Borba, Aug 27, 1979, page 2
Указом од 18. ке „олликовао је
лажења
БОРБА
фебруара 1962 Прелседник Републи“ „Борбу“ поволом 40-годишњице из: Орденом заслуга за нарол са златном звезпом им указом од 18 марта. 1972 поволом 50-голишњипе листа Орденом братства и јелинства са златним
АКТУЕЛНО
СТРАНА
БОРБА — 27. АВГУСТ 1979. •
ног пораста опште скупоће код нас по| чиње да се губи његова некадашња
венцем.
Ова година ће убедљиво показати да није довољно са
другима се одмеравати само по услугама хотела најви-
ших категорија; бити конкурентан данас значи имати што разноврсније, али и скромније услуге
„Доста је. уверљивости у анализама које су туристичке организације и ове тодине подносиле савезним органима као образложење за познате захтеве да се овој делатности у пуној мери признају извозне повластице за све што оствари продајом својих услуга гостима из иностранства. Реч је, најзад, о извозној делатности која има ваљда најповољније шансе и перспективе. А терет последица домаће инфлације, која јој смањује конкурентску способност на светском ту ристичком тржишту, морао би јој се олакшати и преко извозног механизма.
Но, овакви захтеви само донекле 06јашњавају проблем конкурентности нашег туризма. Тачно је да услед убрза-
компаративна предност према другима — да је јефтинији од њих. Али, скупоћа погађа и друге, пре свега, кад је реч о основним прехрамбеним производима. Па пак, рекло би се да други са више умешности и еластичности одржавају корак у општем порасту туристичке конјунктуре која и даље траје.
Мада је још преурањено процењивати какви ће нам бити овогодишњи тури стички биланси, ипак се сматра да про шлогодишњи домет већи од милијарде долара неће бити премашен, без обзира на пораст цена и пад вредности долара у целини.
Права упоређења
Вероватно је да ћемо добар део овогодишњег заостајања моћи да припишемо последицама земљотреса у Црној Гори, и то не само с обзиром на значајни удео ове републике у југословенском туризму, већ и са становишта опште штете која нам је нанета лансирањем преу величаних и злонамерних вести кроз разне канале туристичке пропаганде у свету. Но, време чини своје, па ће и ова околност губити на значају. А остаће оно што је увек било одлучујуће — кон курентска способност.
Недавно је у вези с тим савезним ор ганима поднета шира анализа. Из ње произилази да у погледу цена и услуга углавном и даље пружамо гостима повољније услуге од италијанских, грчких или шпанских угоститеља. Међутим, то се односи само на највише. категорије хотела. О свему другом што је испод тих категорија и изван хотелских услуга у анализи се и не говори, што је на свој начин карактеристично за општи концепт који, изгледа, још преовла дава у нашем туризму. А управо то о чему се не говори постаје најважније за процену опште конкурентске способности једне туристичке земље.
Укратко, излази да наши познатији хотели нису ове године нарочито поску пели, без обзира на сва друга поскупљења која су морали да укалкулишу у своје трошкове, тако да ће имати ствар них тешкоћа са изравнавањем пословних биланса. На томе се углавном и темеље захтеви за извесним надокнадама преко извозног механизма.
Међутим, друге медитеранске земље мање парадирају конкурентношћу својих хотела високе категорије. Цене у овим хотелима могу бити и астрономске, а да то уопште не задире у основну стратегију · туристичке политике ових земаља. Главни адут њихове политике су мањи угоститељски објекти, скромни ји смештајни капацитети и широк асортиман хотелских и других услуга у разним комбинацијама и за свачији џеп. Сматра се да је битно на том терену одржати конкурентску способност цена и квалитета услуга. Нарочита пажња се при том посвећује ванпансионским услугама које су веома развијене и подешене многобројним жељама гостију.
Свакако, било би тешко правити нека егзактна упоређења која би у погле ду свега тога приказивала нашу конкурентску способност у односу на друге. Али, то није ни потребно. Чињеница је да је ове године поново кренула река Југословена пут Грчке, а и неких друтих земаља, које су за њих очигледно атрактивне — и по квалитету и по раз-
ВИСОКО ШКОЛСТВО
ЛИ
А ДРУШТВЕНЕ
М ЛУПОМ
новрсности тих скромнијих услуга. Упо редо с тим код нас се смањује број иностраних гостију који долазе у својој режији, дакле, без резервација и пакет-аранжмана, а. то су баш они који траже за себе неки скромнији смештај и друге могућности јефтинијег летовања.
Биће потребно са много више еластичности прилагођавати наш туризам очигледним променама на овом тржишту. Не ради се ту само, па ни првенствено, о општој туристичкој политици земље. Баш промене-о којима је реч говоре' да се тежиште те политике помера ка општинама које желе да развијају ову делатност. Никаквим мерама из центра не могу се заменити активности у оквиру самих општина. Ту спада мно то штошта: почев од стимулирања и кре дитирања разних делатности у туризму и у вези с њим, па до ригорозне контро
ле цена и других услова под којима се
гостима пружају услуге,
Политика општина
Засад су у тој политици многе општи не „чврсте“ тамо где не треба, а нису такве тамо где треба. На пример, тешко издају дозволе за отварање приватних
угоститељских радњи, али кад их једном издају више их не интересује што ће у њима услуга бити на нивоу крчме, а цене безмало на нивоу „Хилтон“-хоте ла. У земљама које нам управо том врстом услуга преотимају госте пристојан ниво цена одржава се већ самим тим што постоји велика унутрашња конкуренција, а уза све то за реноме националног туризма брину се још и туристичке инспекције.
Углавном, то што су нам хотели високе категорије јефтинији од сличних У иностранству не значи баш много за конкурентску с способност целог нашег туризма. Стварна конкуренција одвија се на много ширем терену. Најзад, већ сама чињеница да наши грађани као туристи потроше у иностранству око петину укупног износа који наша земља уби ре од иностраних туриста требало би да представља упозорење. Нема користи од тога да се љутимо што су ови грађани кренули да летују ван земље. Боље је да преиспитамо шта су то они другде нашли повољније за свој одмор него у нашим туристичким општинама.
_ Милан Бајец,
ем ту
"у
|
После веома широких расправа које су у Босни и Херцеговини вођене у
БОЉЕ МЕТО ШТО БЕМ
СЛИЛО
Милоје Николић, заменик генералног директора СДК Југославије, оцењује резултате пословања привреде у првом полугодишту „ ни превише оптимистички, ни превише песимистички “, упозоравајући на опрезност у даљим прогнозама
Оцена СДК Југославије резултата пословања привреде у првој половини године с разлогом је објављена на ударним местима у средствима информисања: после дуже времена остварено је дуго прижељкивано СМИривање опште, заједничке, инвестиционе и личне потрошње, а пораст оствареног дохотка омогућио је привреди да лакше „дише“.
Дошло је најпосле, како рече др Милоје Николић, заменик генералног директора сдк Југославије, пре неки дан новинарима, до првих наговештаја прерасподеле чистог дохотка у корист акумулације. Радне организације су издвојиле 40,7 милијарди динара за проширење материјалне основе рада, истина још прескромне суме у односу на потребе, али је то више за половину него у исто време проштле године.
Ништа мање не охрабрује и смиривање хроничнор жаришта економске: нестабилности, такозване прегрејане инвестиционе потрошње, која се исто тако жилаво, као општа и заједничка, отимала напорима друштва да је сведе у оквире могућности. У шест месеци њен раст био је, наиме, три индексна поена
спорији од раста оствареног дохотка (узгред, |
не 10 одсто ниже него прошле године, како је техничком омашком објављено у нашем извештају 24. августа).
ЛД без промене
Реални просечни лични дохоци у првом полугодишту у привреди били су без промене. Порасли су, наиме, 19 одсто, колико и трошкови живота, за разлику од прошле године када су реално били већи 6 одсто. Кад се, међутим, овај податак посматра у светлу најновијих кретања на светском тржишту, 0сетног пораста инфлације, онда нема много места изненађењу.
У просеку, све оно што се увозило у првој половини године, од опреме, материјала до готових производа, било је 18 одсто скупље него у исто време прошле године, Готово да нема више земље, па и са најстабилнијом привредом, у којој се инфлација сада не изражава двоцифреним бројевима.
Умереније процене
Било би, међутим, претерано, ако би се кривица за темпо и висину домаће инфлације и стагнирање личних доходака пребаци ло на „вишу силу“. Ништа мање кумовали су пропусти у “организацији рада, а и распрострањена' појава „решавања тешкоћа, · наизглед“најлакитим "путем — подизањем цена.
му
_ Јавашлук или
несхватање
Ш!естомесечни резултати привређивања били су, истини за вољу, бољи нето што се мислило. Ипак, Милоје Николић је умеренији у оценама полугодишњег биланса. Новинаре упућује на умеренији тон: ни превише оптимизма, ни превише песимизма. Упо. зорава нарочито на опрезност у проценама берићетности друге половине године, ;
Висока динамика раста индустријске про. изводње и дохотка не ослања се, по његовим речима, на стабилне основе, Рачуна при том на инфлацију и неуравнотеженост у спољнотрговинској размени, пре свега. Претпоставља да ће раст индустријске производње бити у другој половини године умеренији, тако да се на крају остваре предвиђања из Резолуције. Сразмерно томе и смањење динамижа раста дохотка.
Тешко бреме
| ==
Уздржаност од претераног оптимизма заменик генералног директора СДК Југославије заснива и на податку да су на спорију стопу раста издвајања за општу и заједничку потрошњу утицали и прошлогодишњи „ви шкови“ (око 8 милијарди динара), коришћени као аконтација пореза и доприноса у првом полугодишту. Преведено: друштвене обавезе привреде биће у другој половини године вероватно веће. При том се рачуна да неће доћи до повећања постојећих стопа пореза и доприноса.
Привреда ће, исто тако, морати даље да носи бреме од 12,7 милијарди динара губитака које су оствариле 2.433 ООУР од укупно 26.400, са 433.000 запослених. Г
Делимична утеха је што су губици нешто мањи него у целој прошлој години, али не охрабрује што су претплаћене на тубитке готово исте организације. То даље упућује на закључак о недовољно успешним санационим програмима. Траже се, наиме, _ финансијске конструкције да се избегну законске последице, много мање преиспитају програми и пре вазиђени инвестициони пројекти.
Лични дохоци радника У организацијама с негативним резултатима пословања обрачунаваће се по свој прилици идуће године по новим критеријумима: 90 одсто просечног личног дохотка У претходној години. Очекује се да Скупштина СФРЈ усвоји у септембру од“ говарајуће измене Закона о санацији.
Ово нису, међутим, и све остале промене које се наговештавају до краја године ради поспешивања организованости привреде, дисциплине и штедње и тако предупређују не« тативни утицаји своје и туђе инфлације,
___Аца Петровић
Зе
ма о снабдевању бродова м без подршке општине не може да удовољи захтевима са стотина
туристичких јахти.
Таква голема потражња захтева одговарајућу с понуду, спремност да се купопродаја обави без сувишног ходања и остављања купцу да се сналази како зна и
прошлој и овој години, високошколске установе ће своје наставне планове и програме осавремењивати, ревидирати, а, по потреби, и изнова доносити
У Босни и Херцеговини су постиг нути значајни резултати у самоуправном организовању и дисперзији високошколских организација, оснивању нових универзитета, повећању броја студената, начину сту дирања, стандарду студената, кадровском јачању високошколских ор танизација итд. .
Ове резудтате, међутим, није У одговарајућој мјери пратила активност на реформисању наставних планова и програма, односно њихово усклађивање са интересима у-
· друженог рада и историјским инте-
ресима радничке класе. Стога је У последње вријеме активност друштвено-политичких, научних и стру чних организација и њихових ас0-
·цијација, друштвених и државних
органа, васпитно-образовних и организација удруженог рада из материјалне производње усмјерена управо на то да се пронађу најбоља рјешења за реформисање високог образовања као интегралног ди јела цјелокупног удруженот рада.
Стваралачке расправе ава први ов
бсепетистиешеттеттитса.
Републичка конференција ОСРН БиХ је у 1978. и овој години разматрала наставне планове и програ ме неких, условно названих, настав ничких факултета, као и факултета друштвених наука. Расправе су се водиле у секцијама Републичке конференције. Подстицао се де мократски дијалог и градило зајед ничко мишљење о основним питањима реформисања сваког појединог наставног плана и програма, што ће помоћи одговарајућим органима факултета да предложе кон кретне измјене и допуне постојећих или израду с нових наставних планова и програма.
За сваки наставни план и протрам су у органима Републичке конференције именоване радне гру-“ пе састављене од истакнутих струз њака, друштвено-политичких и рад ника у култури, као и представника факултета, односно њихових од товарајућих одсјека. Захваљујући интензивном учешћу представника факултета у раду ових радних група; није био риједак случај да самоуправна, политичка и стручна тије ла високошколских установа већ за сједницу секције формирају и изнесу конкретне приједлоте о измјенама и допунама одређеног наставног плана и програма.
СУ овој заједничкој активности по
стигнути су веома значајни друштвени резултати, Високошколске ортанизације не само да су прихватиле и подржале демократску расправу о наставним плановима и про грамима, нето су инсистирале да се сарадња настави и у процесу усвајања програма, односно да се остави могућност за поновно разматрање коначних протрама у секцијама Републичке конференције. Колики је интерес за ову активност владао на Факултетима показује и чињеница да се, рецимо, расправа о плановима и пропрамима економских факултета у републици није планирала, а и поред тога се одржала, и то на иницијативу самих факултета.
Ближи времену и потребама друштва
Споменућемо овом приликом амо неке карактеристичне акценте из иначе веома разгранатих расправа о плановима и програмима низа наставних дисциплина.
Кад је ријеч о студијама књижевности и историје, на примјер, доминантна тема расправа на секцијама били су положај књижевности и историје народа и народности Босне и Херцеговине у плановима и програмима. Закључено је да су нужне неке битне измјене. На поједине књижевности народа и народности Југославије, констатова
но је, треба гледати као на особене |
цјелине, а то подразумијева да књи жевности народа и народности БиХ треба третирати у оквиру посебнот
предмета у студију. Истакнуто је,
такође, да је потребан и засебан предмет о историји народа БиХ, који би створио претпоставке за схватање законитости развоја друштва и познавање генезе народа и народ
ности босанско-херцеговачког тла.
Друштвени интереси, посебно интереси удруженот рада, били су основа за критички однос и према осталим наставним плановима и про грамима. Наставни план и програм студија права морају бити конципирани тако да студентима пруже знатно више практичних знања из наше социјалистичке самоуправне праксе, односно праксе удруженог рада, и да омогуће перманентно пра ћење законодавне активности социјалистичкот самоуправног система.
У дискусијама о плановима и трограмима филозофије и социологије полазило се од чињенице да одсјеци социологије и на Филозофском и на Факултету политичких наука у Сарајеву образују студенте за наставничка звања, која у толиком броју нису потребна, док су истовремено удружени рад, друштвено-политичке организације и заједнице све заинтересованије за нове профиле такозваних социологааналитичара, специјалиста за поједине социолошке дисциплине. Рјешења се виде у самоуправном договарању, подјели рада и, евентуално, у будућој интеграцији оба одсјека. У студију економије, констатовано је, наставне планове и програме је, такође, потребно осавременити, засновати их на резултатима нашег друштвено-економског развоја и системској законској регулативи. У расправи о плану и програму журналистике наглашено је да је потребно донијети споразум на нивоу републике којим би се регулисало цјеловито повезивање истоименог одсјека са радним организацијама информативне дјелатности и удруженим радом у цјелини.
“ « ж
То су биле само неке од основних оцјена, утврђених у расправама о наставним плановима и програмима. Но, тиме активност у вези с реформом наставних планова и програма није завршена. Права акција самоуправних и стручних органа и друштвено-политичких ор ганизашија на високошколским установама тек треба да се развије, Они факултети, више школе и академије, чији се планови и програми у секцијама нису разматрали, сличну активност треба да започну ускоро. У том смислу ће им од велике користи бити брошура коју ће Републичка _ конференција ССРН ускоро штампати. Наиме, ставови и сазнања до којих се дошло у расправама на састанцима секција, а који ће се наћи у тој брошури, помоћи ће одговарајућим ортанима и организацијама свих високошколских институција да критички сагледају властите наставне
· планове и програме, да их осавре-
мене, ревидирају, а, по потреби, и поново израде.
Есма Хаџагић
Око 4.000 јахти под иностраном заставом љуља се на дебелом мо ру око Корната. Власници тих ле потица, богати туристи, уживају у лепотама нашег Јадрана, али када треба куповати нису спрем ни да својим „морнарским ходом“ следе запетљане путеве про писа о снабдевању бродова, нити су спремни да драгоцено време које су предвидели за одмор утроше на разна чекања. Рецимо, на једној бензинској пумпи уза дарској луци чека се по три до четири сата.
Они не желе да сносе последице неорганизованог снабдевања и за
„ГУБИТАШ“ И
САНАТОР
то све што им треба набављају на — италијанској обали. А треба им много: од чачкалица до де лова за моторе.
Још један доказ да од туризма доста очекујемо, али се мало тру димо (или нисмо дорасли) да то очекивано остваримо: природне лепоте не могу све — и да привуку буљуке иностраних гостију, да их натерају да троше и да за желе да дођу поново. У овом конкретном случају, једна „Бродокомерцова“ филијала у Задру, без довољно складишног простора, без довољно широког асорти мана робе, а под крутим прописи
Убовић
уме. Најбољи и најкраћи пут је да на захтев с брода снабдевач све допреми до гата и утовари. Многи би профитирали, а успеш но,би се контролисао и улаз девиза, којима се, у оваквој ситуацији, сада и манипулише.
Док се све то не среди, док се од купца буде захтевало да попуњава разне папире и да чека, док се на том послу не антажују и радне организације, њему ће се ипак више исплатити да ДИгне сидро и „одједри“ италијанским снабдевачима.
(м. Ђ)
Утеха, али слаба
Поучене искуством из РОКИ“ ји година, када су у сезони три љрањивања усева муку мучиле због недостатка. азотнит Ђубри“ ра, пољопривредне организа“ је из састава арењанинског ИПК „Серво Михаљ“ ове сео ње су уговориле куповину »“ на“, уреје ц комплексних ђубри“ ва. већ почетком лета. Пољопри“ вредници су сматрали да угова рање у вансезон. одговара 5 произвођачу ђубрива — панче
вачкој Хелмијској индустриј, „ХИП“. Међутим убрзо += верили да уговори У%
<< И делимично
користе, ако се тек истуњавају.
Нашме, ц поред преузетих оба веза „ХИП“ не поштује уза маику песторуке азотнит ЂУ у ва зрењанинским тољотривре И нам организацијама. У ЈА о испоручено једва педесет 0 % чговоренихг _ колимићо. раке је и са испорукама 7 авгу :8 Пољотривредници стога иза тују што ће тек бити на про“ леће кад произвођачи ре ских жултира почњу да опсе У фабрику у Панчеву. За ет им остаје једино то што ли потписане уговоре % мето у 54 маијској ипдустриј“ мане су им, складишта тренутно азотних ђубрива...
сл. П.