Borba, Apr 06, 1962, page 10

ЕЕ

4 4

_ сеца не плаћају разним пре _"дузећима која им испору-

- месо,

пао и

пере.

ага

Крајем 1961.

дар ан 'а РУВУИЕ

· крани. причали су на срп-

, ФК.

НЕСУГЛАСИЦЕ ИЗМЕЂУ ЗАВОДА ЗА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

И БОЛНИЦА

: колико ЋЕ КОШТАТИ

УБОЛЕСНИЧКИ ДАН«

; Заводи из унутрашњости не плаћају лечење својих осигураника, јер цене нису одређене. — Болнице дугују сервисима и Централној апотеци око 300 милиона, а ови опет разним предузећима

Време, које грађанин про веде на лечењу на било ко јој од двадесет и једне кли нике и болнице у Београду, рачуна се по броју болесничких дана. А у цену болесничког дана урпачуна ва се лечење, исхрана, нега итд. и тај „дан“ је про зле године коштао у просе ку по 3.000 динара, године у"правни одбори клиника и болница су израдили предлог цена за лечење болесника у 1962. години. До 28. јануара ти предлози или прорачуни су стигли у Сре ски завод за социјално осигурање града. Требало је још само да се склопе уго-

вори, али у Среском заводу су утврдили да сви про рачуни ниду у реду. Ради "се о томе да су неке клини ке повећале цену својим услугама (болесничком дану) и до четрдесет одсто, а било је предвиђено да то повећање буде за око 20 од сто веће од прошлогодишњег. И уговори нису склопљени. Због четири хиљаде

болесника

Ова несугласница траје од 28. јануара. За цело то време Срески завод за социјално осигурање исплаћује клиникама и болесницима аконтацију, односно прошлогодишњу цену лече ња. Али зато већина завода из унутрашњости одбија да плати рачуне за лечење својих осигураника јер, према њиховим писми ма, цене нису јуш одређене. Ваља, међутим, напоме нути да у 1961, години разни заводи нису исплатили Клиници за ортопедску хи рургију и. трауматологију око 80 милиона динара. А цене су биле утврђене.

Због тога су клинике и болнице остале без довољ но средстава, па нису могле да плаћају набавку ле кова, хране и огрева. Техничком и Економском сервису и Централној апотеци, који иначе искључиво раде за клинике.

С друге стране. сервиси ! и апотека већ око три ме-

чују млеко, воће, поврће, огрев, лекове и ос-

тало.

П ри јашељски сусрет

Алжирски студенти

У сали Дома културе на Карабурми јуче у подне ђачки универзитет основне школе „Јован Поповић“ приредио је сусрет ученика своје школе са двоји"цом студената из Алжира. На почетку овог сусрета једна ученица је говорила о Алжиру и о борби алжир"ског народа за слободу. 'Младићи из Алжира, Моамед Гутали и Абас Мо-

"ском језику о својој домоУ _вини им одговарали на мно-

о А

___Седми април — светски

_ Дан здравља биће ове године посвећен борби про-

| тив слепила. !

64 о мерама превенције и по дацима о броју и стању слепих у Југославији и све ту говорили су јуче, на

_ конференцији за штампу,

4 "помоћник секретара

сив за народно здравље др

__ Херберт Краус и профе-

"сор др. Иван Станковић.

___— Настојаћемо да уз помоћ друштвених органи-

_"тив слепила,

у посети ученицима основне школе „Јован Поповић"

око 200 милиона динара

У сервисе свакодневно стижу писма. Предузећа за хтевају исплату дугова, По неко писмо је и мало оштрије, а понегде се помиње и тужба суду. У сервисима кажу да, и поред тога, сва снабдевачка предузећа бла говремено испоручују прехрамбене артикле и остали материјал.

— Иако нам не плаћају, — кажу у предузећу „Шума“, шаљемо им огрев јер знамо да је у питању око 4.000 болесника.

Сервиси дугују око 200 милиона динара

Тренутна ситуација јета ква да клинике м болнице дугују сервисима око 300 милиона, а ови опет нису исплатили разним предузе ћима око 200 милиона дина ра. С У предузећу „Срболек“, које Централној апотеци шаље лекове, кажу да су се нашли у врло тешком положају јер сад ни они не

мају довољно средстава да исплате потраживање сво јих коопераната. „Галени-

ка“, „Плива“ и „Пролек“ показују све мање воље да сарађују са „Срболеком“. Јер, они могу да нађу и не ког бољег платишу.

# #

Димитрије Жикелић, помоћник управника Неуропсихијатријске клинике, је у име своје установе прего варао са представницима Среског завода за социјално осигурање града. Договорено је да цена болеснич ког дана са 2.800 динара по расте на 3.150, а не на 3400 динара како је то првобитно било предвиђено на овој клиници. Вероватно је да ће ускоро и са осталим клиникама бити решено ко лико треба да им буде пла ћено за лечење болесника.

Али, тиме ће тек почети решавање овог проблема који је настао у року од три месеца. Неопходно би међутим било да се овај проблем што пре реши и да се уговори склопе јер свако одлагање наноси разним предузећима осетне штете.

Б. ДУКИЋ

САВЕТОВАЊЕ О РАСПОДЕЛИ ДОХОТКА У ПРЕДУЗЕЋИМА ИТ.

НЕ ТРЕБА ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАТИ И ТЕХНОЛОШКИ ПРОЦЕС

Даље спровођење децентра ' лизације управљања и прено шење права на економске је динице — било је у центру пажње јучерашње дискусије на саветовању о проблемима поштанско-телеграфско - телефонских привредних орга низација, које је одржано у Београду. Констатовано је да многе слабости у пословању ових организација про изилазе из недовољне децен | трализације управљања.

Досадашњи рад на спрово | ђењу Закона о новој организацији ПТТ оцењен је по зитивно. Ово је поткрепљено подацима о развоју ове гране саобраћаја. У 1956. го дини у телефонску мрежу. на пример, укључено је 1.100 нових прикључака, 1958, године — 11.800, 1960. — 14.600, 1961. — 34.900 прикључака, а само до првог априла ове го, дине уведена је још – 21.000 телефонских прикључака.

Тенденција неоправданог пораста личних примања, ко ја су иначе повећана за око 24 одсто, оштро је критико-

ра и емитована алжирска национална музика. Ученици су срдачно поздравили своје госте.

Комеморативна свечаност у економској школи Владимир Перић у

Валтер

Јуче је у Економској школи „Владимир Перић-Валтер“ одржана комеморативна свечаност поводом дана смрти овог народног хероја. Поред песама из НОБ на про

почети Даном здравља про дужимо и претворимо у сталну, а не само тренутну делатност. Само активним учешћем свих грађана, родитеља и лекара опште праксе, а не како једо сада било само очних лекара, ми ћемо успети да | сСмањимо број слепих и

| слабовидих, рекао је др Станковић, |

Иначе зна се да сада у Југославији има око 19.000 слепих, од којих је 2.500

| но,

· зација, акцију борбе про-. коју ћемо, но у привреду. Поред оста- |

рехабилитовано и укључе-

вана на данашњем саветовању. Критика је усмерена у првом реду на предузећа која су премашила просечно повећање зараде и на привредне организације које су повећале личне дохотке и за 46 одсто.

У неким предузећима, у Ту зли на пример, квалитет ПТТ-услуга је побољшан по сле увођења нове организаци је. Међутим. у целини гледастање је горе него ранијих година. Велики део по шиљки испоручује се са закашњењем, број несталих пи сама је повећан, телеграми се често изопачују и споро достављају

У дискусији је учествовао и потпредседник Централног већа Савеза синдиката Југо славије Мика Шпиљак. који је изразио уверење да су ор ганизације ПТТ на правом путу у решавању проблема. А они су, према његовим речима, много сложенији него раније. Да је ово тачно, на-

ставио је Мика Шпиљак, сведоче подаци наведени у дискусији, који потврђују

постојање еластичнијег односа ПЛТ-организација према осталим привредним орга низацијама.

Потпредседник Шпиљак се заложио за спровођење да-

ље децентрализације управ- |

љања, односно за преношење економских права и права из области радних односа на економске јединице. Међутим. по. његовом мишљењу, ову децентрализацију не треба схватити као децен трализацију технолошког процеса ПТТ-саобраћаја.

БОРБА _

ИЗБОРИ ЗА РАДНИЧКЕ САВЕТЕ

управљања.

У више београдских колектива јуче су одржани свупови радника и службеника, на којима су органи радничког самоуправљања поднели извештаје о раду за време мандатног периода. Поред тога, у неколико предузећа су извршни одбори синдикалних подружница разматрали припреме око избора За нове радничке савете, док су у неким предузећима јуче кандидовани чланови за нове органе само-

априла.

Колектив „Војводине“ јуче је расправљао о извештају

радничког савета,

„Војводина“: Што чвршћи контакт са потрошачима Мала сала Стамбене 3заједнице у ХЛ павиљону на Новом Београду била је јуче после 13 часова пуна. Радници и службеници пре дузећа за промет трговинском и индустријском ро-

бом „Војводине“ окупили су се да чују извештај о А

раду радничког савета. ту је имало шта да се каже. Промет је за три одсто већи него што је планирало за 1961. годину, продуктивност за 2,3 одсто; лични дохоци повећани су у просеку за 2.000 динара, правилници су усвојени и почела је њихова примена од 1. јула 1961. године, отворе не су две самопослуте, тако да предузеће данас има 21 продавницу.

Све су ово била питања која је раднички савет на четрнаест састанака у току 1961, године разматрао. И док је за већину нађено најповољније решење, обез беђење једног великог магацина, који би знатно допринео даљем развоју предузећа. и даље остаје отворено. Зато је у дискусији један члан колектива рекао: — У односу на 1960. годину, остварена је за 1,5 одсто већа добит, али не зато што смо повисили цене производима које продајемо, већ зато што смо садашње магацине више користили и мање куповали од велетрговине. Ето, ту је наша резерва и њу препоручујем будућем радничком савету да је још више иско ристи.

Органи радничког самоуправљања у „Војводини“ успоставили су и чвршћу сарадњу са грађанима који су њихови потрошачи.

Тако се, на пример, испред сваке продавнице налази

поштанско сандуче, у које потрошачи могу да ставе писмене примедбе и сугестије, које се после тога разматрају на седницама радничког савета. Поред | тога, чланови савета стамбених заједница, који ко|Рристе услуте „Војводине“, често присуствују састанци ма радничког савета овог предузећа и износе своја запажања. Исто тако и чла нови радничког савета често су на састанцима савета стамбених заједница.

Извештај о раду органа

самоуправљања усвојен је једногласно.

ДК „Бранко Бабић“: План

донет без консултовања колектива

— Наставља се умерен али сталан напредак предузећа које већ три године са истим бројем радника и без знатнијих улагања по| већава производњу.

— Раднички савет обавио је свој задатак успешно, али запажене су и неке слабости.

— Постоје реалне могућности да се предузеће даље развије али има и 0о6јективних сметњи које тај процес успоравају.

То су основни закључци који се могу извести из извештаја радничког савета предузећа „Бранко Бабић“ о раду у 1961. години као и из дискусије радника на јучерашњем састанку колектива.

Бројке то поткрепљују: укупан приход износи 176 милиона динара. Продуктивност рада порасла је за 45 одсто. Чист приход распоређен је тако да су фондови ојачани: у њих је унет. већи процент од предвиђеног. Лична примања у од-

носу на 1960. годину порасла су за око. 2 одсто с тим што ће се по завршном ра-

ЗА ПРВОМАЈСКЕ ПРАЗНИКЕ

Осигуран превоз до излетишта

РЕВИЈЕ У ИЗЛОЗИМА. — ИЗЛЕТИШТА ОЧЕКУЈУ 30.000 ПОСЕТИЛАЦА. ПОКРЕТНИ УГОСТИТЕЉСКИ ПУНКТОВИ

У излозима конђекцијске робне куће „Црвена звезда“ појавиће се за време првомајских празника манекени који ће демонстрирати разне моделе наших познатих произвођача конфекције. Ревије у излозима одржаваће се по подне и увече.

То ће бити једна од атракција које припремају београд

| ске трговине за време праз-

ника. Још није одлучено каква ће изненађења приредити потрошачима остале робне куће. али у сваком случату нешто што лосад БеограЂани нису имали прилике да виде. Тако је одлучено и на

Ми

Седми април — Дан здравља

лих узрока још увек слепило често долази као последица повреда на раду, дечје. игре, инфекције и глаукома. Глауком, обољење за које се још увек не зна тачно како настаје узима све веће размере код нас и у свету. Статистика показује да је 1961. године било 250 пута више оболелих од глаукома него 1930 године. Само у београдском срезу глауком је У 10 одсто случајева узрок слепила.

љЉ. Л.

ђу осталог. било речи како што репрезентативније и леп ше дочекати Први мај.

И „Народна радиност“ на излетиштима

Као и сваке године, приредиће се такмичење за лепо уређивање излога.

Накнадно ће се одредити

ликатес-радње које ће дежурати и у празничне дане. Покретне продавнице „предузећа „Крин“ биће постављене по најпрометнијим улицама и трговима тако да грађани неће имати много муке око куповине швећа. .

По околним излетиштима ће и ове године крстарити мотдризоване продавнице „Бежанијске косе“. у којима ће, порет воћа. бити и разних с слаткиша. Предузећа „Роба-промет“ и „Младост“ треба ла отворе такође монтажне продавнице на излетиштима. Очекује се да ће пригодне продајне пунктове отворити и „Народна радиност". Двадесет аутобуса за Авалу

Градско саобраћајно предузеће појачаће у празничне дане аутобуске линије према околним излетиштима. За Авалу је предвиђено двадесет, Трешњу шест. Гроцку четири а Кошутњак и Пионирски град такође двадесет аутобуса. Посебно на трамвајским и аутобуским линијама за Топчидер увешће се више возила. Повратна карта до

продавнице воћа цвећа и де-

Авале стајаће. 120. Трешње 350, а до Грошке 300 динара, Предузеће „Путник“ приреЂује дволневне излете за Косма и Чортановце,. а са једним даном задржавања за Стражилово (и Смедерево, Излет до. Космаја стајаће 3.000 динара. „Путник“ ће приредити и изљете моторним возовима за Врњачку и Матарушку бању. Цео аранжман 32 два дана стајаће 3.600 _ динара. „Турист-експрес“ приређује излете до Иришког венца. Космаја, Аранђеловца и Чортановаца. Ауто-транспортно предузеће „„Ласта“ појачаће линије за Оповачки Дунавац и Космај. Очекује се да се до 1, маја на Сави и Дунаву појаве и лва хидробуса. Они ће превозити грађане до Сланкамена. Гроцке. Смедерева, Сремских Карловаца, Умке, Купинова, Шапца и Зрењанина. Према обавештењима која су стигла из радних колектива. преко 80 аутобуса разних привредних организација превозиће своје оаднике и службенике на оближња излетишта. Прелвиђа се да ће укупно око 30.000 Београђана у време празника напустити Београд и провести дан-два у природи, у | Другог маја на Кошутњаку одржаће се спортско такмичење београдских радника и службеника. под називом „Мала олимпијада“ Дисциплине су одбојка. рукомет, мали Фудбал и стрељаштво. Учествоваће хиљаду најбољих споттиста из око педесет београдских радних колектива. „Ту су наше резерве“

чуну поделити вишак приближно у висини једномесечних примања. Раднички савет није довољно сарађивао са колективом, а и у методу рада „било је слабости. Тако је

Избори за нове радничке савете обавиће се у већини | план производње донет без колектива у другој половини

консултовања колектива.

Тек ове године уведене су економске јединице, али се њихов ефекат већ осећа: живост и већа заинтересованост у читавом предузећу; производња у првом тромесечју већа је од планиране.

Д. Т.

| „Ласта“: Погон путничког саобраћаја — самостално предузеће

Јуче је у „Ласти“ одржан састанак представника синдиката и органа друштвеног управљања на коме је размтран план предизборне активности. У дискусији је посебно наглашена нужност да У органе самоуправљања треба изабрати и део старих чланова савета како би се одржао потребан континумтет у раду.

Такође је одлучено да се радничком савету упути на разматрање предлог према коме би погон путничког саобраћаја прерастао у самостално предузеће. Ово зато што би на тај начин новоосновано _ предузеће добило статус комуналног. Порет то га, узет је у обзир и план перспективног развоја града, према коме би новоосновано предузеће експлоатисало много више линија. Нај зад, како је истакнуто, неки одбори општина у градском и приградском рејону тражили су од предузећа отварање нових линија ради 6оље везе радника из ових општина са предузећима у којима раде,

Д.

На збору бирача УП! стамбене заједнице општине Врачар. после извештаја о раду у току прошле године. било је највише речи о комуналним проблемима. Два постојећа услужна сервиса: за прање рубља и финансијски сервис. задовољили су потребе 4.488 становника УП стам бене заједнице. али због недостатка локала други сервиси још нису почели рад.

Градска чистоћа. речено је, хтела је простор ове стамбене заједнице да претвори у огледни пункт. али он је сада познатији по томе што се смеће не износи ни по два месеца, Било је доста примедби на рачун рада екипа за дератизацију и димнича-

ра. који „редовно наплаћују. а нередовно чисте“. а такође

лоз, цигарете, виршле...

друго предузеће постави — други, треће — трећи, четврти... Као ово,

укиоск“ — насеља. Калемегдана.

_ Петак, 6. април

СЕДНИЦА САВЕТА ЗА ТРГОВИНУ 4 И СНАБДЕВАЊЕ Н О БЕОГРАДА

Потребно је одредити

цене МеСНИХ

У последњих неколико месеци у београдским про давницама примећен је велики број „нових“ врста месних прерађевина чије су цене, заједно, са производима којих је и до сад било на тржишту, прилично високе. Виршле, на пример, стају 650 динара килограм. У чему је ствар 7

Месарским предузећима Народни одбор града прописао је цене за свеже месо. Цене месних прерађевина слободно се формирају. Зато се преду“ зећима више исплати да производе прерађују јер на њима могу више да зараде и тако донекле надокнаде губитке које имају од продаје свињског меса.

Међутим, месарска предузећа почела су да „проналазе“ и нове врсте кобасица, салама и других прерађевина које, само под другим називом продају У својим продавницама. То раде и индустријске кланице ван Београда. На тај начин остварују разноврстан асортиман и врло високе цене. Посебно је питање какав је квалитет свих тих производа. Познато је да о њему Ветеринарска инспекција града нема најбоље мишљење.

Савет за трговину и снабдевање Народног одбора града, који је јуче заседао, сматра да би на неки начин требало наћи могућност контроле квалитета и цена ових производа. Незгода је што још не постоји ЈУС за месне прерађЂевине (на њему се ради).

ЗБОР БИРАЧА УПЛ СТАМБЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОПШТИНЕ ВРАЧАР

Комунални проблеми у првом плану

и на рачун сарадње неких органа Народног одбора општине и Савета стамбене заједнице Грађани су такође захтевали ла се што пре предузму мере како Његошева улица не би и у будуће представљала ругло града. Наиме. многи продавци. после обављеног посла на Каленићевој пијаци. седе по тротоарима ове улице ручају и бацају отпатке где стигну.

Савет мотрошача је имао доста тешкоћа у жељи да оствари што тешњу сарадњу са управом Каленићеве питаце. па су бирачи напоменули да би требало водити више рачуна 0 њиховим жељама и потребама.

У извештају је речено да је рад Савета ове стамбене зајелниџе у многим питањима био врло успешан,

ПО НАШЕМ ГРАДУ „Киоск“ - насељ

Добро је

могу брзо

снимљено код почетне

. | Неки

љају киоске по граду. у пролазу да купе новине, Шта све не7 Али, у последње време, поред једног киоска,

прерађевина

Зато се Савет сложио да се припреми предлог цена и одговарајућег квалитета за месне прерађевине које би се продавале у Бео. граду. Практично, прописале би се цене за прерађевине исто као и за свеже месо.

чланови Савета приметили су да би једна таква одлука вероватно утицала да неки крупни

ван Београда обуставе испоруке месних прерађевина за потребе града. Зато ће се упоредо са израдом предлога испитати тржуиште и видети колико у снабдевању Београда учествују снабдевачка предузећа, а колико остале индустријске кланице. МС,

Забрана продаје пастеризованог млена, јогурта, киселог млена и млечних напитана из отворених. судова

Предлог ветеринарске 'и санитарне инспекције Народног одбора Београда да се забрани продаја пастери зованог млека, јогурта, ки

селог млека и млечних на.

питака из отворених судова Савет

прихватио и упутио на решење Народном одбору Београда. Досадашњи нала. зи инспекције показали су. да квалитет и хигијенска_ исправност ових намирни ца није била у реду. Често су биле загађене врло великим бројем бактерија.

Ако Народни одбор града усвоји трговину и снабдевање, што. је врло вероватно, да у будуће ни приватни поозивођачи неће моћи да продају на пијацама кисело млеко и друге млечне напитке.

Градско млехатство и по љопривредни комбинат „Бе оград“ спдемни су да дају за потребе града 45.000 мле чних напитака дневно. Јогурт ће се, на пример, про давати у флашама од чет-

врт, пола и једног литра. М. С.

то што предузећа поставГрађани тако

Стварају се читава,

тролејбуске станице крај

А могло би, на пример, неколико предузећа да се договоре и да саграде један већи киоск у коме би се посебно продавале и цигарете, и новине, и лозови, и...

· Џо подне и предвече, готово сваког дана пред сваком

ЈАВНИ ИЕ прања пр аи евеког авина св и

вечеру.

чују се наизменични гласови студената. Бонове продају они који су тог дана позвани у госте код рођака или су до-_ били пакет од куће, а можда им овом приликом и јеловник не одговара.

Шеко купује бонове јер није стигао да уплати за мензу на почетку месеца. | Или је тек стигао од куће.

м. СТАНКОВИЋ

„Бон више“, „Коме треба бон“, „Бон вишег“...

аи

индустријски произвођачи

за трговину и снабдевање града јуче је _

предлог Савета за.

значи |