Borba, Mar 23, 1983, page 3

СТРАНА

3. СРЕ а лоши ЈУ ЧОХОИМ ДУЈЕВ И СИА,

ПРЕДСЕДНИШТВО ПК СК ВОЈВОДИНЕ

Најтежа „деоница“ — извоз

Борба за стабилизацију у удруженом однос, мада се она и у протеклој го

условима

(Нови Сад, 22. марта, Танју — После јануара, којим је лоше почела нова пословна година за привреду Војводине. у производњи м извозу. постоје нагове штаји о извесном побољшању на крају фебруара. У првом месецу ове године на пример, индустријска производња била је нижа за 2,4 одсто. а сабрани резултати за два месеца показују пораст од 0,4 одсто, док је и пад извоза знатно ублажен. на конвертибилном подручју чак и повећан за 16 процената. За сада. међутим. још нема темељне и поуздане оцене о томе да ли то може да буде добра основа за даљи напредак у месецима који лолазе. До те оцене, битне за даљи ток економске стабилизације. морало би се што

пре доћи — речено је на

ланашњој седници Председништва Покрајинског комитета СКВ. која је била посвећена активности. СКВ У остваривању закључака Треће и Четврте седнице ЦК СКЈ. У расправи је оцењено да борба за стабилизацију у удруженом раљу Војводине све више постаје самоуправни однос али да је она У минулој гохини вођена и сада се у пттвим месецима ове године

веди у веома отежаним условима Ипак. најтежа „деоница“ те битке је у економским односима с иностранством, отуда. што Војводина наТвећу могућност за извоз има У области хране. која је. мећутим. и данас једина привредна грана. уз нафту, под режимом административвих забрана. мада пољопривђеда и прехрамбена ивдустрија стварају чак 40

одсто националног дохотка. У исто време девизне налокналг. иако записане у Уставу и Закону о удруженом раду. и даље остају „мртво слово на папиру“. Из тог круга мораће се коначво изаћи. јер се не мали део удруженог рада због тога већ предуго налази у неравноправном положају. Нгиме, то је постало у све оштријој форми и екоџомско и политичко питање. |

Без решења овог битног питања у економици Војводине. с обзиром на састав њене привреде. овој друштвено-политичкој заједни ци биће тешко да изврши своје обавезе према иностранству, а да се и не говови о вајнеопходнијем увоЗУ репродукционог материјала без којег не може бити ни довољно хране.

У расправи је. такође,

предочено да би сваки зах-

раду Покрајине све више постаје самоуправни дини и у првим месецима ове води у отежаним

тев за извоз или девизну надокнаду морао да буде „покривен“. робом. па се студа и посебно инсистира на ваљаном и правовременом "обављању пролећне сетве, особито шећерне репе, соје. сунцокрета и поврћа. Питање економске стадилизације. када је реч о Војводини, највећим делом се решава на пољима, што се ни једног часа не би смело изгубити из вида. За садз стање у том погледу. нарсчито у уговарању промчзводње индустријског биља. није какво би требало 'да буде.

Прелседништво је на данашњој седници указало и на све већи притисак за повећање цена. што би. ако се тим настојањима не стане на пуђ организовано и одлучно. могло да обезвреди и позитивне резултате економске стабилизације.

КОМИСИЈА СКУПШТИНЕ СР СРБИЈЕ ЗА ИНФОРМИСАЊЕ РК ССРН МАКЕДОНИЈЕ

Занемарена | И дискусије и снаодевање по старом

Стално доношење закључака на једној страни и празни рафови у продавницама очито говоре да се они не спроводе

делегатека расправа

У извештајима тежиште се даје интерпретацији уводних излагања, — истакнуто у расправи о писању четири београдска листа, радија и телевизије о раду Скупштине СР Србије и њених тела. — Коментарисање појединих извештачза некоректпо и произвољно

(Београд, 22. марта, Танју — Комисија Скугштине СР Србије за информисање расправљала је данас о писању четири београдска листа, радија и те левизије за протеклих шест месеци о раду Скупштине и њених тела и изразила, своје незадовољство интерпретирањем укупних актив ности Скупштине,

Повод за ову расправу би ле су, како је речено, и не Ке негативне појаве и ексцеси појединих извештача који нису поштовали договоре. Преглед писања јавних гласила о раду Скупштине СР Србије урадио је Републички комитет за информисање и он, како је да нас оцењено, даје доста еле мената за расправу која има за циљ унапређивање информисања јавности ора ду делегатске скупштине,

Није реч само о простору који се у јавним гласилима даје извештајима из Скупштине СР Србије већ, како је наглашено, о начину праћења рада Скупштине између седница скуп" штинских већа. Извештаји носе превагу, у структури новинских прилога а недостају коментари, осврти, а нарочито, аналитички тек стови. Осим тога. мало је написа о раду скупштинских комисија и одбора тако да се у јавности не може стећи права слика о укупним активностима које се збивају у Скупштини.

Преглед писања „Полити ке“, „Експрес политике“, „Борбе“, „Вечерњих новости“ и радија и телевизије показао је, бар у квантитативном смислу, да се у извештајима тежиште даје интерпретацији уводних из лагања, док делегатска рас права добија мањи простор. Понекад се несразмеран простор даје делегатским питањима и одговори ма и то нарочито онима ко ја, на известан начин, „голицају“ јавност, док се занемарују неке друге важни је теме. Такво извештавање не доприноси унапређи вању информисања јавности о раду делегатске скуп штине и функционисању целегатског система и деле ћатске праксе.

Комисија је, расправља(ући и о неким извештачига који су на некоректан ! произвољан начин кокентарисали делове распра ва у Скупштини, оценила ка је такав начин извешта вања неприхватљив.

Комисија ће на наредној једници донети закључке, одлучено је и да се са ана-

јизом упознају редакције 'а које се анализа односи.

(Скопље, 22. марта — О проблемима и потешкоћама у снабдевању становнвиштва у Македонији данас су у Републичкој кон ференцији ССРН Македоније расправљале три сек

ције — за привредни си-

стем и развојну политику, за "остваривање текуће привредне политике и за развој самоуправних соци јалистичких односа у пољопривреди и на селу.

И на овом договору као и на многим“ другим, на којима је-било речи-о тре нутно. најактуелнијим пи

тањима = снабдевању и

сетви — учесници у расправи су се заложили за предузимање конкретних активности, а не само за одржавање састанака На којима се углавном понав љају исте дискусије. Стал но доношење закључака на једној страни и празни рафови у продавницама или недостатак ђубрива за сетву на другој — очито говори да се они не спроводе. Можда је за то, како је истакао «ФРируз Демир, кривица у томе што се не указује на конкретне носиоце ових активности и одговорности. Иначе како је рекао Дургут Едиповски, председник Републичког комитета за општепривредне послове и тржиште, са

досад предузетим активно стима на плану снабдевања очекује да се за текућу економску годину обезбеде дефицитарни производи. Међутим, то су крат корочне мере које не обећавају решавање овог про блема у наредним годинама. У основи дугорочне ак тивности своде се на већу домаћу производњу и већи извоз чиме би се најбрже и најсигурније обезбедио увоз неких дефицитарних производа. Ова дугорочна мера, од жосно' обезбеђивање домаће производње и поред многих напора овог проле ћа наилази на многа нере шена питања. Пролећна сетва је отежана због недостатка вештачких ђу брива (досад је обезбебено 80 одсто „КАН“ ђубрива и свега 20 одсто „НТК“) — а исто тако нема довољно ни заштитних. средстава и резервних делова за механизацију. · Вангел Гагачов је истакао изузетно добре резултате јесење сетве и оптимистичке прогнозе за про лећну која почиње за неки дан, у Пелагонији, док је Трендафил Атанасовски из Штипа рекао да ПИК „Црвена звезда“ нема мазива за механизацију а има веома лоше минерално ђубриво. с. п.

ОДБОР ЗА ОЧУВАЊЕ ИМЕНА И ДЕЛА ј ЈОСИПА БРОЗА ТИТА

ТИТОВА __ ПАРТИЗАНСКА ОАИМИИЈАДА

(Скопље, 22, марта) — Координациони одбор Председништва РК ССРН Македоније за обележавање и очување имепа и дела Јосипа Броза Тита на данашњој седници подржао је иницијативу да се реконструишу Титови војни путеви. Овај аредлог потекао је од Одбора Босне м Херпеговине на чијој територији је Тито са највишим партијским и војлим руководиоцима _ боравио тридесет месеци.

"

Одбор је прихватио м предлог да Партизанска олимпијада у Фочи _ добије име

Титова партизанска | олимпијада. Чланови _ Одбора су информисани о припремама

за подизање споменика Титу у главном граду Македоније о чему је Скупштина града донела одлуку у октобру 1981. године, На једној од наредних седница биће формиран одбор за подизање споменика у Скопљу.

о

КОМИСИЈА ЗА ОПШТЕНАРОДНУ ОДБРАНУ И ДРУШТВЕНУ САМОЗАШТИТУ ЦК СК МАКЕДО НИЈЕ

Нема компромнеа с непријатељем

(Скопље, 22. марта, Танјуг) — Комисија за општенародну одбрану и друштвену самозаштиту ЦК СКМ, под председништвом Тихомира Шаревскот, расправљала је данас о политичко-безбедносном стању у СР Македонији и задацима ЦК у области општенародне одбране и друштвене самозаштите. Оцењено је да је политичко-безбедносно стање у републици повољно и стабилно. Савез комуниста, истакнуто је, одлучно ће се борити против свих негативних и антисамоуправних појава које би могле да утичу на укупно безбедносно стање у Републици.

У дискусији је указано да би на укупно безбедносно стање у републици негативно могла да утиче економска ситуација и појава деловања са позиција албанског национализма и иредентизма. На плану економске стабилизације речено је, има доста

простора за идејно-политичку акцију Савеза комуниста, који мора бити носилац и иницијатор за коренито мењање односа према раду и самоуправљању, према трошењу друштвених средстава и изналажењу унутрашњих резерви и за целокупно мобилисање свих друштвених чинилаца. Наглашена је потреба практичне акције за реттавање проблема, нарочито оних који су субјективног карактера због неорганизованости, јавашлука, пштекулантског понашања и појава који доприносе нарушавању тржишта. Против носилаца оваквих појава мора се деловати одлучно и доследно примењивати законске мере. Одлучном акцијом СК и других организованих соци+јалистичких снага сужен је простор за деловање са позиција албанског национализма и иредентизма, речено је на седници и наглашено да про-

цес идејно-политичке диференцијације мора бити настављен. О међунационалним односима у СР Македонији, како се очекује, расправљаће ускоро и Председништво ЦК скмМ.

У одлучној борби против појава и носилаца непријатељскот деловања не може бити компромиса, Комунисти не смеју да се мире са нерадом, негативним појавама и тенденцијама. Само активним и креативним учешћем Савеза комуниста и сваког његовог члана, радног човека и граЂанина, моту се елиминисати негативне појаве. Органи и организације Савеза комуниста морају благовремено, потпуно и реално да процењују политичко-безбедносно стање у својој средини примењујући, при том, Титов начин рада — најнепосреднији контакт и постојани дијалог са људима, јачање слуха за њихове проблеме и жеље.

јавашлуком и другим

ПРЕДСЕДНИШТВО РК ССРН СЛОВЕНИЈЕ

Економека политика неувише подржављена

Велико администрирање истински онемогућава извозну оријентацију. — Положај извозника мо-

ра се ојачати

5 (Љубљана, 22. марта, ТанЈУ — У оквиру информације о остваривању задата ка економске стабилизације данас је на седници Пред седништва РК ССРН Слове није, којом је председавао Франц Шетинц, вођена рас прева о кретањима у југословенској привреди у првом тромесечју ове године, Неке тенденције (стагнација извоза, пад привредног раста, ограничене могућности пословања, непотпуна снабдевеност итд), пренете су из протекле и у ову годину. Огишта је карактеристика да је удружени рад деловао У врло несређеним околно стима, па би полазећи са тог становишта посебно тре бало ценити његова настоја ња која су дала задовољавајуће резултате. Конверти

билни извоз порастао је у Словенији за два и по месеца ове године, у односу на исти период лане, за 13, а производња за 3,1 одсто.

Констатовано је да је у Словенији, добра клима за повећање извоза и друге економске задатке, што сва како није замена или надо кнада за све оно што недо стаје у друштвеној организованости. Велике дефиците садашњег тренутка — из воз, инфлацију и положај радника — не може разретити ·ссама иницијатива удруженог рада, која је на много начина уситњена и ограничена, већ то може да превазиђе удружено и свесно деловање свих чинилаца друштва, истакао је Јоже Кнез, потпредседник РК ССРН Словеније.

Укључујући се у дискуси ју, Маријан Рожич је иста као да треба и даље устрај

но наставити на остварива-. њу усвојене економске политике и при том заоштра вати и одговорност да се она практично и остварује. У оквиру Социјалистичког савеза треба водити одлучнију битку за извозну усме реност, јер извоз је страте ико питање нашег даљег развоја.

Констатовано је да долази до изражаја да економска политика постаје све више административна поли тика, а на многим подручјима привређивања исувише је подржављена тако да велико администрирање ис тински онемогућава послов не потезе и извозну оријен тацију.

Јанко Смоле је рекао за је извоз наше основно еко номско и политичко питање, а годишња стопа раста жонвертибилнот извоза до 1986. године требало би да буде 20 одсто. При том је врло значајна добро разра ђена стратегија тог извоза.

На седници је указано да би јасније требало рећи да је реалан излаз дугорочан и да изискује трајно повећање извоза, побољшање његовог квалитета, структу ре, као и супституцију увоз них сировина и репроматеријала домаћим.

Подржан је став Републи чке СИЗ за економске одно се са'иностранством да тре ба донети такве критеријуме који ће ојачати положај извозника, а не критерију ме који ће уважавати само интересе корисника девиза,

Председништво РК ССРН Словеније подржало је и предлог да би поново треба ло отворити расправу о изу зимању малограничног про мета из Уредбе о плаћању депозита.

ОПШТЕ УДРУЖЕЊЕ ТРГОВИНЕ ЈУГОСЛА-

ВИЈЕ

Продавци

незадовољни

Трговина се жали да без финансијског учешћа не може да добије ни једну врсту робе

(Београд, 22. марта) — На питање из дневног реда данашњег састанка Општег удружења трговине Југославије „како се спроводи друштвени договор о снабдевању дефицитарном робом“, одговор би, судећи по ономе што се чуло гласио — никако! Све више врста роба недостаје на тржишту па је сада асортиман у радњама сведен на педесет одсто прошлогодишњег, а за прехрамбене производе чак ва 40 одсто. Тако и даље нема довољно детерџената, уља, меса, млека, прерађевина, кафе... :

Донедавно су трговци оптуживани да пред свако поскупљење стварају залихе, како би зарадили на разли ци у цени. Данас је, по свему судећи, ситуација друхчија. Трговина, због увођења бонова у већем делу земље, има повремено извесне залихе робе са којом не зна шта ће. Због тога се на данашњем састанку у Комори чуо. предлог да робу, пре свега, треба пописивати У производњи. у

Трговина се такође жали да се све чешће и све више од ње тражи да улаже огромна средства у производ њу (што иначе чини већ годинама), међутим, да то сада прераста већ у тешку уцену. А, без финансијског учешћа, кажу да готово не могу добити ниједну врсту робе.

У општем помањкању роба на домаћем тржишту једино је ситуација у Словенији добра. Зато се чуо предлог како остали треба

да се обавесте о словеначком искуству и открију какав је то магични потез утерао робу у словеначке радње. На састанку су иначе извршене оштре критике због неизвесности око увезеног јестивог уља ко-

је већ 20 дана чека да се:

преради. Инсистира се да се оно подели према капацитетима и потрошњи и да девизни дуг врате они код којих се оно пласира. Упућене су и бројне примедбе због недостатка детерџената које се, изгледа, све више „производи за своју средину“. Неки градови чине изузетне напоре да, уз помоћ банака, осигурају редовно снабдевање _ становништва дефицитарном робом, али је на данашњем састанку једном таквом искуству (Беотрад) замерено како то заправо нису само београдска средства, уз примедбу „лако је вама када су банке лоциране на вашој територији, а шта да раде оне средине које су биле приморане да подижу своју привреду па сад враћају дугове“. 3

Посебну пажњу представници трговине посветили су снабдевању у предстојећој туристичкој сезони. Став је да се сви морају ангажовати, а не само поједини делови земље, како би за време сезоне било довољно бен зина и робе широке потрошње. У припремама се, међутим, већ касни и пропушта драгоцено време.

м. д.

(Београд, 22. марта) — По свему судећи, будући да за сада нема никаквих других званичних информација, бензински бонови и даље остају у употреби. Да подсетимо, уредбом СИВ предвиђено је да важност бонова траје до 20. октобра ове године.

Извесну збрку унеле су помало опречне изјаве дате у последњих месец и по дана: примера ради, прво је најављено евентуално

ђонови чекају нафту

укидање бензинских бонова, пре свих других, и то — до лета. Већ почетком овог месеца могло се, с друге стране, чути да ћемо на море, по свему судећи, отпутовати с бензинским боновима у мепу.

У Општем удружењу на

фтне привреде кажу да се

за укидање бензинских 60нова нису стекли потребни услови. Милка Планинц председник СИВ, рекла је недавно у разговору с бан карима да судбина бензинских бонова искључиво зависи од прилива девиза за набавку нафте, а никако од нечије добре воље. Бонови

за април се, уосталом, штам пају. (В8. Н. Ми)

ДОГОВОР УБВОЗНИКА И ДИСТРИБУТЕРА НОВИНА

Почетком априла и страна штампа

(Београд, 22. марта, Танјуг — Увозници ће насто јати да почетком априла у наше киоске стигне страна штампа, за коју су већ обе збеђена средства. Тада се, иначе, очекује и први већи туристички „талас“ из инос транства.

Прецизнији рок доласка иностраних новина, судећи

данас по договору увозника и дистрибутера у Општем удружењу туристичке привреде Југославије, биће познат за недељу дана до када треба да се утврди и асортимсн њиховог увоза.

Данас је такође договорено да се одмах измире преостале обавезе из прошле године.

ВЕСЕЛИН ЂУРАНОВИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК ПРЕДСЈЕДНИШТВА СР ЦРНЕ ГОРЕ

Мање разлике општи интерес

Као самоуправно социјалистичко друштво м друштво националне равноправности морали бисмо да створимо услове за смањивање јаза у развијености и да то буде сталан процес

(Титоград, 22. марта) „На прелазу из једне у дру гу етапу друштвеног разво ја, а она практично траје већ скоро три деценије, суо чавали смо се и суочавамо се са процесима, тенденцијама и појавама, које су носиле доста стихијног у себи и које су запријетиле да озбиљно угрозе основни курс развоја и посебно да наруше односе између клас ног и националног, рекао је Веселин Ђурановић, предсједник Предсједништва СР Црне Горе, говорећи на Три бини грађана у Титограду.

Те тенденције и појаве ис пољиле су се највидније као партикуларизам и национализам, а што је на економском плану довело до врло јаких тенденција затварања тржишта и при вреде у републичке и покрајинске границе и још уже од тога, односно са снажним елементима нацио налних економија, супротно уставним принципима о јединству југословенског тржишта и подручју земље као јединственом привредном подручју.

Ове тенденције и појаве су битно отежале остваривање уставних принципа о договарању СР и САП о за једничким интересима у фе дерацији, а истовремено су отежале, а у великој мјери и ограничиле повезивање произвођача у оквиру репродукционих процеса на југословенском привредном подручју, удруживање рада и средстава и практично блокирале функционисање јединственог југословенског тржишта.

За период када су ове тенденције и појаве почеле најјаче да се испољава ју, битна је карактеристика веће одговорности СР и САП за властити развој.

У томе, по мојем мишље њу, треба прије свега вид јети и узроке који су битно утицали да нијесмо ство рили услове за рјешавање основних материјалних диспропорција у нашој земљи, већ су се оне још више заоштриле у условима рецесије и поремећаја у свијету,

Републички. и покрајински етатизам

Нема уопште сумње у то да су процеси и деетатиза ције и децентрализације били од највећег револуци онарног значаја и одлучујуће дјеловали на разбија ње снажних односа и тенденција бирократског цолтрализма и етатизма, који су као друштвени однос не само били препрека развојУ социјалистичког самоуп равног производног односа, већ и једна од најопаснијих клица сукоба у друштву, како класних, тако и међунационалних.

Но, на другој страни, у оваквим друштвеним токо вима и кретањима, дошло је и до негативних процеса — до јачања републичког и покрајинског етатиз ма, до јачања децентрализованих снага технобирократске моћи, које су под фирмом борбе против биро кратског централизма и у име самоуправљања узели чврсте позиције у друштву, имајући пресудну улогу у одлучивању о најважнијим питањима друштвене репро дукције. Тиме је извлашће ност радничке класе остала непревазиђена, упркос отворених процеса слабљења бирократског централизма и његове моћи у друштву. Када се говори о позитив ним резултатима процеса деетатизације и децентрали зације, односно јачања социјалистичког _ самоуправљања и непосредне соција листичке демократије, треба посебно нагласити чиње ницу да су они омогућили испољавање мноштва посеб них интереса У друштву, што је била једна од зитних претпоставки како га размахивање стваралачке иницијативе и акције маса за остварење тих интереса, али и што је стварало могућност да се на тој основи, тј. испољавањем и призна вањем мноштва посебних интереса, тражи оно што је заједничко у тим интереси ма, што треба да има друштвени приоритет у датој етапи развоја. Осим тога, то је била и објективна дру штвено-економска основа за регулисање токова друштвеног развоја и његове репродукције путем -самоуп равног споразумијевања и друштвеног договарања, те договарања СР и САП.

Подцјењивање класних интереса

Показало се, наиме, да су посебни интереси тешко усклађивани и до синтезе за једничких интереса се теш ко долазило на свим ниво има — од општине до федерације, јер су посебни ин

тереси пренаглашавани, хи пертрофирани и као такви добијали приоритет над за једничким.

На другој страни раширио се до неслућених размјера фронт рјешавања по себних интереса и то 663 неке посебне селекције. То је годинама доводило до не рационалног трошења ствзо реног дохотка, до његовог неодговарајућег усмјеравања, до задуживања на рачун будућег дохотка и до мањих ефеката уложеног друштвеног капитала.

Сем тога, тако уложени друштвени капитал, мада је створио огромне производне потенцијале, ипак, није дао оне ефекте за рјешава ње горућих проблема разво ја — енергије, хране и основних метала, те тиме и резултате у извозу какве је могао да даде да је улаган на бази стварно зајед ничких развојних програма, на бази веће подјеле ра да и специјализације, на бази већих производних се рија, са мањим производним трошковима, као и на бази јединствене, стратегије технолошког развоја.

Све то показује да смо су очени и суочавамо се са потцјењивањем класног, те да је то имало и има озбиљ них посљедица за токове и садржину самоуправљања. Истовремено све је то потхранило снажне дезинтегра ционе тенденције, које су иако посљедица У одређеној мјери разбијања централистичког бирократизма, укочиле процесе удруживања рада и средстава.

Процеси децентрализације, уствари, нијесу садржавали у одговарајућој мјери класну компоненту, посебно процес афирмације уставне улоге СР и САП, већ су кроз те процесе, као што је већ речено, јачале позиције бирократских и те хнократских снага.

То се манифестовало доста дуго времена у практич ном животу а манифестује се и данас преко односа ре публичких и покрајинских етатизама (боље бирократи зама) сједне и савезне биро кратије с друге стране, У којим односима се траже рјешења али стварају нери јетко и компромиси који ни јесу оправдани, јер рјешгња зависе од односа снага или повезаности национал них интереса.

Уорзапијн развој мање развијених

Ми смо давно превладали схватање да СР и САП ко је су економски развијени је треба да успоре свој раз вој да би тиме омогућили да их економски мање раз вијене сустигну или им се сасвим приближе. Но, нијес мо превазишли проблем по већавања разлика у степену економске развијености између мање и више разви јених, мада смо постигли огромне резултате у ствара њу материјалне основе за | убрзанији развој економски мање развијених. Али као самоуправно социјалистичко друштво и друштво националне равноправности морали бисмо да створимо услове за смањивање јаза у нивоу развијености, те да то буде сталан процес макар ишао и пужевим ходом. Јер проблеми економске неравноправности ограничавајуће дјелују и на по литичку и културну равно правност.

Усвојили смо јединствено становиште да се ради о стратегијском виталном интересу и мање економски развијених и више развије них, односно да је то у њи ховом трајном обостраном интересу. Зато данас мало чудно звуче неке повампи рене тезе које нас враћају натраг, јер, постављају питање до када ће се давати милостиња7: На другој стра ни ми морамо бити критичкији, односно самокритички ји када се ради о питању рационалног улагања и при вређивања средствима која се ангажују из ФНП. Ту има слабости и грешака и не смијемо ћутати о томе, већ одлучном акцијом м мје рама превазилазити те сла бости“,

с. в.