Borba, Jul 27, 1988, page 2

С

[еглање. изношеног одијела

Сеада Вранић

Хоће ли Савез комуниста – иако је шансу за то дијелом испустио на Конференцији СКЈ — довести у питање (дојсадашњи тип властите моћи да би убрзао друштвени развој“

ви који у политици нешто значе труде се овог узаврелог ( љета да јавност увјере како од најављене привредне ре-

форме неће бити одступања, па ма какву цијену за то морали платити, Упорност којом се брани реформа, осим што импонира, помало и узнемирава, јер индиректно упућује на закључак да баш није у свим главама сазрела свијест о нужности радикалних промјена у економији.

Успјех реформе, "дубина промјена и њихови домети овисит ће најприје од тога хоће ли талас реформског расположења захватити, како се то каже, све поре друштва и хоће ли пред његовим налетом бити срушени чврсти бедеми конзервативне свијести таложене и цементиране на бројним идеолошким заблудама. Први тест попустљивости тих бедема свакако ће бити реформа политичког система. Наиме, дуго припремане промјене Устава показат ће колико је наша идеологизирана и догматизирана свијест спремна на узмак.

Ипак, главна битка за привредну реформу (њезин ће терет по логици ствари, највише осјетити слабашна и изнурена југославенска економија и, дакако, становништво) одиграт ће се на идеолошком пољу, конкретно у Савезу комуниста. Ова тврдња звучи парадоксално, будући да је управо Савез комуниста не само иницирао привредну реформу, него и закључцима своје недавне конференције сам себе обавезао да у томе истраје до краја. Парадокс је, у ствари, само привидан. Хисторијско искуство социјализма не даје пуно простора, за нека друга закључивања. Наиме, све реформе у социјалистичким друштвима, укључујући и наше, разбијале су се о хриди политичког прије свега партијског монопола који до данас није разорен, нити је икад био на примјерен начин чак и проблематизиран.

Том проблему, морању да проблематизира сопствено биће да би не само отворио него и носио процесе истинских промјена у југославенском друштвеном бићу – Савез комуниста једва да се приближио. Зорно је то показала управо Конференција СКЈ која је тако снажно, рекло би се плебисцитарно, заговарала економску и уставну реформу, али је тек стидљиво назначила да се и Савез комуниста мора мијењати. Дакако, не умањујући допринос Конференције и не потцењујући, уосталом, нужност јединства у СКЈ, моралну и кадровску обнову на што је стављен главни акцент унутар партијских промјена, треба рећи да је СКЈ на том скупу избјегао да се суочи с правим изазовом.

Заправо, показало се да још нема снаге да проблематизира готово нити једну од својих традиционалних за сада и идеолошких образаца, па је расправа о улози СКЈ прије подсјећала на дотјеривање или пеглање изношеног одијела, него на кројење другог, примјереног новим „модним“ трендовима. Што више, у покушају промишљања властитог мјеста у друштву (које ће са поприличном хипотеком за дванаест година закорачити у ново тисућљеће) није чак ни понудио потребне стимулансе, него, умјесто њих, опробане идеолошке седативе. А то је знак да је кроз нанизана десетљећа, на валовима побједа и квази побједа, СКЈ поприлично ослабио властиту адаптибилност на сувремене трендове.

То говори да криза у његовим редовима није тек криза понашања, како се то често тумачи. Она није ни израз само све дубљег јаза између прокламираног и стварног, а није грешка ни у том што је изблиједио свијетли лик комунисте и што су и чланови СК све очитије људи са манама и слабостима. Ове партијске бољке су евидентне и озбиљне и не смију се потцјењивати. Но, и оне су тек одраз нечег много озбиљнијег, узрока који на крају резултирају евидентном немоћи Савеза комуниста да разбије властиту блокаду, да унутар себе поруши фортификацијске бедеме саграђене још у вријеме кад је авангарда морала имати и други профил и другачије мјесто од оног које би Савез комуниста требао данас освајати.

На кризу, па и кризу СК, не треба гледати само као на несрећу. Под увјетом радикалног самоосвјештења из ње данашњи Савез комуниста (већ бјелодано пољуљаног угледа и све климавијег ауторитета) може реинкарнирати у истинску авангардну снагу модерног социјалистичког самоуправног друштва. Само, терапија којој би се морао изложити ~ претпоставља болне резоне. Понајвише, раскид са многим властитим догмама и „најзад пронађеним рјешењима“ захваљујући којима је – како то недавно рече Радован Радоњић – постао ако не непосредним генератором југославенске кризе, онда свакако битним чиниоцем његове репродукције.

Право је питање може ли Савез комуниста направити у властитом ткиву такве резове. Може ли у понечему угрозити

сам себе, своју моћну позицију, да би убрзао друштвени развој!“

Може ли прескочити властиту сјенку:

Много је тога што се опире таквом расплету унутар партијске кризе. Отпори дубоким промјенама у Савезу комуниста нису концентрирани по некој замишљеној шеми по којој је све зло у неефикасним, али још моћним руководствима, а партијска база нам је, наводно, чиста и невина. Заблуда, предрасуда и отпора није поштеђен ни врх али ни дно партијске пирамиде, као што није могућа никаква демаркациона линија која би све конзервативно смјестила у један, а све напредно у други дио земље.

Радикална самокритика је тек први, почетни чин расплета у којем нити једно питање. не смије остати по страни, нити једна тема под велом табуа. Наравно, Савез комуниста не може бити једини одговоран за расплет југославенске кризе. Међутим, кључ њезинога рјешења је у његовим рукама. Та чињеница, свакако, није спорна, али је неизвјесно хоће ли се Савез комуниста изложити ризику да у реконструкцији привредног, политичког система и укупног друштвеног живота крене оном путањом која тај систем неће, као досад, чинити тек пуким инструментом његове властите моћи. .

Ризик да СК задржи досадашњи тип моћи није мали. Чи-

_њеница је да Савез комуниста пристаје на реформе привреде и политичког система, али се видљиво колеба пред властитим радикалним промјенама . То несумњиво говори о снажно укоријењеном страху у врховима СКЈ од губљења садашње позиције непогрешивог арбитра, која се на друштвеном плану, очито, исказује као немоћ да се изађе из тунела кризе.

Афокризам

Он језа социјализам помери – свог човека! | Миленко ПАЈОВИЋ

“

„Борба“

ке класе и радног човјека. “ Председник Републике одликовао

„Борбу“ Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и једин-

ства са златним венцем.

Скупштина

Рекорд жање губитак

и први пут су створене резерве за извоз Ф Укупна пољопривредна пронзводња у овој години омогућиће прехрамбену сигурност земље |

(Београд, 26. јула) – Овог лета са наших поља пожњевено је преко шест милиона тона пшенице – по хектару рекордних 4.000 килограма, До сада је откупљено више од три милиона тона што је сасвим близу годишњих комерцијалних потреба земље. Осим тога, први пут је створена и извесна резерва пшенице, намењена извозу.

Оцењујући ове резултате жетве рекордним, Милан Простран, помоћник савезног секретара за пољопривреду рекао је пред делегатима Одбора за тржиште да ће укупна пољопривредна производња у овој години омогућити „прехрам-

„| бену сигурност земље“ и напоменуо да на жалост ови производни резултати у аграру не прате и финансијски. Губици у овом комплексу и даље су велики, производња оптерећена "скупим каматама а субвенције које друштво даје или недовољне или стижу с толиким закашњењем да их инфлација – једноставно прогута.

У развијеном свету се, приметио је Сава Вујков, председник Комитета за пољопривреду, годишње одвоји 140 милијарди долара за субвенције у пољопривреди (у Јапану 59 одсто од укупне вредности пољопривредне производње, ЕЕЗ 42 одсто, Канади – 33, а САД 16) док је код нас тај „постотак“ субвенције сведен на 1,5 одсто. Он се заложио за много већу бригу друштва о овој важној производњи, иста-

|кавши да се мора превазићи

ДЕЛЕГАТСКА ПИТАЊА

Л.Д. већи за 19,5 одсто

У одговору СИВ на делегатско питање Миладина Вишекруне каже се да ће се

СФРЈ

схватање о „инфериорности“ пољопривреде.

Ови подаци на неки начин су били увод у део расправе у којој су делегати требали да се изјасне о тако рећи хитном доношењу договора за финансирање тржних резерви седам производа (од пшенице и кукуруза, до уља, шећера, меса и

комерцијалне резерве код неких производа повећају за 10, а код других за 5 одсто, што је по мишљењу Вујкова минимум за успешне интервенције на тржишту. Судбина договора се, међутим, још не зна јер словеначка Скупштина, која има неке примедбе на договор, заседа данас.

· касе.

млека). Предвиђено је да се те М. Д.

Компензације у пат-позицији

Још је неизвесно хоће ли уљаре, млекаре и млинаре добити компензације, и од кога, за оне своје производе које СИВ већ два месеца држи под контролом (цена је замрзнута) штитећи тако животни стандард најугроженијих слојева становништва. Јер, СИВ је данас, како је рекла Франика Ћетковић, одбио јучерашње примедбе из република и покрајнна везане за те компензације и остао при ставу да се ова средства морају обезбедити равноправно, што значи пола-пола између федерације, република и покрајина.

У Скупштини Југославије сутра почиње усаглашавање закона о компензацијама, али је претходна расправа показала да републике и покрајине желе да се ослободе свог дела учешћа и да целокупан износ од 150 милијарди динара у ту сврху намири СИВ. Осим тога, Македонија је предлагала да се сума за компензације уља, млека и брашна типа 850 повећа на 210 милијарди динара што је СИВ одбио. „Покриће“ за своје о6разложење о потреби да и републике и покрајине учествују у компензирању ова три производа СИВ је пронашао у Уставу а осим тога оцењује како та сума и неће бити превелики терет за републичке и покрајинске

Оваква објашњења из СИВ-а данас су делегати дочекали са зебњом, јер ако би СИВ остао при своме, а републике и покрајине такође при ономе што су до сада изнеле у расправи, Скупштина и не би могла да донесе закон о компензацијама. То би не само била велика брука, већ би ускоро могло да дође до знатног поскупљења управо намирница на којима се овог тренутка једино штити стандард најугроженијег дела ста-

новништва. М.Д.

лични дохоци у успешним колективима после септембра моћи повећати за, 13,5 одсто у складу са „Законом о платама“, а до краја године 19,5 одсто

(Београд 26. јула) – Савезно извршно веће доставило је данас Скупштини Југославије више одговора на питања која су делегати поставили свезној влади у протеклих два месеца. Тако се у одговору Викторији Поточинк, која је питала да ли се крши закон кад наши грађани путујући службено у СССР не искористе кредитна писам, па то наплаћују у земљи, каже да „ту нема ни једног кривичног дела које би се гонило по службеној дужносИ # У првом полугодишту ове године у Удружењу трговине Привредне коморе Југославије склопљен је самоупавни споразум о редовном увозу роба за 883,3 милиона долара и та квота је у првих пет месеци искоришћена за увоз робе широке потрошње у вредности од 425 милиона долара и то 350 милиона са конвертибилног подручја.

Ово се каже у одговору на пнтање Омера Курпејовића, који је питао колико је увезено робе широке потрошње, које су олакшице, и има ли отпора за спровођење ове врсте мера економске политике.

0 У одговору се још каже да на нашем тржишту има свега 14 одсто роба из увоза, а у предвиђеном контигенту за интервенције на нашем тржишту планиран је увоз електро и акустичних апарата у врености

углавном уживо

од 18 милиона долара, 15.000 путничких возила, текстилне робе у вредности од 21 милиона долара, кожне обуће за 10 милиона, стакла, порцелана и керамике за 5 милиона, производа за хигијену и козметику у вредности од 15 милиона, јужног воћа за 75 милиона долара и 5.000 комада трактора. За увоз специфичне робе широке потрошње за туризам предвиђена је сума од 96 милиона долара.

6 Од !! питања које је савезној влади поставио делегат Савезног већа Петар Старчевић, а сва се односе на стамбено-комуналну политику, издвајамо: Како се реализује одлука о изградњи 30.000 станова за тржиште У одговору се наводи да је у 1986. уговорена изградња 11.862 а у 1987. години 9.947 станова. Надлежни органи у републикама и покрајинама сматрају да се ови станови не односе на Програм изградње за тржиште, јер је требало да се граде из примарне емисије, као селективни програми. Међутим, примарна емисија била је под ограничењем. .

Ф Занимљив је одговор СИВ на питање делегата Миладина Вишекруне, које је гласило: Да ли је СИВ сагледао све тешкоће и последице примене Закона о привременом ограничавању расподеле средстава за бруто личне дохотке7

%

У одговору стоји да је овом закону. претходило усвајање мера економске политике за 1988. после 15. маја са циљем да се реализује антиинфлациони програм и програм консолидације унутрашње и спољне задужености. Закон је донет и на основу споразума са ММФ са циљем да се смањи потрошња и обезбеди раст акумулације. Закон није схваћен као искључиво ограничавање, него предвиђа и стимулацију за оне који обезбеђују натпросечну акумулацију. СИВ је формирао и радну групу са циљем да се разреше проблеми социјалне политике, настали као последица примене закона. А приликом разматрања предлога закона у радним телима Скупштине СФРЈ било је предложено више амандмана, од којих је већина усвојена, а неки проблеми који су последица примене овог закона објективно нису могли бити решени.

Процена СИВ је да до краја септембра па и до краја године пробелми у примени Закона ће бити ублажени, јер ће за многе колективе база Л. Д. из 1987. ће бити већа, па самим тим и безболније уклапања у номиналне лимите. Лични дохоци у просеку моћи ће да се повећају у септембру за 13,5 а до краја године 19,5 одсто.

БОРБА, 27. јул 1988. страна 2,

СКУПШТИНА СР СРБИЈЕ О ОСТВАРИВА

и банкама

Пораст производње за један и извоза за вређивању Ф Издвајања за неразвијене покренути иницијативу код Скупштине Републике према Фонду за неразвијене и за изм да федерације како би се ова издвајања смањила.

(Београд, 26. јули) – Другог дана рада на одвојеним седницама сва три већа Скупштине

Србије делегати су највише пажње посветили анализи остваривања средњорочног плана развоја у овој години и издвајањима за бржи развој привредно недовољно развијених република и Косова. | Као и јуче у уводном излагању Драгољуба Митића, и данас је у дискусији речено да и поред повећања производње за један, и извоза за 11,8 одсто има мало места за оптимизам. Напротив, делегати су привредне прилике сликали тамним бојама, наглашавајући велику неликвидност предузећа и банака, а добрим делом за то су окривили све веће захватање из дохотка. Како је приметио Ђорђе Јанковић и у закључцима који су понуђени највећим делом се баве потрошњом. с

– Укупно остварена акумулација је реално смањена за 30 одсто, значи почели смо сами себе да једемо – рекао је Драгић Вукосављевић. Он је упозорио да ће, ако се настави овако осиромашење привреде запослених, и поред саопштења највиших органа у земљи да улица није пут и начин за решавање проблема „још више бити улице“.

Предраг Илић се запитао шта ми то хоћемо од југословенског радника инсистирањем да се повећа продуктивност, ако се зна да је од око 6,5 милиона запослених тек једна

Беспарица у привреди

12,2 одсто једине светле тачке у привећа од могућности Ф Скупштина ће СФРЈ за одлагање доспелих обавеза ене Закона о средствима Фон-

Нови секретар за НО

Слободан Микић, пуковник ЈНА, досадашњи начелник управе АБХ

одбране при Генералштабу оружани личког секретара за народну одбрану, секретар, ћ СФРЈ, постављен је на нову дужност у Ј

Досадашњи републички вић, указом Председништва

х снага СФРЈ, именован је за репуб.

а за заменика Христољуб Цекић, генерал-мајор Милосав ти А,

а на нову дужност прешао је и досадашњи заменик секрстара Радмило

Богдановић,

Делегати и штедња

Делегат Мирјана Гашић,

сматра да су приче о штедњи без ефекта,

– Већ две године ми имамо делегатске легитимације, али већина оз-

де присутних није их користила лази службеним аутомобилима. лико је аутомобила и возача

да купе карту за превоз. Велики број доПогледајте само испред, Скупштине, кокоји чекају – рекла је Мирјана Гашић,

ИБН НЕ ИНИ

– Око 2,3 милиона радника храни 22 милиона Југословена. Тога нема нигде у свету – рекао је Илић.

Да смо у нимало завидној ситуацији потврђује и то што делегати данас нису усвојили предлог Закона о изменама и начина обезбеђења средстава за бржи развој привредно недовољно развијених република и покрајина и за подстицање бржег развоја привредно недовољно развијених подручја у овом средњорочју. Док га је Друштвено-политичко веће прихватило без дискусије а Веће удруженог рада уз примедбе Веће општина није подржало предложене измене. Делегати наиме сматрају да је привреда Србије већ довољно оптерећена и да ова издвајања превазилазе њене могућности. У Србији се сада за неразвије-

не републике и САП издвајају

трећина у непосредној произР у Рудно ОР средства по стопи од 1,56 од-

водњи. ПРЕТЕРАНЕ АВИТ АЛАТЕ ЕН.

Оптужени инспектори Покрајинског СУП |

Незаконит поступак инспектора покрајинског СУП Војводине, који суп и адвокатску канцеларију Спомепке Билић у Београду, подстакао је Славу Косарића да постави три делегатска питања. Шта је урађено, ако је све што је писало у штампи тачно, да се заштити интегритет личности и основна људска права човека и грађанина на територији Србије, односно Београда7 Да ли је републички тужилац, односно надлежно тужилаштво открило суштину овог догађаја и шта је предузето да се заштите основна начела уставности и законитости 7 Да ли су инспектори покрајинског СУП радили самовласно или по службеном налогу претпостављених, јер се у штампи помиње име Петра Палковљевића, секретара покрајинског СУП7

Косарић је своје питање образложио и податком да су инспектори Споменку Билић преваром и на силу одвели у Нови Сад где су је злостављали како би изнудили исказ о наводно обећаном миту највкших војвођанских и југословенских функционера. Косарић је у Јавном тужилаштву у Београду обавештен да је подигнута оптужница против инспектора Покрајинског СУП Драгана Бунића м Милана Човнна.

сто друштвеног производа, што је, како је рекао делегат Слободан Вуковић, приближно расположивој акумулацији, па тако срљамо у проширење круга неразвијених. Са ставом да се стопа од 1,56 смањи пре истека средњорочног плана сложили су се и други делегати Већа општина. Делегати из Чачка предложили су да се ова издвајања обуставе у следеће две године, а да се затим смањи стопа издвајања.

Делегат Већа удруженог рада Милош Лабан, посебно је ставио примедбу на учешће Београда у издвајањима за Фонд за неразвијене. Подсећајући да су обавезе Београда велике Лабан је предложио да се оне, кад је реч о издвајању умање за онолико колико је Београд „покраден“ меницама „Агрокомерца“, јер ће у супротном привреда главног града доживети колапс. На то су' реаговали други делегати рекавши да су штетна ова делења делегата на београдске и остале.

Делегати су на крају прихватили предлог Одбора за финансије да Скупштина СР Србије полазећи од реалних материјалних могућности привреде _ Републике покрајине иницијативу код Скупштине СФРЈ за одлагање доспелих обавеза које Република има према Фонду федерације за развој неразвијених као и за покретање поступка за измену Закона о средствима Фонда федерације за кредитирање ргпублика и аутономних покрајина у овом средњорочју и у складу са тим изменама Друштвеног плана. 3. АЗДЕЈКОВИЋ

Д. ШВЕРКО

ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ

Волонтерско Председништво

штво ће убудуће обављати свој посао – волонтерски.

У привредној комори Србије, данас је конституисано ново Председништво ове асоцијације, које чине искључиво стручњаци из привреде. Председни-

(Београд, 26. јула, Танјуг) –

Говорећи о новом методу рада, председник Михаило Милојевић напоменуо је да Комора неће убудуће бити ин-

ституција која ради сама за себе већ место окупљања привредника. Од њих се очекује да предлажу конкретна решења привредних проблема као и да дају иницијативе за увођење савременијег пословања.

Мића Милошевић

[овој

За разлику од наших посвећених туристичких бесмртника,

једно људски блем, стратези

ите ли метафизички;

расхлађено пиво. Како је то изгледа нерешив пробеоградског медијског живота брзо су се сетили

16 до напуштених кулиса античког Рима у Филмском граду У ошутњаку. Све се може кад се хоће и уместо јунака „КВО в4-

„Своје мјесто у нашем систему информисања треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима РАНИ

ИТО

туристички смртни народ би свој насушни летњи холидеј најрадије проживео по својој људској мери. Онако, за свој грош. Нарочито: проживети, ане: преживети. Порука је сасвим дионизијска, али се код нас чита метафизички. Као није важан земаљски, важан је духовни доживљај, живот изнутра. Само тако се најбоље сазнаје на чему сте у конкуренцији генијалности. Обазирати се на очајан саобраћај, прљаве клозете или вруће пиво бедно је цепидлачење поред толиких наших фестивала. Не може народ око да отвори од фестивала. Не зна где ће пре. Фестивали су одговор за све од чега вам преседне живот. Фестивали су улазница за ХХТ век: Имамо фести-

вала колико ти душа иште, само нам се клијентела нешто про- -

редила. Запели људи за Грчку, Италију, Шпанију, на све стране, на своју масовну дионизијску гозбу. Хоће то данас. Не говоре метафизички.

Београдска алтернатива звана Кнез Михајлова била би још алтернативнија н продуктивнија кала би иза своје костимиране фасаде имала и свој мултимедијални репертоар. Углавном, ништа од свега тога, изузимајући две-три медијске тачке и једну једину врхунску институцију, Галерију САНУ. Неколико мусавих посластичарница и само две запуштене кафане за крајњу нужду исувише су далеко и од старе а камоли нове Кнез Михајлове. Београд би милијарду долара од туризма и тако то, али шта да се ради кад човек у београдском излогу какав треба да буде Кнез Михајлова не може да потроши ни сто центи за

динара – три месеца 35.820,

је

Уређује редакнијски колегијум: Заједничка редакција Трг Маркса и одговорни уредник: 338-740. Руководилац ООУР: 347-136. Дневна редакција

лаштво 345-361. Спорт 346-236. Дописна и та УВ Борба 11408. Рукописи ве не враћају. Претплата за је и 2 -246. С . -971. 11104, и . . дан месец 11. Одељење претплате: 335-246. Стенографи Телекс број 60808 602 79027 „Борба“, ООУР „Борба“. Број девиз.

месеци 71.640 и на -рачун у Београд о оА7ађ ПК в ЕУ ти Родије и штампа Радна организација „Борба“. Уредништво, ад-

ног рачуна: 60811–620—16–1011257300–00799 – код Беобанке у Београду. министрација и штампарија „Борбе“, Трг Маркса и Енгелса 7, Поштански

Рале дна у а И ша ЕПИР и ти

да у накнаду за све друго обнове већ заборављени Тријенале југословенске савремене уметности. Ако сте жедни гледајте ТриЈенале. За остало се претрпите.

Као летња престоница модерне југословенске уметности, Тријенале је приређен у Једној од усијаних хала Београдског сајма и ту више није могла да помогне ни највећа метафизичка жеђ. Једноставно, људи су више волели да се прошетају Кнез Михајловом и без Тријенала него да се малтретирају по тескобним и загушљивим аутобусима до прогнаног Тријенала на Сајму. Тамо се обично продају трактори. Резултат је Тријенале без публике. Стотинак људи дневно. На изложби Воје Станића у Галерији Академије САНУ у међувремену је дефиловало по неколико хиљада посетилаца. Такође дневно.

Зашто онда Тријенале није приређен на правом месту, на релацији Кнез Михајлова – „Цвијета Зузорић“ – Дом ЈНА2 То што није било довољно пространог, јединственог талеријског простора значи само да није било ни довољно предузимљиве инвенције да се Тријенале види у једном мобилном издању, у више галерија. Зар венецијански Бијенале није такође разуђен у безброј павиљона, чија маршрута далеко премашује галеријску галаксију поменутог троугла у осовини Кнез Михајлове. Спектакл би тек тада био потпун. |

Можда је свемогућ Љубиша Ристић могао нешто да учини, алн ликовне вештине нису његов фах, а и он је нешто одлу-

Борба“ 3:

фах 592.

Енгелса 7. Важнији телефони: Централа 334-531. Главни и ЕСК) 347-027. Југославија: 345-139, Свет 347-345. Ствара381. Секретар редакције 346-143. Пословни центар 335-532.

диса “ Римом од картона шетају сада протагонисти „Авала феста“. Фале само лавови. Није то баш монументално као у белом свету, али баш тај свет нас је и научно, према вазда полемичком Љубиши, да се не петљамо тамо где нам није место, јер „ми нећемо, ја сам то рекао још пре много година и понављам стално, каже он, бити први у свету по производњи челика, вештачких ђубрива и свега оног чиме нас кљукају прљаве индустрије, које су нам годинама продавали путем разних лиценци, кредита и осталих ствари, нити ћемо успети да продајемо по„љопривредне производе онима који ионако не знају шта да раде с вишковима млека, жита и осталог. Али'да заузмемо место У заједници народа дитературом, позориштем, филмом, за то Још није касно и то је последње што можемо“.

Лепо, нема шта, само кад бисмо још имали пара за челик и млеко, које никако да произведемо довољно макар за намирење сопствених потреба, док не извеземо све своје генијалне по“ зоришне, књижевне, фулмске, сликарске и друге умотворине, Од наше сличне идеолошке робе на светском тржишту остали су нам само дугови, а ни са нашим експортним фестивалима генијалности нешто не функционише баш најбоље.

Не функционише, међутим, ни подела улога. Сви би У уметничке генијалце, нико да нешто стварно уради, сир, на пример, почне да прави. Своје уметничке инстинкте, Французи,

као што је познат о, вежбају и прављењем сира. Све остало до лази потом само по себи!

~ Први број „Борбе“ изашао је у Загребу, 19. фебруара 192: У НО рату „Бор а“ излази у Ужицу од 19. октобра до 27. новембра 1941. 2 У Дринићу од 1. октобра 1942. до 27. фебруара 1943. Од 15. новембра 1944. „Борба“ наставља излажење у Београду, а од 23. марта 1948. и У Загребу. Од 1. јануара 1988. „Борба“ се штампа у Београду као јединствено издање.