
|| || |
ћ ВРЕМЕ ДАНАС: у
Облачно са слабим падавинама
у Босни, Херцеговини, Брној Гори, Македонији и већем делу Србије облачно са слабим падавинама повремено. У осталим кра јевима мало до умерено : облачно. Температуре У слабом паду.
,. Прогноза времена за Јутославију за 23. март: У
Прогноза _ времена — за Београд и околину за 23. : март: Облачно. Температура без веће промене,
Ру“, ОЛЕГ У СЛОВЕНИЈИ И ХРВАТСКОЈ
ВРЕМЕ ЈУЧЕ
С БОТИЦА НОВИ САД
Температуре јуче у 13 часова
Циклонска активност из Средоземља постепено се шири према истоку, услед чега у свим крајевима јужне и југоисточне Епропе преовладава облачно време с падавинама, Хладан ваздух из северних области им даље продире преко северне и средње Европе на југ, условљавајући у тим крајевима променљиво и прохладно време.
У свим крајевима наше земље је облачно. Слаб снег местимично пада у Словенији и Хрватској, а на Приморју, у Херцеговини, Црној Гори, Србији и Босни местимично киша.
Васи Пелашћу
Петак, 23. март 1962. десно
„ЦВЕТе дд БЕТОНА И БРОНЗЕ
На највишем брду изнад Приштине, уређено је, по пројекту Богдана Богдановића, на пространом комплексу парка, спомен-гробље, Костурница стоји на доминантној коти, не као
уобичајена пирамида,
већ у виду огромног цвета“ од бетона и бронзе. Приштевци тај споменик називају „црвени цвет“, који их подсећа на страдања и борбе у револуцији, којој су дали знатан допринос. Наставници историје из ове комуне доводе ученике (којих има 19.000) да се увере да то није „рака већ извор
ТЕЛЕВИЗИЈСКЕ АНТЕНЕ НЕ БИРАЈУ КРОВОВЕ
надахнућа
гинулих, дини је „тучак њега се увек налази цвеће, ко тета, остављају посетиоци.
«. Наставу допуњује и родбина изкоја често обилази споменик. У сре« у виду бронзане урне; око је, у знак пије-
(Снимио: %Ж. Симовић)
ПЕТАК, 23. 11 1962.
ТОДИНЕ
4.090 Јутарњи прог
8.00 ВЕСТИ ма 8.02 Осврти
8.15 Популарни конце 9.00 Савремена наука
910 Народне песме и и није, Црне Горе и ЗоиИ тоне чи солисти и ансамбли из ј 7“ пар Обри ван идр пен | 9. У забав . ског Савеза — РК ССТри Совјећ 10.00 ВЕСТИ 10.05 Арије из опера 10.30 Радио вам одтовара | 10,40 Забавне мелодије
190 РАДИО-ШКОЛА — Р ски Пролеће; Музички ери 5: Птта је то класична музика Зе а Дејан Деспић; Музички интерме цо; Енглески језик — Где да за требите предлог „ет“, Уа 11,45 Да вас подсетимо 12.0) ВЕСТИ
12.02 Музички интермецо п:4 пао о водостању 12. смисија за најмлађе Манојловић; ние ан добар (1 прича) Рави 12,40 Војводина у песми и игри 1300 ВЕСТИ 13.05 Из рада ОУН | 13.15 Калеидоскоп забавне музике 13,40 Двадесет минута хорске музике .
14.00 ВЕСТИ
14.02 Уилијам Уолтон: Свита из бал фасаде“. Изводи Лондонски сум, Ффонијски оркестар, диригент ау. тор.
| 14.30 Севтиментална прича о песмама 14.40 Мала продавница плоча “
| 15.00 НОВОСТИ ДАНА ,
8 15.15 Четрдесет пет безбрижних минута 16,00 ВЕСТИ ( 16.04 Говоримо о филму | 16.360 Привредни журнал па 17.060 Данас у нашој земљи 5 |'17.15 Ново, актуелно и занимљиво Забавна музика | 18.00 ВЕСТИ | 18.02 Догађај о коме се говори 18.10 Франц Лист — Соната ха-мол, 34 клавиром Душан Трбојевић 18,40 Истина о легендама — Глас Врдљ ничке виле, пише Мирјана Родић 19.00 Мали абонентни концерт — МузиЊ ка по жељама слушалаца | 19.30 ДНЕВНИК 20,00 Забавни музички програм | 2110 ВЕСТИ | 21.05 Репортажа | 21.20 Југословенска музика
| 22,00 ВЕСТИ и метеоролошки извештај
22.15 Често слушано — радо слушано
23.000 ВЕСТИ
23.05 Изабрана проза
|23.20 У разговору са Ренеом лајбовицом 24.00 ВЕСТИ
СУБОТА, 24. ПГ 1962. ГОДИНЕ
дом, као и на равним бетонским крововима вишеспратнице. Слика приказује ан-
Е о ВЕСТИ ли: кући бр, 26 У Улици Драже Мар 2 из славних дана НОБ
Данас на крововима Пожаревца уздиже 4 8.0 “ 8.0' ковића-Рође, чији прозори готово „доди- || 8.12 Ведре хорске комлозиције 8.3 9.0 91
се око 400 телевизијских антена. Читава, мала шума. Њихов број је сваким даном све већи. Оне не бирају кровове. „Расту“ на ниским кућицама покривеним ћерами-
Београд, 1895: Пелагић је био један од најнапреднијих и најпреданијих социјалистичких бораца у нашој земљи у току последњих деценија деветнаестог
.00 Јутарњи програм
рују. ивицу тротоара. 5 И спеетиње улепшавања А с: а % (Снимио: Д. Богдановић) 0 песме Јоханеса Брамса пева Љу-
бица Врсајков. За клавиром Ми
века. Своју социјалистичку активност испољавао је У два правца — писањем књи га. брошура и чланака и живом речју у ондашњим политичким догађајима. Објавио је низ књига И брошура у којима је изложио своје мисли 0 друштвено-политичким · проблемима онога доба и сарађивао у многим социјалистичким мистовима. Био је члан редакционог одбора „Занатлијског савеза“, органа српског Занатлијско-радничког савеза у Београду.
Бунтовна и револуционарна темперамента, бескомпромисан и неустрашив у борби, Пе лагић је више пута долазио у сукоб са тадашњим властима.
Због својих расправа „Радни народ је сила распарчана“ и „Моћ капитала“, које су објављене у београдском „Занатлиском савезу“ а онда преведена на немачки и бугарски језик, Пелагић је 23. марта 1895. године изведен пред суд у Београду. Завршавајући своју одбрану на том суђењу, Који је узгред назвао првим српским социјалистичким процесом, Пелагић је изјавио да отворено исповеда своје мисли и да ће то док год буде живео „поносно радити и жртве подносити као и до сада за свето дело истине и праричности, за дело социјализма“.
Касниј је затваран у лудницу, осуђиван на затвор и робију и живот завршио мученички у пожаревачком затвору 25. јануара 1899. године.
Шекспир из Страшфорда
Стратфорд, 1616: Вилијам Шекспир родио се у малом граду Стратфорду — на Евону, где је похађао и шко-
"ду. : 4
У школи је, учећи латински. читао Овидија, Цицерона., Виргинија, Плаута и Теренција.
У Шекспирово доба Лондон је имао око 20 позоришта. која су играла врло | значајну улогу у лондонском животу, Публика се делила на два дела: на просту, која се намештала у партеру и на одабрану која је заузимала места на са мој сцени. Ту би се водили весели разгово-
· ри и крцали ораси уз смех. Одабрана пак публика седела је на сцени — на пањевима и столицама, а кад задоцни и по асурама. По крајевима позорнице било је неколико преграда од дасака — то су биле ложе за даме. Ова „горња“ публика се свађала са партером и увек биле у вечитом непријатељству. Сцена је изгледала овако: један послужитељ, износио је даску са натписом „Лондон“ и вешала на завесу. Тако је публика обавештава на о месту где се радња догађа. Други је разастирао по зидовима позорнице ћилимове, причвршћивао за њих црне четвртасте картоне, прекрштене белим линијама — прозори. Дубље у позорници до задњег зида налазило се мало узвишење — шума, балкон, палуба, лађе, кров куће — према потреби. Ту се одигравала чувена сцена између Ромеа и Јулије, Магбетов злочин и друге драме.
Шекспирове драме су.ту први пут извођене. Најпознатије су комедије: „Млетачки трговац“, „Укроћена горопад“, „Много вике ни око шта“, „Хенрих ГУ“, затим трагедије:
„Јулије Цезар“ „Хамлет“, „Отело“. и друге. Прво издање целокупних Шекспирових "дела штампано је у Лондону 1623. године. О, "вај велики писац је једно време био и глу-
БУДУЋИ космонАУТН >
Џени Харт, жена сенатора Филипа Харта и Џери Код, из Оклахоме, снимљене поред модела Сатурнове ракете уочи њихове посете Линдону Џонсону, потпредседнику САД и председнику националног савета за аеронаутику и васиону. Оне су тражиле да САД установе и програм космонаутских летова за жене, позивајући се на то да су обе прошле кроз све тестове кроз које пролазе званично одабрани мушкарци.
Ако се такав програм установи, можда ће једна од њих бити прва жена-космонаутг2 1 ако ки
Јеша У
Нагрижен сумњом, искоса погледа десно- и лево на своје суседе. сигуран да ће им у очима прочитати ругање кога се бојао, а затим са силном тугом сврну поглед на капу која се љуљала. Ала је лепа! Ала је
фича! А сад — штета — свршиће на глави
каквог гробара или с кумом под земљом, бескорисно! ; .
Ове две могућности, а нарочито прва, која је била вероватнија, почеше тако да га муче да је готово против воље стао смишљати на који би се начин домогао капе. Поново баци поглед око себе и примети да су многи из спровода запазили оно ритмичко њихање које је у њему изазвало толико немира. па чак и право мучење. Учинило му се шта више, док је слушао кораке носача, да оно њихање говори гласно, свима, свима. непрестано:
Насамарен си!
Насамарен си!
Е. богами, то не! Ако треба, провешће он и читаву ноћ у црквици свете Луције скривен, али мора. мора добити натраг своју капу! И онако шта ће она више мртвоме куму Нова је новцата! И он би је без даљега могао ставити натраг у фијоку. Ту се, 60гами, није радило само о томе да остане чврст у својој одлуци. већ и да не прекрши заклетву. тако је. заклетву. заклетву!
Кад је спровод стигао (била је већ ноћ) до усамљене црквице, црквењак је већ био
онда уђе у сакристију да донесе уља за вечну светлост пред једним олтаром.
У црквеној тишини ти су кораци одзвањали мукло.
Ћирлинћо се у мраку толико препао све чане празнине тог посвећеног места да је већ био готов да изађе и замоли црквењака да га пусти. Али је успео да се савлада.
Пошто је долио уља у светиљку, црквењак се полако приближи лешу. Саже се,а онда и нехотице погледа око себе и пре но што је пошао на спавање у своју собу изнад сакристије, уљудно са два прста скиде мртвацу капу и без речи побеже с њом.
Ћирлинћо то није приметио. Када је чуо да се затварају и подупиру врата сакристије гвозденом мотком, учини му се каод» црква пропада у неку провалију. Тада» мраку с. муком распали мали жижак пред олтаром у дну цркве. Мало помало то се светлуцање прошири и меко просу по про стору. Његове очи почеше тешко и нејасмо да назиру покоју ствар. А онда, опрезго, заустављајући дах. покуша да изађе =3 склоништа. и:
Али су се у исто време и друга двојида скривена у црквици с истом намером испру живши руке приближавали лешу, тихи и погнути као Ћирлинћо, не примећујући 1едан другога.
У један исти час три ужаснута крика одјекнуше мрачном црквом.
Лићо Гало. мислећи да је већ сам у цркви, дигао се и сео на носиљке и опипава-
НЕОБИЧНА
који треба да јој
кучића остало
· — Куме... — застења један глас пригушен страхом.
— Ко јег
— Ћирлинћо.
— Колико нас јет
— Проклети свет! — прасну тада Лићо Гало, бацајући у ваздух покривач и дижући се на ноге. — Ради једне капетине из Па-
дове! Колико вас је2 Три Четири2 И ви кумег2
— Ма како — замуца Ћирлинћо, прибли жавајући се сав у дрхтавици — зар нисте умрли7
— Умро Волео бих да јесам па да не „дим ваш цицијашлук! — скреса му у брк озлојеђени Лићо Гало. — Кака, зар вас није стид; Доћи, свући мртваца као онај разбојник црквењак! Е, па лепо, немам је више, видите7 Узео је! А још сам је обећао
МИНХАУЗЕН КАРЛ ФРИДРИХ ХИЈЕРОНИМ
ПРОМАШНО ДИВЉЕ ПРАСЕ...
етвл6 5 | ни а оне Хијероним (1720—1797), немачки племић и ПЕ амне „обје јохнефанес итжаузенових лажрдија, причао је невероватне зет у Оксфорду По ње ч емигрант Р. Е. Расте сабрао ч објавио на енглеском
> му је створен појаф за невероватне, измилшљене тустол
— Минхазенијаде.
Једног јутра, кад сам се спремао да мало шврљам лова ради, приметим да је гајтан о коме ми је висио барутни рог на два места већ сасвим танак и скоро протрвен; још сам помислио кад сам га вешао; За чудо, колико
ОБИЧНА МАЧКА
На слици је мачка-бескућник чија је необична судби на навела фоторепортера У једном малом америчком граду да од ње направи фотопричу. Мачка је, ко зна како, најпре доживила костолом у предњој шапи. Љу ди који су је машли однели су је до ветеринара и мач- | 19.26 „Кроз музеје и галерије“. У шет ка је добила шину и завој |
шапу, а после интервенције и дом, у коме је неколико без дан-два пре тога. Тада се | догодила, следећа необична ствар: мачка је прихватила кучиће и сада се стара за њих као За властиту децу.
драг Максимовић ,
9.30 Народне песме и игре из Далма ције, Србије и Македоније. Изво Ђачи солисти и ансамбли из 34 греба, Београда и Скопља. љ
10.00 ВЕСТИ 4"
10.05 Ведре мелодије
10.30 Време Азије — Малаја
10.52 "Александар Бородин: „У степама
) централе Азије“ — симфонијске скице. '
11.00 Популарна радио-игра — Бранке Ћопић: Доживљаји _ Николетине Бурсаћа — [Е део. Радио-адапта“ ција и режија: Миња дедић. У на словној улози Раде Марковић.
11.45 Да вас подсетимо 4
12.00 ВЕСТИ
ЗА ПЕТА, 23. Кар 1952. ГОДИНЕ
18.30 „Месечник“ ТВ студија Сарајево — Студио Загреб
| 19.00 „Поглавље о Конроју“, филм уз
| Серије „Тајни дневник доктора
: Хадсона“ — Студио Београд
њи кроз одељења Народног музе
ја у Београду, гледаоци ће моћи
да прате развој и уметност наш“
цивилизације од њених првих 10
четака па до данас. — Студио Бес
град
| 20.00 ТВ ДНЕВНИК — Студио Ђеоград
20.20 ТВ о филму: Вести и репортаже из филмеког света; „Сурогат“, пр“ вонаграђени филм на фестивалу У Београду; интересантни доку“ менти кинотеке; песма из филма Учествују: Ђорђе Марјановић, К8' рикатуриста — Фери Павлов Миодраг Петровић-Чкаља дио Београд
| 21.00 „Знак Зороа“, играни филм са да: гласом ' Фербанксом У главној У
| лози — Студио Београд.
2230 ТВ ДНЕВНИК — пп ИЗДАЊЕ >
Студио Београд
излече
мајке
једном од носача... Данас те више ни мртвг не пуштају на миру у овој проклетој 364" љи! Надао сам се да ће ми опростити ду7“ ве... Али јест! Колико вас јег Три, четири десет, двадесетг Би ли имали снаге да 0" чувате тајну Не! Е, онда, прекинимо!
Остави их онде, забленуте, сметене три месарска пања и стаде да лупа ногам“ и рукама у врата сакристије.
— Хеј, хеј, ти! Разбојниче! Црквењаче
Мало касније црквењак, сав избезумљећ у кошуљи и гаћама, дотрча с фењером руци.
Лићо Гало га зграби за прса.
— Иди сместа и донеси ми капу, л један! :
— Дон Лићо! — завика овај и скоро 1“ де у несвест.
Гало га задржа ма ногама, тресући га бе“ сно.
— Капу, кажем ти, неваљалче! И хајде да ми отвориш врата. Не изигравам ву мртваца!
опове
(Крај)
овине
ко друштво, натшумару Е
1 збиља та роз мла“ качио И
идући дан био позвао мало муш — И ви сте тада били позвани, — Машим се за барутни рог није било. — Кад сам се пробијао К ду боровину, без сумње се гајтан 38
мац и сувласник позоришта. Око 1610. годи- приредио све што треба да се постави леш. јући своју голу главу, грдио је црквењака. ће ово још држати! не поново се вратио у Стратфорд где је и и лого људи били заузети обредом, Ћир- Чувши она три крика. бик и сам пре- прелазно неред Језерце а МЕ и приме У ан рано умро 1616. на данашњи дан. линћо се тихо искраде и сакри иза једне плашено: раштркано, пливало дванзестак Ма та- Ма ба | ка је О4 Пи РЕНЕ мном једна , ПРИЛОГЕ У ОВОМ БРОЈУ ДАЛИ: исповедаонице. — Ко је тог ко да је било немогуће погодити више од матора Мина коса Ката, па нисем М. Гужвица и М. Павличек. Чим се црква испразнила, црквењак с Инстинктивно се поново испружио по једне патке једним јединим метком, а ја бих ни опалио пуЕв пелата дана.
„нннненннннеккккккн_--_--------___------_-_-_----------| (бењером у руци пође да затвори врата, а носиљкама и навуче покривач преко себе. „радо био имао свих дванаест, јер сам за (Наставиће се ___--
ЕВЕ Ема ПИ и кл МЕ : Мини Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прерадо“"Кева 21—23, телефони: 37-501, 23-184 и 23-495
нистрапија и штампарија „Борба“ Београд,
' Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ уредништво, адми износи 550, за стране земље 1.100 динара. Жиро рачун број 101-20-1-76, Поштански фах 629.
Шретплата за један месец за нашу земљу