Borba, Jul 27, 1988, page 3

ЦЕНТРАЛНИ КОМИТ АЦИЈИ НА КОСОВУ

Брига за заједничку

Др Миљан Радовић: Једино могуће. је савладати овај, јактаревић: Незадовољст.

(Титоград, 26. јула) – Са косовском драмом живјели су и живе сви становници Црне Горе, а због обавеза везаних за закључке 9. сједнице ЦК СКЈ, комунисти су у континуитету давали свој допринос превазилажењу врло тешког стања, створеног дјеловањем албанских националиста и сепаратиста на Косову. Овај став потврдио је на данашњој расправи у завршној ријечи сједнице ЦК СК Црне Горе о косовским проблемима др Миљан Радовић, предсједник ЦК.

„То смо чинили одлучним

"и конкретним дјеловањем. у Црној Гори и својим доприносом у изграђивању и остваривању јединствене друштвене и политичке акције на нивоу земље, увјерени да је једино јединственом политиком и заједничким снагама могуће савладати овај, без сумње, понајтежи југословенски проблем, који је озбиљно пореметио нашу стабилност и јединство и угрозимо територијални интегритет земље. Овакав наш однос према дјеловању албанских националиста и сепаратиста је најбољи показатељ судбинске заинтересованости радних људи и грађана Црне Горе за стабилност, братство и јединство и успјешан развој југословенске социјалистичке заједнице и сваког њеног дијела. На том курсу остаћемо постојано и трајно.“ – рекао је Радовић.

Стање на Косову, створено контрареволуционарним — дјеловањем албанских сепаратиста и националиста, од почетка негативно се одражава и оптерећује политичку ситуацију и у Црној Гори“ – нагласио је др Радовић и додао: „Нужно је истаћи и данас да још има покушаја непријатељског дјеловања са позиција албанског национализма у општинама у којима живе припадници албанске народности у Црној Гори, покушаја нарушавања традиционално добрих односа-између Црногораца и Албанаца. Међутим, захваљујући одлучној акцији СК Црне Горе и других субјективних социјалистичких снага, као и самих припадника. албанске народности, што бих посебно потенцирао, сви ти покушаји су енергично осујећени, као и појаве реваншизма према Албанцима. Та акција СК Црне Горе вођена је и настављена у оквиру енергичне и одлучне активности против свих видова национализма у Црној Гори. Принципијелан је став Савеза комуниста Црне Горе да комунисти Црногорци, као и, црногорски народ, као већински у Црној Гори, имају највећу одговорност за спровођење политике националне равноправ-

ности у републици и да су дуж-

ни да се енергично разрачунавају, прије свега, са појавама национализма у властитим редовима, али, исто тако одлучно и против свих других национализама у републици. Таква активност имаће трајан, демократски и јавни карактер. Увјерен сам да је овакав приступ црногорских комуниста према национализму у највећој мјери доприносио и доприноси да ми данас у Црној Гори имамо, у основи, добре међунационалне односе и завидно јединство и ако смо притиснути тешким бременом економских и социјалних проблема“.

Реагујемо са зебњом

„Свакако, далеко најтежи проблем представља исељавање Срба и Црногораџа са Косова под притиском. Званични подаци који су ових дана изнесени у јавности крајње су 38брињавајући. Учешће Срба и Црногораца у укупном броју становника на Косову пало је испод 10 одсто. Од укупно 23 општине на Косову, већ има седам општина у којима је учешће Срба и Црногораца у структури становништва сведено на испод 5 одсто, а од тога се три општине већ могу сматрати етнички чистим – рекао је у уводној ријечи, између осталог, Будимир Барјактаревић, члан Предсеједништва ЦК СК ЦГ. „У таквој ситуацији дилема која је присутна међу Србима и Црногорцима на Косову – отићи или остати – све се више актуелизира. Селе се читаве породице и људи свих занимања и професија. Акција на заустављању исељавања још се великим дијелом води у форумима, комисијама, у програмима. Ни Југословенски програм на овом плану није дао очекиване резултате. Међутим, тамо гдје је било конкретних акција, гдје су изграђени неки привредни објекти и предузете друге мјере, присутан је и обрнут процес. Враћа се један број исељених Срба и Црногораца, а заустав-

ЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА ЦРНЕ ГОРЕ О СИТУ-

Ј во стањем на Косову није пука манифестација саосјећања са патњама сународинка Ф Радиша Гачић: Суочени смо са разликама на којима је све теже градити јединство

судбину

јединственом политиком и заједничким снагама понајтежи југословенски проблем Ф Будимир Бар-

љено је дијелом и исељавање оних који су се већ-били одлучили на тај трновити и неизвјестан пут“.

вић је поставио много питања: зашто се тражи цивилно служење војног рока, и малтене републичке армије, зашто смо

БОРБА, 27. јул 1988. "страна 3.

"

ИЗВРШНИ ОДБОР ПРЕДСЕДНИШТВА РК ССРН СЛОВЕНИЈЕ

Протест због става Председништва СФРЈ

Душан Семолич: Требало би поставити захтев да људи у савезним органима пасивно знају језике народа који се говоре у Југославији Ф Цирил Злобец: Тврдња да се расправа на суду води у оквиру. уставности и законитости – циничан је чин Ф Јоже Смоле: Председништво СФРЈ морало је заузети јасан став, а не да се ослања на мишљење савезних

САОПШТЕЊЕ ДРУШТВА ПИСАЦА СЛОВЕНИЈЕ ПОВОДОМ СУДСКОГ ПОСТУПКА У ЉУБЉАНСКОМ ВОЈНОМ СУДУ

Свуда говорити ни писати само словеначки!

9 Тврдња да је судски поступак у Војном суду у Љубљани легалан и легитиман, јер се води на једном од југословенских језика, говори о демонстрацији нелегитимне и нихилистичке воље над народом Ф Позив да се у свим видовима комуникације службеном пословању, као и у натписима на јавним (па и војним) зградама (са изузетком двојезичних подручја), доследно употребља-

„Овом приликом желим нарочито да нагласим да је Савез комуниста Црне Горе избијање контрареволуционарног дјеловања на Косову и све што се након тога да данас дешавало, стално схватао као југословенски проблем. Подјела на „наше“ и „њихове“ проблеме дубоко би се косила са нашим комунистичким поимањем интегралности Југославије. Због тога комунисти и радни људи Црне Горе са зебњом, забринутошћу и огорчењем реагују на све појаве, тенденције или процесе који угрожавају безбједност и просперитет самоуправне социјалистичке Југославије или било ког њеног дијела. Црна Гора само у оквиру јединствене Југославије, социЈалистичке и самоуправне, равноправне заједнице свих наших народа и народности, види могућност за властити развој и пуну националну афир-

готово укинули Дан младости, зашто је грађанска десница у офанзиви, зашто се затвором кажњава Албанац због ношења југословенске заставе, зашто не можемо да усагласимо уставе, законе, зашто расте број вјерника 7...

Ставови 9. сједнице ЦК СКЈ нијесу реализовани. Ситуација је све гора, све тежа, исељавање све веће, а не тражи се одговорност. И сад ми настављамо са истим програмом и са истим људима, а ситуација је све тежа и тежа. Ако мислимо тако да радимо, ми за годину – двије не требамо постављати косовско _ питање — уопште. Можда на неки други начин да, да ослобађамо Косово итд, али косовско питање као косовско неће постојати. Шта то значи7ј Значи да наша оваква активност, наше овакве мјере, не доприносе рјешењу. Ја, лично, мислим да ми не знамо право стање на Косову, да те

Радоњић не одустаје од оставке.

(Титиград, 26. јул, Танјуг) – Чланови ЦК СК Црне Горе данас су упознати са захтијевом Предсједништва Конференције СК „Обода“ из Цетиња којим се тражи да Централни комитет СКЈ не прихвати оставку Радована Радоњића.

С тим у вези, предсједник Предсједништва ЦК СК Црне

ва словеначки језик

„ (Љубљана, 26. јула) – Пошто су Војни суд у Љубљани, Врховни вој ни суд и Председништво СФРЈ грубо кршили Устав СР Словеније („у Словенији је службени језик словеначки“) позивамо словеначку Скуп. штину и Председништво СР Сло. веније да на Уставном суду Југославије покрену уставни спор.

Ово је један од позива које је Друштво словеначких писаца упу. тило данас словеначком руковод. ству и свим Словенцима поводом тога што се судски поступак у Вој. ном суду у Љубљани води на

српскохрватском, а не на словенач-

ком језику.

У саопштењу Друштва писаца каже се да су Словенци уочи 22. ју. ла – Дана словеначке државности, доживели један од највећих напада на своју самобитност, културу и историјски легитимитет од када живе у заједничкој југословенско; држави. Друштво писаца каже да је тиме што се поступак у Војном су. ду води на српскохрватском језику и оценама Врховног војног суда као и саопштењем Председништва

СФРЈ словеначки језик у Словени: ји сведен на ниво недржавног и не. правног језика. Тврдња да је судски поступак у Војном суду у Љубљани легалан и летитиман јер се води на једном од југословенских језика, говори о демонстрацији нелегитимне и нихилистичке воље над на: родом који је у свом устанку извојевао слободу и слободном одлуком ступио у заједницу југословенских народа, каже се у саопштењу Друштва словеначких писаца.

У саопштењу се, даље позивају словеначки представници и фун. кционери у федерацији да доследо

· говоре словеначки и када је то потребно захтевају преводиоци. Руководства и самоуправни органи радних организација које запошљавају раднике са несловеначког говорног подручја позивају се да у текстови. ма радних налога и осталим комуникацијама (не само у односима са јавношћу) доследно употребљавају словеначки. За радике који не знају словеначки могу се одмах организовати курсеви језика. Такође, Друштво словеначких писаца позива Скупштину СР Словеније да на

свим јавним, па и војним зградамам уведе написе само на словеначком – са изузетком двојезичних подручја – а да исто важи и за службено пословање. |

РТВ Љубљана и друге радио–станице у Словенији позивају се да емисије које су намењене Словенцима доследно емитују на словеначком језику, док се делегати Скупштине СР Словеније позивају да још једном претресу амандмане на Устав СФРЈ и издвоје све што омогућава централизацију и унитаризацију. На крају, Друштво словеначких писаца тражи да словеначки Социјалистички савез одмах сазове збор словеначких културних радника са целог подручја словеначког културног простора. Свим Словенцима упућује се позив да избегну сваки гест арогантности и нетрпељивости према припадницима других народа, „јер ни појединци који живе код нас ни народи као народи немају ништа са растућом репресијом“, каже се у саопштењу Друштва словеначких писаца.

С. ГАЈЕВИЋ

НАСТАВЉАЈУ СЕ ПРОТЕСТИ ПРЕД ЗГРАДОМ ВОЈНОГ СУДА У ЉУБ-

ЉАНИ

.

Пароле старе и нове

Неколико хиљада Љубљанчана потпуно закрчило Рошку улицу у којој се на-

Горе др Миљан Радовић је истакао да је у Предсједништву Централног комитета ове Републике обављен разговор са Радоњићем и да је понуђено рјешење идентично оном које су предложили комунисти „Обода“. Уз велико разумијевање нашег захтјева, додао је Радовић, Радоњић је, ипак остао при свом ставу,“јер како је истакао, оставку је поднио из принципијелних разлога, па сада није спреман да је повуче. Истовремено, Радо-

лази Војни суд Ф Освануле нове. пароле: „Војно веће – Понтије Пилат“, „Словенија, 14–1596“, а испод тога на енглеском „Словенија најбоља земља“ (Љубљана, 26. јула) – Атмосфе-

ра пред зградом Војног суда у Љубљани данас је достигла свој

на енглеском „Словенија, најбоља земља“. И данас је као и претходних да-

ћао уз помоћ мегафона представник Одбора за заштиту права човека Игор Бавчар, информишући их

њић је изразио спремност да ће, као и до сада, одлучно и на ли-

нији СК дати свој допринос у раду органа СК Црне Горе и

СКЈ.

Лијек за косовски синдром

Синдром Косова ће нестати када Албапци изађу на улице изјашњавајући се да хоће да живе у миру и равноправид са Србима, Црногорцима и осталима. Вадјелн смо досада колону мредеште, жена, комисија, радних група, радинка и сл. Да колона Албанаџа коју сам горе поменуо, буде велика и да се дјелом и ријечима тако понаша, покнављам, сиадром Косово био би завршен. Кад Албапци устану против суда који је казино Албанца под југословенском заставом, нека иду заједно са Србима н ЏЦрногорцема да траже права, иска дају подршку и влади Србије, а не само Срби н Шрногорпи са Косова, тада на Косову неће бити само 10 одсто Срба н Црногораца, неће бити општина са потпуно албанским становништвом и парола о етнички чистом Косову, угасиће се“. (Будо Бучуровић). ПЛАЦИДИЈА мацију црногорског народа. Из тих разлога наше незадовољство стањем на Косову и неостваривање политике СКЈ нијесу пука манифестација саосјећања са патњама сународника, већ и немирење са атаком на Југославију и тековине социјалистичке револуције“.

„У нашој републици, рекао је Барјактаревић, ефикасно се сузбијају сви покушаји дјеловања са позиција албанског национализма и сепаратизма и свих других национализама и одлучним идејно-политичким дјеловањем стварају основе за јачање међусобног повјерења. Кроз те активности, мислим да смо дали и стварни допринос реализацији закључака 9. сједнице ЦК СКЈ и остваривању политике националне равноправности, братства и је-

оцјене стања које ми званично добијамо од Предсједништва и других органа Косова, нијесу објективне, а мислим да их ми примамо као некако сигур-

не, готове“ — каже Василије |

Бошковић.

По ријечима Зефа Ћељоше-| . вића, нијесмо задовољни и не можемо бити задовољни што нема одговорности за оне љу-

де који су се налазили на челу наше државе, наше партије, а

мирно су све посматрали, хтјели ми то признати без одго-

ворности. Имали смо некакву одговорност у Покрајини, али

врхунац. Пошто је јуче овде преко средстава информисања саопштено да ће судски поступак бити завршен данас, у Рошкој улици у којој се налази Војни суд у Љубљани окупило се неколико хиљада грађана. Разлика у односу на јучерашње сцене је и у томе што се маса људи, која се до сада налазила на другој страни улице, данас прелила и пред сам Војни суд, тако да је улаз у зграду суда био готово потпуно закрчен.

Све време док је заседало судско веће, испред зграде суда стајала је „почасна стража“: по два човека смењивала су се држећи словеначку заставу у ставу мирно. Пароле од јуче биле су и данас испред зграде суда а појавиле су се и нове: „ја не признајем овај суд“, „у Словенији се говори словеначки“, „Војно веће – Пантије Пилат“, „Словенија, 14-1596“ а испод тога

са закашњењем. За мене није то никаква велика одговорност, ако ти људи нијесу осуђени како треба или нијесу дистанцирани од друштва него

Делегација „Борбе“ у РТБ Бор

они даље роваре“. У дискусији су потом уче твовали Илија

нагласио да Срби и Црногор

ци не иду од оне народне „ОЈ,

Миле...“ већ од муке. Њему су

се придружили и Фрањо Љуљђурај, Бранко Спасојевић и др

Ристо Килинбарда.

У расправи је учествовао и Радиша Гачић, члан Предсједништва ЦК СКЈ, који је рекао да се и послије Конференције СКЈ споро иде у конкретне акције, да се мирно појављују разлике у односима око појединих питања, а СК и други органи немају довољно енергичности да их на принципијелан начин на бази аргумената превазиђу, не на уштрб права на мишљење, права на став, и на уштрб демократских понашања и односа.

„Умјесто тога ми смо суочени са бескомпромисним конфронтацијама, подјелама и сукобима, који одавно превази-

ПАРИ ВАТ НЕ А ДЕТЕ АЕ Е Телеграм из Косова Поља

На седници, под тачком „разно“ уз ограду од неприхватљивих делова које је садржао, прочитан је телеграм којм је упутио организациони одбор за припрему одласка Срба и Црвогораца у Нови Сад, у коме се између осталог каже:

„Осмогодишње искуство нас учи да о нашој судбини одлучује однос снага у партијском и државном врху СФРЈ где паши пепрајатељи копцензусом и другим смицалицама вешто одржавају статус кво, одпосно вашу агонију. .

Зато сматрамо веома важним да ваш Цезтралим комктет ва дапаш-

њој седшици м ваши чланови ЦК СКЈ на предстојећем пленуму о Косову дају пуни допринос у разбијању коминтерновских ланаца којнма је везана СР Србија и који су нас Србе и Црногорце на Косову и Метохији довели а н даље држе у положају обесправљених н прнинуђених на бежање главом без обзира са наших вековних огњишта. Сматрамо да се цриогорски народ на чијем сте челу не може сматрати слободинм све док један део тог народа не живи у слободи м ми-

динства народа и народности који живе у Црној Гори“.

Није због „Ој, Миле“

Очито да о многим питањима, па и неиспуњеним обавезама СК Црне Горе према косовским проблемима, имају и другачије мишљење учесници у дискусији. Тако је, по мишљењу Рајка Никезића, седам година разбијана контрареволуција, што је заиста дуг период у односу на четворогодишњу револуцију народа и народности, која је створила нову Југославију. Будо Вучуро-

лазе оквир разлика у руковод-

" ствима, које су нормалне да би

се изградило јединство и јединствен став. Суочени смо са разликама које изазивају разне сукобе међу деловима СК, међу републикама и покрајинама, попримају размере и међу-

националних сукоба из којих је

све теже градити јединство. Неопходне су мере да се ти процеси зауставе, јер ће у супротном јединство градити бити далеко болније и теже“, закључио је Гачић.

Славко ВУКАШИНОВИЋ

Деспотовић, Душан-Дабо Асановић, који је

(Бор, 26. јула) – Делегација РО

„Борба“, коју је предводио директор Милан Ракас, боравила је у јед-

нодневној радној посети Бору. Са председником Пословодног одбора Јованом Милојевићем и његовим сарадницима, као и председником Скупштине општине Радославом Терзићем вођени су разговори о пословној сарадњи Бор н РО „Борба“. Било је речи и о већем учешћу гласила РО „Борба“ у информнисању из овог великог колектива и читавог регнона.

Делегација Словеније у Кући цвећа

(Беогрд, 26. јула, Танјуг) – Поводом 22. јула – Дана устанка словеначког народа — делегација Социјалистичке Репбулике Словеније

на пред улаз у суд доношено цвеће у огромним количинама, возачи су поздрављали окупљене са два испружена прста као знаком победе и данас је аплаузима поздрављан сваки возач који је зауставио аутомобил да би пред улаз у суд положио цвеће.

Аплаузе је и данас, као и претходних дана добијао првоборц Франц Кржишник, који је са ордењем на грудима, Титовом сликом око врата и руксаком на леђима марширао испред „почасне страже“ поздрављајући окупљене стиснутом песницом.

Будући да је број окупљених стално растао, а често заустављање аутомобила и преласци улице са цвећем у рукама стварали дуге колоне возила, саобраћајна милиција у поподневним сатима затворила је ову улицу за саобраћај.

Пошто је напетост стално расла, окупљенима се два пута обра-

у саставу Милан Кучан, Мајда Гаспари, Бранко Јеркић м Александар Равникар, посетила је Меморијал ни центар „Јосип Броз Тито“ и положнла цвеће па Титов гроб.

Цвеће на Титов гроб

(Београд, 26. јула, Танјуг) – Поводом 45. годишњице формирања 13. приморско-горанске ударпе див-

«змје, данас је делегација ове про-

слављене јединице НОР посетила

Меморијални цептар „Јосип Броз Тито“. "

Правовремено о кадровима

(Сарајево, 26. јула) – Председинштво _ Републичке конференције ССРН БиХ ка данашњој седници

о томе шта се збива у судској доврани и молећи их да се понашају достојанствено.

Организација протеста пред Војним судом и данас је добро функционисала. Окупљенима је дељено цвеће које су они масовно одно-

сили пред улаз у суд. И данас су деца држала словеначку заставу пред судом, а у неко време стигао је и камион пун сокова који су бесплатно дељени окупљенима, | Данас је представник Одбора за заштиту права човека окупљенима испред зграде Војног суда рекао да су при крају завршне речи оптужених и да ће Одбор данас после подне или сутра ујутру организовати конференцију за штампу. Иначе, законски рок за саопштавање пресуде је три дана после завршетка претреса, а сама пресуда требало би да буде саопштена јавно. С. ГАЈЕВИЋ

дало је подршку свим кандидатима које је председник СИВ Бранко Микулић предложио за нове чланове савезне владе.

Један од закључака овог Председништва упућен је Председништву ССРН Југославије, да оно инсистира у свим наредним случајевима да се правовремено покрећу иницијативе за избор кадрова у федерацији и обезбеди довољно времена за консултације о свим кандидатима. Јагода Лажетић, секретар Председништва ССО БиХ, рекла је да омладинска организација није имала времена да се изјасни о предложеним кандидатима и да нема става, те је упозорила да је уважавајући све околности, став омладине да убудуће не треба наставити праксу интервентних коверат.

органа (Љубљана, 26. јула, Танјуг). – Изјава Председништва

СФРЈ да уставност и законитост на главном претресу у Војном суду у Љубљани нису кршени, у словеначкој јавности наишла је на запрепашћење, огорченост, забринутост и: протесте. Став Председништва „болно одјекује међу Словенцима у иностранству, а нарочито међу онима који живе у суседним земљама, рекао је на данашњој седници Извршног одбора Председништва Републичке конференције ССРН Словеније секретар Републич-

Смоле се посебно осврнуо на питање језика у ЈНА. Будући да се у ЈНА користи српскохрватски језик, неки на основу тога закључују да је то и службени језик Армије, па, према томе, и војних правосудних органа. При том, Смоле је указао на мишљење Милорада Лукача у последњем броју „Данаса“ – да је у ЈНА српскохрватски службени језик. То је произвољно тумачење, оцењује Смоле. Српскохрватски језик јесте језик команде у ЈНА, али то не значи да је и службени језик у Арми-

(Љубљана, 26. јула, Танјуг)— На данашњој седници Извршног одбора Председништва Републичке конференције ССРН Словеније, председник _ Социјалистичког — савеза Словеније Јоже Смоле обавестио је чланове Одбора о садржају писма које је упућено Председништву СФР Југославије поводом суђења у Војном суду у Љубљани.

У писму Председништво СФРЈ је замољеко да интервенише код савезних војних органа, односно да као колективни врховни командант наших оружаних снага донесе одговарајуће мере.

У писму се наглашава да је одлука Сената војног суда у Љубљани у супротности како са Уставом СФРЈ, тако и са Уставом СР Сло-

"Писмо Председништву СФРЈ

веније, при чему се посебно наводи члан 212 Устава Словеније.

Уз навођење појединих члавова Устава, у писму се каже да се жели само упозорити да је одлука Сената војног суда у Љубљани огорчила словеначку стручну н ширу јавност која добро познаје своја неотуђива уставна права о употреби језика.

„Ако смо добро обавештени, председник Сената војног суда у Љубљани је закључак о томе да поступак буде на српскохрватском језику утемељио на томе да тако одређује правилник који детаљније уређује деловање војних судова. Неоспорно начело, међутим, јесте да инкакав правилник ве може да дерогира одредбе Устава, према томе, и Устава СР Словеније“, каже се у писму.

ке конференције Душан Семолић. Чланови Одбора разматрали су проблематику употребе словеначког језика у вођењу кривичног поступка пред Војним судом у Љубљани.

Према Семоличевим речима, све што прати тај случај разоткрива слабе тачке друштва и оне његове делове који се удаљавају од начела поштовања законитости и уставности које треба да штити појединца од злоупотребе власти. Осврћући се на већ раније изражен захтев да представници Словеније у федерацији треба да говоре словеначки, Семолич је рекао да би требало поставити захтев да људи у савезним органима пасивно знају језике народа који се говоре у Југославији.

Цирил Злобец је у расправи оценио да тумачење какво је дало Председништво СФРЈ о том случају представља велику увреду за словеначки језик, тврдња да се расправа на суду води у оквиру уставности и законитости – циничан је чин. Злобец такође сматра да се за послењих деценију или две у Словенији није десило нешто слично што би нанело толико

међунационалне штете.

Јоже Смоле је рекао да би Председништво СФРЈ као врховни командант оружаних снага Југославије и као шеф државе морало заузети јасан став, а не да се ослања на мишљење надлежних савезних органа. Зато, по њему, Председништво СФРЈ треба поново замолити да заузме нов став о заштити уставног поретка.

РЕЈОНСКА КОНФЕРЕНЦИЈА СК ОБИЛИЋА О ПОЛИТИЧКО-БЕЗБЕДНОСНОМ СТАЊУ

Радна група оптужује руководство

Радна група од десет изабраника поиме

ји. У свим својим деловима, ЈНА треба да узима у обзир равноправност народа и народности у Југославији, као што је записано и у Уставу. Смоле је упознао Извршни од-. бор са закључком седнице Председништва Савезне конференције ССРНЈ да ће о тој проблематици расправљати на једној од наредних седница.

У својим закључцима, Извршни одбор је нагласио да постаје све актуелнији захтев за доследним поштовањем уставности и законитости.

На седници је представљено и саопштење збора словеначких културних радника, односно његовог иницијативног одбора, који одбацује интерпретације о употреби језика у СР Словенији које су се појавиле последњих дана и које фактички уводе другоразредност словеначког језика у нашој држави. „Такве интерпретације, каже се у саопштењу, поред језичких, имају, пре свега, политичке димензије. У њима видимо покушај обезвређења Словеначког Устава и проблематизацију словеначког суверенитета. Барем Председништво СФРЈ требало би да буде свесно поразних политичких ефеката своје изјаве, дате уочи празника устанка словеначког народа. Збор словеначких културних радника на процес у Љубљанском војном суду гледа у контексту ширих политичких збивања, која оцењују као повећавање притиска против словеначке институције и јавности у целини“.

нично прозвала руководиоце општине и Покрајине за стање слабих међунационалних од-

носа и за неке затражила искључење из СК и казне Ф Хусамедин Аземи, председник ОК СК Приштина: „Не признајем никакву радну групу и ко је она да прозива и дисквалификује људе“

(Обилић, 26. јула) – Комунисти и радни људи Електропривреде Косова енергично одбацују квалификације појединаца да је тај радни колектив легло албанских националиста и сепаратиста и да се на рачун појединих проверених кадрова, без икаквих аргумената, упућују разна етикетирања. Српски и црногорски националисти, користећи ексцесе које стварају албански националисти, подстичу исељавање Срба и Црногораца, координирају акцијама са грађанском десницом и појављују се као „заштитница“ интереса српског и црногорског народа. Ово је рекао председник Председништва Рејонске конференције СК Обилић Адем Хашани, на данашњој проширеној седници Рејонске конференције СК Обилић, на којој се расправља о политАчкобезбедносном стању на рејону и одговорности појединаца и група.

Захтеви радне групе

После уводног излагања Адема Хашанија избиле су варнице. За говорницом се појавио председник радне групе, коју су формирали грађани рејона Обилић пре три месеца, да испита наводе који су се чули на збору Срба и Црногораца. Председник радне групе Зоран Милошевић, који је иначе председник

месне заједнице Обилић, најпре је прочитао имена чланова радне групе у којој су: Зоран Милошевић, Јован Ђорђевић, Мишо Лазић, Бећир Хашани, Раде Делић, Миле Новокмет, Раде Трповић, Милан Николић и Љубиша Иванишевић, све представници друштвено-политичких структура Обилића. Сви су они потписали извештај од десетак густо куцаних страница у којем између осталог пише: „Оценивши политичко-безбедносну ситуацију у рејону веома сложеном, радна група оцењује да су се грађани самонницијативно и оправдано окупљали, јер код руководства и најодговорнијих појединаца у рејону влада тотална пасивност, опортунизам, колебљивост, каријеризам, 60гаћење појединаца мимо рада, корупција, ненаменско и немилосрдно трошење друштвених средстава. Крајње неодговорно понашали су се челни људи друштвено-политичких организација, а то су: Адем „Хашани, Фејзо Пренићи, Илија Милић, Фанк Зенељи. Највећу одговорност сноси Адем Хашани и Ћамил Рашицша, председници Рејонске конференције СК и Акционе конференције СК. У томе су албански националисти и сепаратисти имали и данас имају велику подршку и ослонац. Реонска конференција СК није оправдала задатак ко-

| ји је имала и због чега је формирана. Њена слаба улога, а пре свега због крајње опортуног понашања њеног председника Адема Хашанија, није показала никакве резултате. Радна група сматра да Адем Хашани треба да се разреши дужности председника и да се покрене поступак за оцену његове одговорности, до изрицања партијске мере – искључења из Савеза комуниста. Део идејно-политичке одговорности за укупно лоше стање у рејону сноси и СУБНОР на чијем је челу дуже времена био Илија Милић. Одговорност сносе и челни људи у СУБНОР-у Приштине и Косова као што су: Јордан Станојевић, Десанка Ђорђевић н Бора Дрмончић. Друштвено-политичке организације месне заједнице на чијем су челу стајали Назмн Симница, Фејзула Пренићи, Фанк Зенељи и Стево Гулан, својом недовољном и непринципијелном активношћу, допринеле су стварању лошег стања у Обилићу. Радна група предлаже да се смене са дужности и да се према њима предузму одговарајуће идејно-политичке мере, до искључења из СК. И руководство општине Приштина које се до сада није показало на разрешавању нагомиланих проблема, а првенствено на заустављању исељавања Срба и Црногораца, изгубило је поверење

овог становништва, Једнодушна је оцена да морају да одговарају Рагкп Хаљиљи, Недељко Пунповац, Изет Шеху, Драгиша Мурганић и Јордан Станојевић. Радна група предлаже да се они искључе из СК, а да се Двут Јашаннца опозове са дужности председника ССРН Косова. Радна група предлаже да се и Јордан Станојевић смени са дужности прнаоеднииј борачке организације Приштине.

За политичко-безбедносно стање одговорни су и покрајински руководиоци, и то: Кољ Широка, Светислав Долатевић, Илија Вакић, Назмн Мустафа, Азем = Буднслав Вујисић, Илијаз К ши, Небих Гашин и Војислав Зајић. ~ _ Још пуно појединаца на одговорним функцијама у Електропривреди Косова, у Приштини и на Косову је прозвано на одговорност. Подносиоци извештаја истичу да у Електропривреди Косова има 52 лица који су ишли и нду на руку албанским националистима и сепаратистима.

Не признајемо радну групу

Председник _ Председништва ОК СК Приштине Хусамедин Аземи је рекао: „Не признајем никакву

радну групу и ко је она да прозива и дисквалификује људе! Ја се као

председник ОК СК Приштине ограђујем од таквог начина рада. Може се рећи да је то захтев грађана, а никаква радна група не може, нити има право да тражи одговорност,

Од закључака н информације радне групе оградио се и председ-

ник Председништва Рејонске кон. ференције СК Адем Хашанна. Ол дела закључака и члан радне групе Бећир Хашани, који је рекао „да се консултовао са Општинским коми-. тетом и да се људи на одговорним местима не смеју нити могу прози: вати на одговорност“. Члан радне групе, Јован Ђорђевић, међутим, готово сат времена је, како је рскао „аргументовано говорио о сваком прозваном појединцу. То су, друго“ ви, аргументи а ко мисли друкчије, нека изволи“,

У напетој атмосфери појавиле су се и поларизације на националној основи. Док су комунсити из редова албанске народности покушавали да ствари ублаже, дотле су Срби и Црногорци ишли до краја. Члан Председништва Рејонске конференције СК Златибор Ђорђевић обавестио је Конференцију да је поднео оставку на чланство у Председништву Рејонске конференције СК. „

Р. Барјактаревић

___________________________________--—=-=--=-=_-—=_-и ин а

= „