Borba, Apr 06, 1962, page 2
4
1: :
= Дводневни . председника Бразила Гу-
Страна, 2.
|
аи
КЕНЕДИ И ГУЛАРТ ЗАДОВОЉНИ СВОЈИМ ДВОДНЕВНИМ РАЗГОВОРИМА
7 АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ ГУЛАРТ НАГЛАСИО ДА БРАЗИЛ
Вашингтон, 5. априла (Танјуг)
разговори
- ларта са председником Ке
недијем и другим функци онерима САД закључени су
· синоћ у Вашингтону. Суде
"ћи по заједничком саопште
„7 Њу и изјавама Кенедија и
-
'
„ текли У духу
· Туларта, разговори су завр-
"тени на обострано задовољетво. У званичном коминикеу се каже да су разго вори два председника про„искрености, · срдачности и узајамног ра
· талну улогу“. Доцније
зумевања“. Председник Ке неди додао је да је размена мишљења била веома корисна и истакао убеђење да ће један од резултата Гулартове посете бити „при снији и плодоноснији одно си између САД и Бразила“. Саопштење такође наводи да су се два председника у принципу сагласила о решавању проблема који произлазе из национализације имовине САД у Брази лу. Ово је једно од најделикатнијих питања у америчко-бразилским односима. Онако како је најављено, решење овог спора не задовољава. Гулартове кри тичаре у САД, али се ипак сматра да су приватни амерички интереси у Брази лу добили извесну сатисфакцију. Председник Гуларт је обећао у коминикеу да ће његова влада одржати у Бразилу услове „који ће омогућити приватном капиталу да изврши своју вије Гуларт на конференцији за штампу истакао да ће се свака будућа национализација спроводити водећи ра чуна о пуној и правичној компензацији. Сем тога, приватним компанијама САД у Бразилу, које би се
нашле под ударом национа
. Шланији., У разговорима
- перонистичких лидера од 1955. „године. када 1е војска свргла
„
“6
У
лизације „јер више не пру жају одговарајуће услуге“, омогућиће се да инвестира ју своје фондове у друге секторе,
Што се тиче програма по моћи САД Бразилу, сви ви дови овог питања одмах су дати. на разматрање струч њацима две земље. Гуларт је знатно изишао у сусрет критичарима у Вашингтону који приговарају да се влада Бразила није довољ но енергично упустила у борбу против инфлације,
нити се заложила на изради планова привредног ра звоја земље.
У коминикеу се каже да су се Кенеди и Гуларт сагласили о потреби реформи, укључујући аграрне и
Председник Гуларт
Перон формира аргентинску
Мадрид, 5. априла
Како јавља Ројтер, представник перонистичких синдиката Аргентине Роберто Гарсија наговестио је данас генерални штарјк у Аргентини ако влада не дозволи ступање на дужност перонистичких кандидата, који су однели победу на изборима од 18. марта. Роберто Гарсија почео је данас консултовање са протераним бившим председником Аргентине Хуа ном Џероном. који живи у са Пероном о политичкој ситуацији у Аргентини такође учествују руководилац коорди национог савета перонистичког покрета Алберто Итурбе, руководилац женске секције тог покрета госпођа Делиа де Пароди. специјални изасланик Андреса Фраминија, перонистичкот кандидата који је победио на изборима за гувернера провинције Буенос Ајрес. Хуан Карлос Дабате и синдикални лидер Маријано Тедеско.
У круговима блиским генералу Перону изјављено је да је ово најзначајнији састанак
Перона. Овдашњи посматрачи сматрају да је питање образовања перонистичке вла
владу у избеглиштву
де у избеглиштву једна од главних тачака конферисања Перона и његових сарадника. Претпоставља се да седиште те владе, уколико буде образована, неће бити у Шпанији.
Присталицама Перона први пут је ове године дозвољено да истакну кандидате за народне посланике и гувернере аргентинских провинција. Су протно очекивањима Фронди сијеве владе и десничарски расположених војних шефова они су однели изборну по беду.
Конгресна страна поново изабрала Нехруа за свог лидера у парламенту
Њу Делхи, 5. априла (Ројтер)
Парламентарна група народних посланика Конгресне странке поново је данас изабрала Џавахарлала Нехруа за свог лидера у индијском Доњем дому.
У Њу Делхију је објавље но званично саопштење у коме се каже да се премијер Нехру брзо опоравља после лакше прехладе.
„НИЈЕ ДЕО НИЈЕДНОГ ВОЈНО-ПОЛИТИЧКОГ БЛОКА“
пореске реформе, „како би се плодови програма „Саве за за прогрес“ могли што шире користити“.
Упркос индикацијама да су разговори у Белој кући протекли веома добро, очи гледно је да између САД и Бразила остају значајнија размимоилажења. Њих по готово није прећуткивао Гуларт. У говору на заједничкој седници Конгреса, председник Гуларт је јасво истакао да се не слаже са кампањом изолације Ку бе коју предводе САД. Ку ба није спомињана у коминикеу, али је између Гуларта и Кенедија било о томе доста речи. У изјави новинарима Гуларт је под сетио да Бразил одржава дипломатске односе са Хаваном и додао да његова влада гледа на кубанску ситуацију у светлости при знања права на самоопредељење народа. Гуларт је пред америчким конгресме нима без увијања нагласио да Бразил „није део нијед ног војно-политичког блока“, >
посетити Бразил, вероватно августа ове године.
Женева, 5. априла
У току дебате која је на данашњој пленарној седни ци вођена о обустављању ратнохушкачке пропаганде, совјетски представник Валеријан Зорин поднео је предлог декларације како да се спроведе забрана ове пропаганде. Овај нацрт, пре ма извештајима западних новинских агенција, садржи неколико основних тачака: ратна пропаганда у било којој форми је непријатељ мира, наговепттавање новог рата је тежак злочин против човечанства, др жаве учеснице конференције дужне су да се обавежу на предузимање закон ских мера, у складу са постојећим уставима, за забрану ратне пропаганде и пропаганде против мира и разумевања међу државама. Питање забране ратне пропаганде стављено је на дневни ред пленарне седни це уз сагласност двојице председника као једна од мера за побољшање међувародне ситуације.
После совјетског представника, реч је добио амерички с делегат Артур Дин, који је, позивајући се на „слободу говора, штампе и грађана“, изјавио да „САД не могу увести контролу законским мерама или наредбама“. Праксау САД, како је рекао Дин, омогућава опозиционим пар тијама да јавно износе своје мишљење. Што се тиче владе, она, према речима Дина, може увести ограничења само у својим званичним саотпптењима“.
Допис из Кине
Председник Кенеди ће.
БОРБА
БРИТАНСНО-АМЕРИЧНЕ РАЗЛИНЕ · "У СТАВОВИМА ПРЕМА __ЗАЈЕДНИЧКОМ ТРЖИШТУ
МИСИЈА ЏОРЏА БОЛА ЕКОНОМСКОГ САВЕТНИКА ПРЕДСЕДНИКА КЕНЕДИЈА У ЛОНДОНУ
(Од сталног допасника, „Борбе“) '
Лондон, 5. априла Између Британије и САД и даље постоје крупне ра
злике око концепције Заје Ј дничког тржишта.
с Као идеолошки и политички покровитељ овог тржишта, Америка, наравно, жарко
жели брзо причлањење Бри
таније. Разлике се, међутим, испољавају око будућ ности британских комонвелтских повластица и око заштите трговинских инте реса неатлантских земаља
— Шведске, Швајцарске и Аустрије. Разлике су избиле на
видело приликом посете економског саветника председника Кенедија Џорџа Бола, који се јуче вратио у Њујорк — после разговора У Форин офису. Бол је прет ходно посетио Бон и Париз. 5 Амерички државни под секретар Бол је у Лондону на две идеје: да Британија ликвидира
комонвелтски царински пре"
ференцијални систем ради лакшег уласка у Заједничко тржиште и да од
ЖЕНЕВСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О РАЗОРУЖАЊУ
РАЗАНЧИТИ СТАВОВИ АВА БАОКА
и у питању обустављања ратнохушкачке пропаганде
Излагање совјетског пред. ставника наишло је на про тивљење и у говору британског делегата Годбера. Он је, наиме, критиковао Зорина због непотребне полемике и изјавио да је „подстицање на субверзију исто толико опасно као и претња ратом“. Годбер је инсистирао на слободној ра змени информација, износећи мишљење да „сузбијање вести и слободне раз-
мене информација такође представљају опасност за светски мир“. Истовремено, британски представник се позвао на Повељу ОУН и изјавио да су земље чланице обавезне да се уздр-
жавају од претње силом. ја Па ма
РЕХАБИЛИТОВАН АЛЕНСАНДАР КОРН
бивши командант Московског војног округа и начелник Војне академије „Фрунзе“
Москва, 5. априла (Танјуг)
Међу истакнутим војсковођама Совјетске армије, који су пали 1987. године као жртве Стаљинових чистки, акоји су после 20. конгреса рехабилитовани, сада је рехабилитован и Александар Корк, бивши командант Московског
војног округа и начелник Војне академије „Фрунзе“. Маршал Совјетског Савеза
Бирјузов пише данас у листу „Краснаја звезда“ да је Александар Корк био истакнут војни руководилац, који је до краја живота остао веран партији и народу.
ЋУТАЊЕ ОРО ЗАСЕДАЊА НАРОДНОГ КОНГРЕСА
_ Конгрес — који се две'тодине није састајао и био одлаган више пута — одржава се у пуној таји систему награђивања, дозвољени су сеоски ва-
ности. — Измене у концепцији сеоских комуна шари, промењен је однос
(Од дописника Танјуга)
Пекинг, априла
Највише кинеско представничко тело — Народни конгрес. није се састајало две
пуне године. Та неуобичајено
„ дуга пауза и чињеница да че-
стим одлагањима седница кон греса нису давана никаква објашњење, били су довољан
"разлог да политички посма-
трачи у Пекингу потраже одтовор на питање шта је узрок том одуговлачењу. Ово је било тим чудније што конгрес треба да расправља о најважнијим проблемима _ земље. политичким и економским, да одобрава и доноси планове и друге одлуке које не могу да чекају.
Пошто је тај период неактивности конгреса наишао по сле огромних напора земље да, примењујући систем „великих скокова унапред“ унапреди производњу на свим секторима — са великим интересовањем очекивало се
_ шта ће конгрес рећи о сада-|ч
шњим перспективама развитка, јер је било очигледно ла су неки ранији методи и експерименти доживели веома оштре корекције у пракси.
Када се веровало ла је кон грес коначно заказан, дошло
је до још једног одлагања од двадесет дана. Крајем марта конгрес се коначно састао.
Чињеница да се његове сед нице одржавају у пуној тајности. без присуства чаки 0оних странаца. који су ранијих година имали право да слушају неке говоре, подржала је посматраче у уверењу да ово заседање има изузетан значај и да ће на њему бити речи о најважнијим питањима унутрашње и спољне политике, Доказ више у прилог таквог закључка јесте и чињеница да пекиншки радио. супротно ранијој пракси, није до сада објавио ниједан го говођ највиших кинеских РУководилаца, који су вероватно и овог пута говорили први и већ изнели најважније про блеме, Штампа је само забележила почетак рада конгреса, Тако се за сада зна само то да је отварању конгреса присуствовао Мао Це Тунг и други највиши кинески функ ционери, као и да је премијер У Ен Лај поднео извештај 0 раду владе,
Увод у ћутање
Пре заседања Народног кон греса у Пекингу је одржан са станак Врховне државне кон
према интелектуалцима
ференције. високог политичког форума који се састаје ради разматрања крупних по литичких проблема земље, на сазив председника Републике. И о том скупу зна се веома мало. Саопштено је само да су „важне говоре“ одржали председеник Лиу Шао Чи и премијер Чу Ен Лај „о садашњој ситуацији и главним питањима рада“ Садржина тих говора није ни до данас објављена, па се само претпоставља да су говорници по сматрали спољнополитичку и унутрашњу ситуацију и да њихова излагања као и обично представљају основу за дискусију и одлуке које ће донети конгрес.
Навикли да пре или после важних догађаја минимум информација налазе у штампи. пекиншки посматрачи су У трагању за карактеристичним коментарима највише пажње посветили једном чланку 0бјављеном у централном листу „Жен мин жи бао“. „Овај чланак, написан познатим алегоричносимболичним стилом, доноси у тексту. посвећеном неким хидротехничким радовима. низ закљу чака о начину како треба ралдити. пословати и планирати. Већ сам наслов тог уводни
ка: „Положити чврсту основу. спокојно радити, постепено ићи напред“. карактеристичан је За целокупан тон и мисли које-су изложене. Он у исто време помаже да се дође до закључка да је у Кини превагнуло расположење против метода „великих скокова уна пред“. јер они могу да доведу до крупних диспропорција у привреди и политичких застђањивања.
Шта је с планом2
Зато се сада у Џекингу с великим интересовањем очекује како ће конгрес формулисати „нове концепције“. Реално је очекивати да он пре свега објави документа о извршењу плана и буџета за 1961. годину. Тај документ помогао би да се пре свега извуку оцене. директне или индиректне, о мерама које су предузимане у пољопривреди. Последњих година пољопривреда је, наиме, проглашена најважнијом привредном граном, при чему су извршена велика сужавања на сектору инвестиција ван пољопривреде. Извршене су и значајне измене у првобитно замишље ној концепцији сеоских народних комуна, у систему на-
инсистирао |
баци подршку везивању три неутралне земље — Аустрије, Швајцарске и Шведске — за Заједничко тржиште.
Прву идеју Џорџ Бол је образложио наводним пред ностима слободне размене роба над „вештачким трго винским аранжманима“. Комонвелтски преференци јали су тобож превазиђени — због револуционарног на претка пољопривреде, што има за резултат огромне вишкове хране. Сада се, инсистирају ·" Американци, указује потреба за глобал ним плановима који би за менили – преференцијалне аранжмане.
Британци су одбили ова кву концепцију, позивајући се првенствено на интересе Комонвелта, Уколико не обезбеди те интересе у бриселским преговорима, скренута је пажња Американцима, Британија неће моћи да приступи За-
једничком тржишту. У ствари, верује се у Лондону, Американци — се
плаше да ће комонвелтски преференцијали, уколико се задрже кад Британија приступи Заједничком тржишту, бити од штете за извознике САД, Јапана и Латинске Америке, чију привреду Сједињене Држа ве подржавају.
Американци су такође веома одлучно иступили против причлањења неатлантских земаља — Швед ске, Швајцарске и Аустри је — Заједничком тржишту. То би, наводно, успори ло развој Заједничког тржишта ка политичкој једи ници. Тиме би, додају Американци, био отворен и преседан за чланске апликације и других земаља Израела, Шпаније и неких комонвелтских земаља.
В. ТЕСЛИЋ
Авероф: Придружујући се ЗЕТ, Грчка не жели да смањи своје економске односе са другим земљама а посебно са Југославијом
Писмом које је добила од Амбасаде Краљевине Грчке у Београду, редакција „Борбе“ је обавештена да је министар иностраних послова Авероф у предавању које је одржао у Краљевском институту за међународне односе у Брислу рекао, између осталог, и следеће: „Обавезан сам да разјасним да ми, тражећи да се придружимо Заједничком тржишту, не предвиђамо напуштање чак ни умањење наше размене са другим земљама на билатералној основи. Шта више, ми ћемо настојати да повећамо своју билатералну _ размену, и због тога смо тражили и, срећом, успели да добијемо специјалну Клаузулу која нам гарантује развој те размене. То нас нарочито интересује када се ради об извесним земљама као што је, на пример, Југославија, са којом нарочито гајимо своје везе“.
грађивања, затим у погледу окућница. дозвољени су сеоски вашари, промењен је однос према интелектуалцима. итд. Све те новине, не само да су биле многобројне, него су значиле и велика одступања од дуго година спровођене политике на празним секторима. Осим тога. препоручено је максимално повећање производње потрошних добара, повећање капацитета рударства. хемијске и дрвне ин дустрије, побољшање квалитета и асортимана робе. смањење потрошње сировина и цене коштања и низ других мера. Највиши државни органи наговестили су да ће се У овој и идућих година наста вити спровођење тих нових мера.
„Три заставе“ у новом свету
Овај високи дијапазон измена на сектору пољопривреде и других органа привреде, таквог је карактера да наводи на размишљање. Не значе ли оне одступање од досадашње политике „три црвене заставе“ — велики скок. генерална линија и народне комуне, Овде се, бар за сада, не наговештава нови „велики скок“ у привредном разво ју. Извршене измене у пољопривредној политици, потврЂују да је дошло до значајних измена у ранијим концепцијама о народним комунама. Осим тога, покрет за стварање градских комуна да вно се угасио. Оне комуне које су биле створене пре неколико година. престале су да постоје и о њима се већ одав
аи сии—_________--=__6__ нит напор Веи 5 па АВИ
у _=н8_евннц
Петак, 6. април 1962.
Мт ни БОРБА ЗА ДЕМОКРАТСКЕ МЕЂУНАРОДНЕ ОДНОСЕ ПОДРАЗУМЕВА И БОРБУ ПРОТИВ
СВАКЕ ЕКОНОМСКЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ.
Југославија настоји да преговорима са свима земљама и организацуијама, па и интеграционим, заштити своје привредне интересе
РАЗГОВОР СА СТАНЕТОМ ПАВЛИЧЕМ АМБАСАДОРОМ УД.С.И.п.
Стане Павлич, амбасадор у Државном секретаријату за иностране послове, одговорио је на неколико питања редакције „Борбе“ о актуелним проблемима међународне привредне сарадње.
Стварање затворених тржишта, односно економских блокова, у директној јесупротности са принципима свестране међународне. сарадње. Какве непосредне последице по међународне односе произлазе из већ предузетих, а посебно из најављених мера економских блокова
— За међународну привредну сарадњу у току последње декаде карактеристични су веома снажни покрети ка ширем економском интегрисању националних подручја. Ова, иначе природна тенденција за савремени степен развоја производних снага у свету, кори» сти се, нарочито у Европи, као полуга једне затворене групе високоразвијених земаља за остварење политичке и економске акције која има картелски карактер. Она је тако усмерена да продубљује постојећу блоковску поделу света и води ка даљем цепању светског тржишта, са свим негативним последицама које оно наноси међународној економској сарадњи, а посебно интересима мање развијених земаља. Међутим, борба за демократске међународне односе подразумева и одлучну борбу против сваке економске дискриминације. — Можете ли нам рећи шта је југословенска влада већ предузела, односно намерава да предузме за заштиту југословенских привредних интереса
—- Југославија не води политику аутархије, већ настоји да се укључи у међународну поделу рада и све оне облике равноправне међЂународне економске сарадње који доприносе њеном привредном напретку и убрзању развитка производних снага. У том смислу, настојали смо до сада и на стојаћемо у будућности да контактима и преговорима са свим земљама и организацијама, па и интеграционим, заштитимо југословенске економске интересе, односно предлажемо или заједнички изналазимо практична решења прихватљива за обе стране,
Развој међународних економских односа у току последњих година све очигледније намеће потребу за тим да се заоштрени проблеми економског развоја комплексно размотре и успостави успешнија међународна економска сарадња. Већ дужи низ година бројне увозне препреке и друге мере индустријских земаља доводе до тога да извоз земаља у развоју све више заостаје за општим порастом међународне трговине. Однос сировинских и ин дустријских цена годинама се погоршава на штету сировинских и пољопривредних извозника, тако да је
но ништа не говори. Измене и у пољопривреди и индустрији и у погледу њиховог међусобног односа су тако крупне да се намеће питање — шта је остало од првобитно замишљене генералне линије.
Наравно, тешко је очекивати да би садашње заседање конгреса могло да донесе било какву одлуку која би значила званично одступање од политике „три црвене заставе“, али би већ усвајање и настављање нових мера могло да наговести да ли ће у том правцу бити неких измена. Ових дана у Пекингу се могу чути претпоставке да ће се на садашњем заседању кон греса разматрати не само при вредни план и буџет за ову годину. већ и дугорочни привредни планови. Помиње се могућност доношења нацрта наредног петогодишњег плана, пошто садашњи петогодишњи план истиче крајем ове године, Такође се помиње и могућност доношења дугогодишњег перспективног плана развоја пољопривреде.
Заседање конгреса може да потраје и неколико недеља. До тада, односно до објављивања првих извода из говора одржаних на његовим тајним седницама, посматрачима оста је да праве своје закључке на ретким чланцима у штампи, која својим ћутањем такође на известан начин потврђује да конгрес овог пута разматра основна питања унутрашње, а можда и спољне политике. Јер. одсуство свих странаца забележено је први пут на овом заседању.
Васил МАГДЕСКИ
них последица једностраних мера и подухвата. смислу ми подржавамо и идеју о одржавању светске економске конференције. економске ванблоковских земаља7
вили су се предлози за сазивање једне међународне конференције посвећене про
куповна снага извесних неразвијених земаља пала на најнижи ниво У последњој декади. С тим се комбинује недовољни прилив инвестиционог капитала, што бит, но отежава и одлаже спро-, вођење програма развоја. Ови проблеми само се још више заоштравају у вези са мерама западноевропске ин теграције.
— Очигледно је да последице економске дискриминације и затворених тржишта осећа огромна већина земаља, а посебно 'оне у развоју. Да ли се може очекивати да ће на подручју међународне економске сарадње доћи до неке веће! акције ових земаља7
— Последице економске интеграције, као резултат познатог процеса стварања царинских унија, разних прелевмана и других форми економског удруживања, што све заједно значи фаворизовање једне групе земаља на штету других свакако се, поред Југославије, осећају и у другим земљама. Чињеница да је интеграција најдаље отишла у развијеним земљама Европе, а посебно у Европској економској заједници, која данас учествује са пре ко 25 одсто у укупној светској размени, добрим делом доприноси томе да ће се негативне дискриминационе последице интеграције осећати на широком фронту, а нарочито у земљама у развоју. Нормално је стога очекивати да ће се земље које нису укључене у интеграционе групације међусобно консултовати и развијати сарадњу, како би се активно заштитиле од негатив-
У том
— Како стоји са идејом конференције
— У последње време ја-
блемима односа између ин. дустријских земаља и зема. ља у развоју. Такав пред. лог садржан је у Деклара. цији Београдске конферен. ције и сличан предлог ук. ључен је у једну од резолу. ција последњег заседања Генералне скупштине Неодложна потреба за убр. зањем привредног пораста земаља у развоју диктиђа да се на линији ових пре, порука размотре и таква пу тања као што су побољша. ње услова и стабилизација сировинског извоза, битно повећање међународног фу нансирања развоја, питања техничке саладње, као ите. шње привредне сарадње ме ђу самим земљама у раз воју.
Идеја о овоме, што је на разним странама названо „економском конференцијом ванблоковских земаља“, на истој је линији. У питању је, у ствари, много шири круг земаља, тј. све оне које су погођене поменутим мерама интеграционих групација. Ове земље треба, консултацијама и разменом мишљења, да се договоре како да организују своју акцију. Нама се чини да би у садашњој фази најпогоднија форма акције била састанак експерата. Теме би биле оне које сам малопре поменуо и друге сличне, б којима би се заинтересовани претходно договорили,
АМБАСАДОР САРАЈЧИЋ ПОСЕТИО ДР ГОРБАХА
Беч, 5. априла (Танјуђу Председник аустријске владе др Горбах примио је данас југословенског амбасадора у Бечу Иву Сарајчића. У дужем срдачном разговору, размотре но је више питања од интереса за две земље.
СЕРГЕЈ КРАЈГЕР ПРИМИО АУСТРИЈСКОГ АМБАСАДОРА ГЕРЦА
Члан Савезног извршног већа и председник Комитета за спољну трговину Сергеј Крајгер примио је јуче аустријскот амбасадора у Београду Вилхелма Герца. Том приликом, они су разговарали о актуелним _ питањима економских односа између Аустрије и Југославије и о предстојеЋој посети нашој земљи аустријскот министра трговине др Франца Бока, (Танјуг)
МЕЂУНАРОДНИ ЦРВЕНИ КРСТ САОПШТИО ЈЕ ДА ЈЕ ВЛАДА ТОГОА ЗАТРАЖИЛА ПОМОЋ У ХРАНИ за становништво североисточног дела земље који је пого-
ђен јаком сушом. Услед несташице хране
проузроковане
сушом, 300 хиљада становника овог краја налази се у опа-
сности од глади.
У ЗАПАДНОЈ НЕМАЧКОЈ ЈЕ ПРОШЛОГ МЕСЕЦА БИЛО 205.476 НЕЗАПОСЛЕНИХ ЛИЦА. То је за 17.627 ви-
ше него у марту прошле годи КАНАДА СЕ НАДА да
не. (Ројтер) неће доћи до обнављања ну-
клеарних проба без обзира на то да ли ће бити постигнут споразум или не — изјавио је канадски премијер Дифенбекер у Монтреалу. (АФП)
ЈОШ ЈЕДАН ХОЛАНДСКИ АВИОН са појачањима на путу за Западни Иријан спустио се прекјуче на међу“ народни аеродром у Лими. У авиону је било 90 војника.
АП
ОАС ЈЕ ЗАПРЕТИЛА СМРЋУ Жаку Лиевоу зетам од лидера КП Француске, Дикло је примио писмо у коме му оасовски терористи предочавају да ће га убити. (Ројтер)
С. А. Д. ЋЕ УСПОСТАВИТИ СИСТЕМ за аутоматско откривање експлозија нуклеарног оружја и утврђивање места и јачине ових експлозија на америчкој територији. Ово је саопштено у току дебате у комисији за буџет америчког конгреса. (АФП) ..
У ЗВАНИЧНУ ПОСЕТУ АУСТРИЈИ кренуће 6. маја шведски министар одбране Свен Андерсон, Министар Андерсон, који ће бити гост аустријског министра одбране др Шлајнцера, разгледаће „неке војне инсталације у Аустрији, (Ројтер) 1:
ВЕЛИКЕ БОГИЊЕ појавиле су се и у Гани. У дру“ том по величини ганском граду Кумасију забележено је неколико случајева овог обољења. Власти су предузеле превентивне мере. (Ројтер)
ДИН РАСК ПРЕДСТАВЉАЋЕ С. А. Д. на заседању министарског савета ЦЕНТО пакта које 30. априла почиње у Лондону. Поред војних питања, на заседању ће се рао прављати и о финансијској и техничкој помоћи САД И Британије земљама чланицама. САД присуствују у својству посматрача. (АФП)
. 49 РУДАРА ИЗГУБИЛО ЈЕ ЖИВОТЕ у несрећама које су се у угљенокопима САД догодиле за прва два месеца ове године. (Танјуг)
С. А. Д. ПОЗАЈМЉУЈУ ИТАЛИЈАНСКЕ ЛИРЕ јавља агенција АФП,. Министарство финансија САД добило је прошлог месеца нову позајмицу у лирама у вредности од 50 милиона долара ради појачања платежне моћи америчког долара. Укупна досадашња сума позајмљених лира износи 75 милиона долара. Министарство финансија плаћа италијанској државној банци 2,75 одсто годишњег интереса на ову другу позајмицу.
ПРВИ АНГЛОАМЕРИЧКИ САТЕЛИТ „С-51“ биће лансиран идућег уторка из Кејп Канаверала — сазнаје се из обавештених извора. Овај Земљин сателит обележиће „прву фазу заједничких британско-америчких истраживања космоса. (Ројтер)
БОГАТА НАЛАЗИШТА ГВОЗДЕНЕ РУДЕ И УГЉА откривена су у Источној пустињи и на Синају — изјавио је представник Министарства индустрије УАР и прецизирао да се откривене наслаге гвоздене руде налазе у близини Црвеног мора, а угља у области Ал Магаре. (Танјуг)
ПРАВНИЦИ ИЗ 25 ЗЕМАЉА затражили су од свих држава да за спорове који прете светском миру прихвате јурисдикцију Међународног суда у Хагу. Овај захтев прав“ НИ стручњаци изразили су У документу који су једногласно усвојили на тродневној „Европској конференцији о очува“ њу мира кроз законитост“. (АП) |