Borba, May 16, 1982, page 2

Указом ол 18 фебрувзра 1962. Председнив Републике одликовао је „Борбу“ поволом 40. _ содишњипе излажења

Орденом заслуга за чаролса златном звездом в указом 0ол 19. арта 1972. поводом 50. го-

пишњитпе писта Ордевом братства = јединства св злат

„Своје мјесто у на шем систему информисања „Борба“ тре ба још више ца потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радни чке класе и радног човјека, ла критичким прилазом тробпемима и ПЕ

| | ' |

апетита тима етапа са

! њем резултата допри носи јачању југослозенске социјалистичке заједнице равноправних нарола и на ролности Југославије“. тито

ИЗЛАВАЧКИ САВЕТ: Видво Автић, Крсте Бијелић, Слабодав Вујица, Гојко ГРУевски, Божилар _ Боковић, Предраг Ђурић, Радојка Катић, Теодора Конрад, пр Мвав Ловрић, Марко Лолић. Сталив _ Лозановски,. Омајо Љуца. Миломир Краговић, Јоргованка Милојевић, Рапојко Мрљеш, пр Мевенека Петрић Петар Ракочевић, Ратко Релић, Метол Ротар, Прагољуб Ставрев (председзик). Тихомир Стефановић, Маринко Талић. Боглав Тавкосић, Поброслав Ћулафић. Тапош Шредер.

ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВА чких САВЕТА У _ РЕПУБЛИКАМА И ПОКРАЈИНА МА: СР Босна и Херџеговина Есал Хорозић, СР Македонија др Ивав атарџијев, СР Словенија Иво Зорчич, СР Србија Бошко Лукић, ТР Хрватска Даринка Пупљхарић. СР Прна Гора др Ламјав Шећковић, САП Војволина Боглав Танкосић, САП Косово Иса Мустафа.

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕГИ ЈУМ: Крсте Бијелић (Уну рашња политика) _ Миолрат Богдановић (ДЕСК). Слобопав Вујица, Богдав

мић (спољна политика), Млава пев Шомазет (Трибина), Нагаша Ђурић (СЖева – ланас).

Првољуб Пејатовић (фељтов п тралипија) Марко Лолић, (главни = олговорни урелник). Боглав Мрвош (БУЛТУрна), Миломир Крагови% '„Нелељна Борба, Лимитрије Стојавовић (техничка _ре пактија), Владимир Станковић (спорт и физичка кулгура), уредници републичких а покрајинских редакпија“' пане Шкрбић (СР Босна Хеппеговина),. Шрагав НШикопић (СР Македонија), Јовав Пјевић 'СР Словенија). ПУшав Пражић (СР – Србија). Божилар Грубишић (СР Хрзатска). Славко Вукашино. вић (СР Прна Гора), Слобозтав Станојевић (САП Војвоплина) и Муртеза Дапи (САП Косово).

РУКОВОДИЛАП ООУР:

Радојко Мрљет ЗЕХРЕТАР РЕДАКЦИЈЕ:

Тони Гриховић.

ЗАЈЕДНИЧКА __ РЕДАКЦИ ЈА „БОРБЕ“ — Београд, Тр! Маркса = Енгелса ', тел. 334-531 па 344-201 (по 10 лини"а стенографи 332-971 332-972, телекс 11104, 11410 и 11408.

РЕПУБЛИЧКЕ И ПОКРАТИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ Ре | пакпија за СР Босну з Хер. · деговину, Сарајево. _ Симе | Милутиновића 8. тел 818-866 а 518-879. Редакпија за _ СР Македонију, Скопље. Буле вар Коче Рапина. Блок ТХ. гпаз ГУ. тел. 234-345 Реданпија за СР Србију, Београд. Тог Маркса и Енгелса 7-П. гел 343-205 Редакпија за СР Словенпију. Љубљана. Томтшу лева 4. тел. 215-747. Редакитја за СР Хрватску, Загреб Мепулићева 13 тел. 276-462 Репакпија за СР Прву Гору Титограл. Маркса и Енгелса 48. тел 45-887 Релакција за САП Војволину, Нови — Сад, 23. октобра по зграле 21, чел 332-160. Релакпија 32 САП КосовФб. Приштина, Марша. ла Тита 25-а. тел. 21-981.

| ДОПИСНИШТВА У СВЕ ГУ: Атина, Вејрут. Берлик

сад докиваљрциаараварајр:и6 ма и _ Па талас ла лљавииниианаонниниринииниооИаињекс ==

· Варшава, Мадрид, Мексико москва, Њујорк. ЊУ Делхи екинт. Праг,

Стокхолм.

Солсбеди, Дечер- ,

угослађија • Сбеш

|НЕДЕЉНА || 61 271

о

1982. ГОДИНЕ

ПОЧЕО КОНГРЕС КП ГРЧКЕ (ЗА ЗЕМЉУ)

плима погодна 30 родиколне промене

— истиче се у реферату генералног секретара Дракопулоса (Од сталног дописника, „Борбе“)

(Атина, 15. маја) — У Атини је вечерас почео Једанаести конгрес КП Грчке (за земљу), односно трећи после расцепа са другом КП Грчке (за иностранство). На конгресу учествује 460 делегата свих организација које припадају КП Грчке.

Уводни реферат поднео је тенерални секретар ЦК Бабис Дракопулос. Конгрес наставља рад у понедељак, и претпоставља се да ће трајати чи-

таву следећу седмицу. На кра |

ју рада ће делегати изабрати нови ЦК од 60 чланова.

Раду конгреса присуствују и представници осталих грчких политичких партија, локалних самоуправа, демократског "синдикалног покрета, многих друштвених организација и поједине истакнуте ли чности политичког, научног и културног живота земље. Кон гресу присуствују и представници комунистичких и социјалистичких партија и ослободилачких покрета из целог света. Ту су представници из Италије. Југославије. Шпаније, Кине, Румуније, Француске, Палестинског ослободилачког покрета, Велике Британије, Либије, Шведске, Данске, Алжира, Норвешке, Ирака, Полисарија из Западне Сахаре, Сирије, Салвадора и других.

У реферату се истиче да се конгрес КП Грчке (за земљу) одржава у веома повољним условима после пада деснице и доласка ПАСОК на власт, у клими погодној за радикалне промеве у земљи. Једна од 12 тема које реферат даје на ди скусију конгресу биће и одреЂивање правца јачања редова ове еврокомунистичке партије

Грчке. Л. ЧАРНИЋ

ОДЛУКА МЕЂУНАРОДНОГ МОНЕТАРНОГ ФОНДА

Одобрен зајам Југославији

(Хелсинки, 15. маја, Танјуг) '— "Међународни монетарни фонд ће прекосутра ставити на располагање Југославији 150 милиона долара у оквиру кредитног „стенд бај“ аранжмана од 700 милиона долара за ову годину.

Нова средства ММФ стављају се на располагање Југославији по раније утврђеној динамици коришћења овог кредита. Одлуку о томе саопштили су гувернеру Народне банке Југославије Радовану Макићу генерални директор Међународ ногт монетарног фонда Жак де Ларозије и директор Европског одељења те међународне монетарне институције Витом у разговору који су водили у Хелсинкију. на заседању заједничких комитета Међународног монетарног фонда и Светске банке.

ЧЛАН Председништва ЦК СКЈ Франце Попит, који предводи делегацију СКЈ на 15. конгресу Комунистичке АКЕЛ партије Кипра, имао је одвојене састанке са кипарским министром иностраних послова Никосом Роландисом, председником Социјалистичке ЕДЕК партије Кипра Васосом Лисаридесом а председником Спољнополитичког одбора кипарског парламента и лидером парламентарне групе Демократске партије председника Кипријануа Алексисом Галаносом.

БУДУЋИ генерални гувернер Аустралије Ниниан Штефен, који преузима дужност јула ове тодине, допутовао је у незваничну посету с Југославији, где ће боравити до 20. маја.

БОЦВАНА и Југославија су стари пријатељи хојима су заједнички принципи самоопредељења, једнакости. несврстаности, Мира и безбедности у међународним односима — изјавио је председник Боцване др Квет Масире у разговору са новим југословенским амбасадором Александром Војиновићем, који му је предао акредитивна писма (чије је седиште, _иначе,у суседној Замбији), .

| дна невини њене за = палате ње таман тиљининииивеие ест ис пакта таста истакао зеље атитиетииве пити твешитисвишињит излили иивенинтиенавнивиетанигљ тил ин оннистнилинаиљинце ар наишли сзшеевлватиеиињаиниповииткх али нето сте пет питоме тела панав те = тате си сали ен пиитв таолаљавет улети иттегињеа атеисти. лааки. лоше алилитатна тате «а номе кс лежао наивна.

су појачана након

КРИЗА ОКО МАЛВИНСКИХ (ФОК ЛАНДСКИХ) ОСТРВА

Дипломате:

1! „поуза“

Британски преговарач у Уједињеним нацијама Парсонс позван у Лондон на консултовање. — У међувремену извршено ново „извиђачко бомбардовање“ на главни град Малвина Пуерто Аргентино (Порт Стенли)

(Од сталног дописника „Борбе“)

(Мексико, 15. маја) — У оквиру „извиђачког бомбардовања“, како је синоћ саопштило британско Министарство одбране, бомбе су јуче поново падале на аеродром главног и јединог града Малвинских острва и по „војним инсталацијама“ аргентинског одбрамбеног гарнизона.

Здружени генералштаб аргентинске армије потврдио је вест својим 47. коминикеом, додајући да је „енглески напад одбијен противазионском артиљеријом“ са Пуерто Артентино (Порт Стенлија).

Ноћас пред поноћ зргентински генералштаб издао је још два коминикеа. сем споменутог. Са гута М ставио је на знање да је „изгубљен радио-.. дом „Острво држава“ чамењевог међуострвском транспорту у подручју Малвина. Јавност се обавештава _ да је „у току интензивно извиђање како би се локализовао брод“. Није прецизирано од када нема вести с брода који носи назив аргентинског отока источно ол Огњене земље.

Коначно последњи, 49. коминике аргентинског генералштаба садржи биланс о судбини посаде крстарице „Генерал Белграно“ торпедоване и потопљене 2. маја. Акцијом спасавања, каже коминике, извађено је до сада из океана 790 морнара од којих 20 није поднело студен у слабашним спасилачким пловилима, па су извађени смрзнути. На списку „несталих“ је још 301 морнар. Ово је први пут да се у званичним саопштењима ставља на знање да је нг „Генерал Белграну“ био 1.091 члан посаде (односно, толико људи). До сада је службена цифра била 1042. Промена је дата без икаквог објашњења, бар за сада. Необјављени рат Аргентине и Британије за Малвинска острва значио је до сада за две земље укупно губитак: 1 подморнице, 1 крстарице, 1 разарача, 3 мања помоћна брода, бар петнаест борбених авиона и · хеликоптера, а до праве ратне експлозије тек би могло доћи наредних дана (а можда и часова). Таква страховања изненадне одлуке Лондона да позове „на консултације“ свог представника у преговорима који су у току уз посредовање тенералног секретара УН Переса де Куељара. Енглески преговарач, стални амбасадор у светској организацији Ентони Барсонс, синоћ је одлетео у Лондон, саопштавајући да ће се вероватно вратити тек у понедељак. „То показује ко је тај ко одуговлачи преговоре, да то нисмо ми Аргентинци — већ Британци“ — прокоментарисао је ову одлуку Лондона аргентински министар спољних послова Никанор Коста Мендес. Он је синоћ у уобичајеном кратком сусрету које с новинарима има на измаку сваког дана, изнео мишљење да „до понедељка неће бити новости на дипломатском плану“. Додао је: „Не бих, међутим, могао рећи шта се све може десити на војном плану“.

АРГЕНТИНА СПРЕМНА ДА ОДГОВОРИ НА СВАКИ БРИТАНски ПОТЕЗ: Аргентински војници на положају, на Малвин-

свим острвима

Аргентински председник генерал Леополдо Галтајери као да се са својом изјавом надовезивао на речи шефа дипломатије: рекао је, уз остало, да та не би изненадио покушај енглеске с инвазије Малвина ујош у току овог викенда. Али — додао је — Аргентинци су спремни, чекају Енглезе да се приближе“.

Све у свему нико — па ни лондонски званичници — не искључује могућност да се у дипломатско – преговарачкој „паузи“ која је настала лако може до још трагичнијих размера распламсати сукоб на далеком, хладном и негостољубивом атлантском југу.

Слободан ВУКМИРОВИЋ

Париз и Бон: Солидаркост са Великом Британијом

(Хамбург, 15. маја, АФП, Рој тер) — Француска и СР Немач ка изражавају солидарност са Великом Британијом у аргентинско-британском спору око Фокландских (Малвинских) острва у оквиру санкција које је предузела Европска. заједница, све док траје конфликт између две земље. Рок од ме сец дана за санкције које је предузела Европска заједница истиче 17. маја, ако се не буде обновио.

Ово је изјавио француски председник Митеран након раз говора са западнонемачким канцеларом Шмитом у Хамбур гу. Двојица државника истичу, такође, да њихове владе подржавају Велику Британију И резолуцију 502 Уједињених на ција којом се, између осталог, захтева и повлачење аргентинских трупа са спорних острва.

Феранцуски председник је, такође, истако да у начелу 0ваквим санкцијама не би треба

ло решавати међународне про блеме, али и да о питању суверенитета над спорним острвљем Аргентина не може сама да одлучује.

Ф СССР ОДБАЦУЈЕ БРИТАНСКЕ ОПТУЖБЕ. — (Москва, 15. маја, Танјуг — Совјетски Савез је одбацио британске оптужбе о томе да је уплетен у кри зу у јужном Атлантику. Такве британске оцене, које су неколи ко пута пренете Москви и схваћене овде као упозорења, са сов јетске стране су званично окара ктерисане као „потпуно неумесне“., То је прво совјетско јавно ре атовање на тврдње да се у британско-аргентинском сукобу око Фокландских (Малвинских) остр ва ОССР непосредно ангажовао на страни Аргентине, Званично совјетско становиште о томе, 06јављено у данашњој „Џравди“, изложепо је јуче У совјетском Министарству иностраних посло ва британском амбасадору у Мос кви Кертису Киблу.

____-__--~ - _____________-_---

ЈУГОСЛОВЕНСКО-ИТАЛИЈАНСКА ПОГРАНИЧНА

ИРАНСКО-ИРАЧКИ СУКОБ

Појичане акције обеју страна

(Техеран, Багдад, 15. маја) Саопштења о ратним операцијама из Багдада и Техерана истичу појачане акције обеју страна на фронту у Кузистану и другим секторима на фро нту дугом 483 километра.

Како јавља агенција ИНА, ирачко саопштење јавља 0 борбама које су вођене око лу ке Корамшар, једином упоришту ирачке армије у Кузистану. У саопштењу иранске војне команде се истиче да је иранска армија ослободила готово целу територију Кузистана, осим луке Корамшара. У овој операцији с која је названа „Операција Јерусалим“ — како прецизира агенција ИРНА — од 30. априла до данас заробљено је више од 5.000 ирачких официра, војника и цивила. је и

У ВЕЋИНИ земаља уЏ развоју умире између 100 и 200 деце на сваку 1.000 рођениж већ до краја трве године живота, а у развијеним земљама ова стопа достиже _ двадесетак имрлиж на 1.000 новорођење деце.

САРАДЊА

Проширен Видемски споразум

(Видем, Удине, 15. маја, Танјуг). — У Видему је данас пот писан допуњен и проширен Ви демски споразум између СФРЈ и Италије о уређењу путничког промета и сувоземногт и по морског саобраћаја између по граничних подручја обе суседне земље.

До сада важећи овакав споразум између Југославије и Италије о пограничном путни“ чком промету закључен је 1962. године у Видему, па се назива по том италијанском граду. Двадесет година спрово ђења овог споразума постало је политички појам развоја од носа између СФРЈ и Италије и преседан у односима између две земље. На подручју обухва ћеном споразумом, живи око 800.000 становника који су го“ дишње остварили 16 до 17 ми лиона прелаза преко границе.

ПОСЛЕ ДВЕ И ВЕЛЕМАЈСТОРА БВ

Новелирани Видемски спора зум полази, пре свега, од чиње нице да су Осимским споразумима из 1975. решене последње несугласице око државне границе. Од сада је Видемски споразум опредељен као инструмент трајне сарадње погра ничних подручја и нешто су проширене погодности које им пружа.

Новелирани споразум односи се на цело подручје на којем на италијанској страни живи словевачка национална заједница, то јест подручје од Каналске долине преко Режије, Бенечије и Горишке покрајине до мора. Тиме је је потврђена двојезичност на том подручју, што је за суседна југословенска подручја утврђено већ Уставом и Законима.

по ГОДИНЕ ЗАТВОРА син ШАХОВСКОГ ИМКТОРА КОРЧНОЈА

Игор Корчној на слободи

Игор ког веле-

—

(Москва, 15. маја). Корчној, син шаховс ћ мајстора Виктора Корчноја, пу штен је из затвора где је провео две и по године због одбијања да служи војску. Како јавља Јунајтед прес, Игор Кор чној налази се сада са својом мајком у Лењинграду И уско

ро ће поново затражити од со вјетских власти дозволу да на пусти земљу.

Као што је познато Виктор Корчној емигрирао је из Совје тског Савеза 1975. године, после чега му је одузето совјетско држављанство. Он сада живи у Швајцарској.

СКУПШТИНА СФРЈ

Веће републина и покрајина

У име Верификационе комисије Већа република и покрајина извештај је поднео Ђорђе Радојев који је истакао да ова Комисија није констатовала неправилности које су могле утицати на резултат избора делегата у ово Веће и да није било жалби на поступак избора. Комисија је утврдила да су све скупштине републиика и аутономних покрајина У Већу република и покрајина изабрале делегације у следећем саставу: СКУПШТИНА СР БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ: др Љубомир Бакић, др Ратимир Фукс, Кемал ха лиловић, Ибрахим Ибрахимовић, Ана Јованозић, др Шемсудин Леј лић, Јосип Ловреновић, Салко Олруч, Ђорђе Џетлић, Бранко Шотра. Кемал Тарабар и Гојко Убипарип СОБРАЊЕ СР МАКЕДОНИЈЕ: магистар Благоје Ђорђијоски, Радмила Манчевски, Негре Новаковски, Павле Талевски, Предраг Петровски, Васил Туџаров, др Трајче Вејовски, Методи Антов, Александар Ицев, Асан Керим, 'Хиџет Рамадани и др Душан Вељ ковић

СКУПШТИНА СР СЛОВЕНИЈЕ: Јоже Глобачник, Нуша Кершеван, Иво Клеменчић, Фрањо Кримжан чич, Марјан Маркович, Миран Ме јан, Јоже Маролд, Миран Потрч, Лојзе Скок, Борис Шпнудерл, Емил "Таманчич, Мирко Жлендер

СКУПШТИНА СР и Душан-Саша Глигоријевић, др хомир Влашкалић, др Слобо; х -Ајга Глигоријевић, Милован Ма ковић, др Борислав Јовић, кр з Аврамовић, Мирко Поповић ВЕ дољуб Станић, Живко Мунчал милибор Јовановић, в ов, Вучковић и Дауш Јури Укосава

“СКУПШТИНА САП војводи. НЕ: Петар Буцу, Милева Џакула, Душан Илијевић, Никола Кмезић Миливој Попадић, Ђорђе Радоје. Јанош Шнедер и Душан Латковуу

СКУПШТИНА САП Мустафа Пљакић, Јован Басре! вић, Дрита Доброши, Стаја Вззиње ковић, Илија Ђукић, Реџеџ Па: мити, Абаз Казази, др проф Аз Хајдини

САБОР СР ХРВАТСКЕ: Бишкупец, Антун Бубић, Здрао ко Ћирић, Нада Филиповић . ховил Јуриша, Ванцеслав Кова. чевић, Олта Милићевић-Арслана. гић, Радован Симић, Драго вики Берислав Шефер, Стипе Трајчић Иво Андевчић .

СКУПШТИНА СР ЦРНЕ Горр Јован Вујадиновић, Жарко праговић, Демуш Ђоковић, Драгољур Јакић, Милутин Јовићевић, Вјер Ковачевић, др Авдул Курпејевић, Љубомир Марковић, Војислав Срзентић, Миливоје _ Стијовић Момчило Цемовић и Милан ша. новић.,

Савезно веће

У име Верификационе комисије Савезног већа Скупштине СФРЈ извештај је поднео Виктор Ђулебић који је нагласио да код избора за делегате из свих република и покрајина није констатована ни једна неправилност, а Комисији није стигла ни једна жалба за избор делегата у ово Веће.

Према томе изабрани су ови делегати:

У СР БОСНИ И ХЕРЦЕГОвиниИ: Миленко Анђелић, Јунуз Аршиновић, Стојан Бјелајац, Јозо Бодружић, Раиф Диз даревић, Виктор Ђулабић, Зекија Ђуловић, Рајко Гаговић, Мухамед Хајдаревић, др Мира Јадрић-Винтерхалтер, др Алија Лекић, Миленко Лојић, Милан Лукић, Маја Мажар-Нуманкадић, Јована Мусовић, Мирко Остојић, Васо Радић, Драган Родић, Драгутин Сокал, Реџо Терзић, Шабан Бекрић, Зијад Чакић, Мујо Хошо, Радо ван Кнежевић, Жарко Коленда, Јовица Лазаревић, Невенка Новаковић, Хајрић Талић, Му стафа Шабић, Фатима Хаџиалић. У СР ЦРНОЈ ГОРИ: Осман Аручевић, Анка Жугић, Енера Темаљ, Мирко Бајагић, Стојан Тањевић, Лука Бановић, Ратко Богдановић, Михаило - Бебо Брајовић, Саит Бурмовић, Драган Вујисић, Вукислав Јанковић, Михаило Михаљевић, Вла димир Бољевић, Владимир Вук мировић, Вукадин Јовановић, Чедомир Обрадовић, Данило Радуловић, Рајко Чворовић, Мијат Мердоцић, др Бранислав Остојић, Абдулах Муловић, Хусо Радонцић, Бајрам Калац, Мато Крстовић, Симо Грдинић, Петар Стијепчић, Ми хаило Тиодоровић, Батрић Јо: вановић, Војислав Рајчевић, цр Бранко Павичевић.

У СР ХРВАТСКОЈ: Мато Броз, Младен Гредељ, Крсто АђЂић, Пино Деграси, Татјана Хољевац-Корен, Штефица Бах гијаревић, Жељко Долачки, Ја дранка Ференчек, Анте Биљан, Анте Букша, Блаженка Књаз, Чедо Станичић, Вјекослав Виђак, Анкица Харапин. Драгутин Хармади, Стево Коруга, Томица Ковач, Иван Ме лиш, Винко Орешки, Иван Плеша, Никола Поповић, Жив ко Секулић, Душан Пекић, Звонко Шпољар, Ирена Усоди, Драшко Јуришић, Иван Лејо, Невенка Нералић- Миливој=вић, Стево Станивуковић, Жар ко Чикара.

У СР МАКЕДОНИЈИ: Војо Денковић, Аница Касапова, Војислав Спирковски, Љиљана Тасева, Раде Зафиров, Ладе Колушовски, Николина Михај ловска, Боро Теменугов, Мир-

че Кампелезовски, Јордан Ма. нески, др Љиљана Тодорова, Невзат Алији, Гојко Секуловски, Сулејман Џеладин, Свето. зар Пеповски, мр Блаже Де ловски, Џоџа Николовски, Б Цане Цивкаровски, Имер Беџети, Методи Зврцинов, Трпе Јаковлевски, др Вулнет Стар ва, Ванчо Николовски, Боро Петковски, Иван Гиновски Блашко Јаневски, Милка Тли горијевић-Такева, Мито Мипај ков, др Вангел Битољану, Хисен Рамадани.

У СР СЛОВЕНИЈИ: Маргдале на Банович, Миха Бришки, Јозе Брус, Франц Чарго, Бого Горјан, Јоже Искра, Драго Јур хар, Радослав Клањсчек, Соња Крашовец, Викторија Кухар, · Љубица Микша, . Драт Мрављак, Јоже Скодлар, Јо ланда Слокар, Бојан Шкарја, Ана Кленовшек, Јанез Лукач, Алојзија Планишшек, Јанко Пучник, Марјан Рожич, Тоне Турнхер, Јоже Утенкар, Ева Наглич, Радо Ротер, Савин Јоган, Јоже Пацек, Антон Врг гуша, Зора Томич, Ела Атена Улрих, Иванка Врховчак.

У СР СРБИЈИ: Слободанка Весковић, Невенка Миленковић, Милева Пилиповић, Биља на Стојановић, Јаворка Танкосић, Ката Востић, Стојан Јарамаз, Петар Радаковић, Саво Саватић, Радослав Басарић, Александар Бугарчић, Ранко Ђукић, Радомир Јовић, Зарија Мартиновић, Војислав Микић, Велимир Радивојевић, Алексав дар Савић, Миодраг Трифуновић, Предраг Трифуновић, Добривоје Бошковић, Градимир Ђурић, Рајко Јечменица, Влада Малиновић, Исо Његован, Љубомир Петровић, Синиша Петровић, Милан Рајачић, То. дор Славински, Рамадан Краснићи, Исмет Исмаили.

У САП КОСОВУ; Чемајљ Са хатчија, Мусли Драгај, Вахдет Спахиу, Азиз Демаку, Нурије Роџаја, Неџат Мераку, Ибув Хасоли, Зија Новобрдали, Ас лан Фазлиу, Јусуф Келменди, Мухарем Краснићи, Седат хе рој, Вехби Хајредини, АлУ Мухаџери, др Душица Жорић Момчило Трајковић, Светислав Јакшић, Јетулах Гаши, др Су рија Пуповци, Хамза Мехмети.

У САП ВОЈВОДИНИ: ДУ шан Алимпић, Тибор Борош“ Ђеви, Анка Ђукић, Емилиг Ђура, Бранко Јоветић, Лад“ слав Катаи, Богданка МаМУ зић, Славица Марковић, МУ лош Николчин, Гаја Нинковић Живота Панић, Миленко сте нић, Чеда Стојисављевић, Ј8в“ ко Шаго, Зденка војнић-ТУ“ чић, Михаљ Борза, Шандор Добо, Богдана Глумац-Леве“ ков, Данил Јухас, Вилмој Молнар.

и ено

Председници и потпредседници

За председника Већа република и покрајина изабран је Никола Кмезић (Војводина), а за потпредседника Дри та Доброши (Косово). За секретара Већа изабран је 30-

а Савезног Антон БР“ ), за потпрод јо-

За председник већа изабран је туша (Словенија седника — Михаило Брг | вић (Црна Гора), а за секре тара — Александар Бујив.

ран Мишковић. |