Borba, Feb 26, 1991, page 6
ВА ВОЂСТВА
Лидерска капа |
УТОРАК, 26. ФЕБРУАР 1991. ГОДИНЕ
ХОЋЕ ЛИ О ОПСТАНКУ (И УРЕЂЕЊУ) ЈУГОС· ЛАВИЈЕ ОДЛУЧИВАТИ НАРОДИ ИЛИ ЊИХО-
на националној
Глави
i Ниједан преурањени референдум неће отклони-
ти актуелну дилему како омогућити да се народи изјасне о судбини заједничке државе, њеном опстанку или нестанку, а да се то, због међунационалне и нетрпељивости политичких врхова, не изроди у сукоб без ограничења
Ако је прошлогодишња идеја др Борисава Јовића да би о судбини југославије требало да се одлучује на референдуму изазвала велику пажњу и оштру поларизацију ставова и мишљења у јавности и међу републичким врховима, занимљиво је да Јовићепо понављање тог предлога у уподним напоменама на недавном сусрету УУ -преговарача, готово да је прошло без икаквог публицитета и реакције. Изостала су мишљења и политичара и стручњака (неки су на „Борбину“ понуду одговорили да „о томе ништа не знају“), коментари, а неке новине нису ни забележиле речи председника Председништва СФРЈ.
Да ли је такво игнорисање и прећуткивање идеје о референдуму знак прошлогодишњег „испуцавања аргумената", реалног вредновања садашње позиције Председништва и његовог пред“ седника јовића, или део неке суптилније политичке стратегије кад преговарачи о судбини Југославије започињу дијалог, засад би се тешко могло поуздано тврдити.
Уставна клацкалица
Јовићева интервенција од пре недељу дана, ма у какав се контекст стављала, ипак заслужује озбиљну пажњу из простог разлога што поновно пуштање идеје о плебисциту у оптицај може још више да закомпликује односе међу републичким естаблишментима. Подсећања ради, по. новимо да је председник Предселништва категорички одрекао право републичким руководствима да одлучују о томе хоће ли Југославија постојати или неће, дајући им легитимитет за договарање искључиво о друштвеном поретку Југославије као државе. Дакле, о томе како ће
будућа држава изгледати. Јовић каже: „Ако се, ипак, доводи у питање опстанак Југославије или жели њен распад, изабрана републичка · руководства немају право да о томе одлучују. Такво право, као право на самоопредељење до отцепљења, имају према Уставу Југославије, искључи“ во југословенски народи“. Значи, хоће ли Југославија постојати, у каквом облику и у каквој територијалној величини, одлучују народи на „слободном референдуму“". Наравно, прво питање које се многим стручњацима за уставно
право, па и политичарима, на. меће, јесте — може ли се посто-
јећи Устав Југославије (скројен на конфедералној основи 1974, уз незнатне модификације) примењивати ако је познато да је његова правоваљаност у протеклим годинама до крајњих граница инструментализована за одређене политичке циљеве и намере. Мотиви „позивања“ на Устав веома лако могу бити доведени у питање, јер је већ постала пракса да га бране они који су га својевремено највише нападали, а оспоравају снаге којима је био „светиња у коју се не сме дирати“. У међувремену, и једни и други створили су од Југославије политички простор чије је основно обележје — неуставно стање. Но, пођимо од логике да је Устав то што јесте и да је правоваљан. Много је крупнија и сложенија, али и политички провокативнија теза коју су Слободан Милошевић и Борисав Јовић у више наврата понављали и која се, у потпуности, поклапа са захтевом да „народи одлучују“. Наиме, понајвише се из Србије поручује да су народи стварали Југославију, и 1918. и 1943. године, па је једино они могу евентуално растурити. Такво се право не може дати руководствима и ре-
публичким парламентима, јер у тренутку стварања Југославије „републике нису постојале".
Кад су то народи одлучивали2
Јесте парадоксално али је и тачно: ова теза је и исправна и врло дискутабилна. Историјске чињенице говоре да су 1918. три народа српски, хрватски и словеначки — преко својих легалних представника и тумача „народне воље", дакле, политичких врхова, историјским договором покушали да оснивањем Краљевине СХС, касније југославије, реализују тежњу југословенских народа на овим просторима за уједињењем у једну државу. Референдума тада није било, али се могло у процењивању ваљаности тог чина, поћи од истинског расположења ова три народа да живе заједно. Чињеница је да том „народном вољом“ тадашњих политичких и монархистичких снага нису били обухваћени сви народи на овом простору — македонски, црногорски и муслимански што само по себи читавој ствари даје и другачију димензију.
Одлукама АВНОЈ-а 1943. та историјска неправда се исправља укључењем свих народа у одлуку о формирању југословенске државе на федеративној основи. Тадашње ратне околности нису дозвољавале могућност истинске провере народне воље, али су изабрани представници (дакле, њихова политичка руководства) полазили од чврстог уверења да изражавају њихове тежње.
Ако би се кренуло од тезе да су народи стварали Југославију, а не њихове (касније) републике — без обзира што би ова дилема некима могла звучати депласирано — појединим стручњацима намеће се умесно питање — хо-
_ IVrOCHABHIA
ће ли онда о томе да ли ће Југославија постојати или неће, одлучивати само „народи који су је основали“ и нису ли републике резултат историјских тежњи сваког народа за својим државотворним испољавањем. Националне државе су временом постале чињенице и свако њихово негирање, из стратешких или дневно-политичких разлога и „историјских“ побуда, чини се да враћа читав југословенски спор на раздобље пре 1918. године. Републике су, како то сликовито каже Алија Изетбеговић, „кајгана од које се више јаја не могу направити“, дакле, чињеница која се мора поштовати. Друга је ствар (о њој се може расправљати) јесу ли те републичке државе заиста „народне“ и „демократске“ и колико оне изражавају политички пулс људи који у њима живе.
Лакрдије националних лидера
Једна од основних слабости Јовићевог „рецепта“ за разрешење дилеме са Југославијом или без ње, лежи у чињеници што председник Председништва прилично неуверљиво раздваја и помало вештачки од једног ствара два питања: руководства могу одлучивати о друштвеном поретку (дакле, Југославија као држава се не доводи у питање) и југославију могу разбити само народи. Чини се да су то ипак ствари које се не могу одвајати, јер је инсистирање на њима у суштини опстајање на тези „или федерација или разлаз“. А сведоци смо колико тај ултимативни приступ, као и онај с друге стране „конфедерација или развод“, преговоре о Југославији одвлачи у погрешне смерове и производи нове, све теже конфликтне ситуације, Ту и упозорења, као рецимо, недавно Богића Богиће-
Игњат Гатало
«вића да „ако желимо да сачувамо Југославију у садашњим оквирима, шансу за успјех нема ниједан од два чиста модела“, изгледа много не помажу.
У свему томе, никако не би
смело да буде спорно уставно право сваког народа у Југославији о самоопредељењу до отцепљења, односно, да се, слободно и демократски, уцена и претњи, изјасни о томе хоће ли та и како употребити. Уосталом, сувереност народа и не би била то што јесте ако би се било чиме условљавала, ограничавала или спречавала. Велика је, међутим, дилема како омогућити да се народи и грађани изјасне о судбини Југославије, о њеном опстанку или нестанку, а | да се то, с обзиром на стање међунационалних односа у нас и крајњу нетрпељивост међу политичким врховима, не изроди у конфликт. без граница, у сукоб којим би руководства — у име „својих народа“ — све нас бацили у понор. Исувише је озбиљна опасност да би се референдуми и плебисцити (на словеначком и српском примеру смо то понајбоље видели), у било ком облику, у садашњем стању ствари, могли претворити у политичке лакрдије и најобичнија манипулативна средства којима се „на-
без притисака,
родна воља“ лако инструмента-
лизује за амбиције и „спомени-
ке“ националних лидера. Зато се, у овом тренутку, чи-
ни разложним мишљење загребачког професора др Јована Ми-
рића да је „једино разумно рјешење повјесни компромис. С њим би сватко добио понешто
од онога што би хтио, али би сви они избјегли да изгубе много више, па можда и све што су хтјели задобити“. Дакле, у овом часу Југославији и њеним народима
потребни Cy толерантни и стрпљиви преговори. Иван ТОРОВ
РАЗЛИЧИТА ГЛЕДАЊА ЗВАНИЧНОГ И САМОСТАЛНОГ СИНДИКАТА РТБ НА КОЛЕКТИВНИ УГОВОР
Ви се, наравно, слажете...
Постојећи колективни уговор у РТБ-у, који је најављиван на велика звона, регулише само питање зарада и накнада Ф Верзија, „мешовите“ комисије Самосталног и „званичног“ синдиката, одбачена на седници Координационог одбора, уз 06разложење да ваља избећи обавезу ограничавања личних доходака
једина заједничка акција „званичног“ и Самосталног синдиката РТБ-а био је рад на тексту колективног уговора. Али и та ак-
ција је пропала.
Уместо комплетног уговора у РТБ-у је 4. децембра потписан
_ текст делимичног колективног
be
уговора, који је требало комплетирати најкасније до 31. јануара ове године, пошто сада регулише само питање зарада и накнада, што је својевремено правдано потребом да се избегне обавеза ограничавања исплате личних доходака.
— Ми смо, међутим, већ имали комплетан колективни уговор, на коме смо радили читава "два и по месеца и који је, како смо касније чули, преписиван и по другим предузећима — каже Дивна Рајић, која је у оно време била на челу „мешовите“ коми-
-сије, односно Одбора Синдиката
РТБ за припрему колективног уговора. У одбору су тада, додаје била по два члана из оба синди: ката. Хтели смо да у колектив-
· ном уговору буду заступљени
интереси свих радника у кући. На тексту уговора и његових 99 тачака радили су стручни људи. Све је прављено по прописима, правилницима Куће и по зако:
ну.
Шта је минимум
.“ Плате су и у овом несуђеном -колективном уговору биле једна
од „ударних“ тачака. Пословод ство је касније оценило да је захтевана минимална цена рада од 5.000 динара (доцније спуштена на 4.500) сасвим нереална. При том, каже Дивна Рајић, они као да нису прочитали цео текст у коме, између осталог, стоји да лични доходак зависи искључиво од акумулације предузећа,
"чиме се управо желело утицати
на свест сваког запосленог да плата зависи од успешности пословања. Дакле, од рада сваког појединог радника. : Поред личних доходака уговор се бавио и неким другим пи-
тањима, као што је, на пример, унутрашња организација предузећа. У РТБ-у, наиме, уопште не постоји правилник о систематизацији и унутрашњој организацији предузећа, без чега не може бити ни ваљаног колективног уговора.
— Зато смо и хтели и да пословодство обавежемо да коначно направи систематизију рад-
национом одбору нуди верзију уговора коју је израдила радна група пословодства. И све то, уз речи: „Ви се, наравно, слажете да се реши само питање личних доходака“.
У таквој атмосфери, уз присуство Митевића и осталих из његовог тима, Координациони одбор се „наравно сложио“. Против сам гласала само ја, упркос
још се усаглашава
Ближи се и крај фебруара, до када је у РТБ—у очекивано коначно склапање колективног уговора. Како ствари сада стоје
синдикално чланство још увек
има примедби на рачун текста
који нуди пословодство куће. Те примедбе ће бити достављене руководству, као другој преговарачкој страни, која би најпре морала да се о њима изјасни. Тек након тога, а на основу оба понуђена текста (и синдиката и пословодства), следи фаза усаглашавања), око коначног садржаја овог колективног уговора.
них места. Руководству Куће то, изгледа, није одговарало — примећује Дивна Рајић.
Одуговлачење је, по свему судећи, било најбоља тактика да се заобиђе овакав предлог колективног уговора. Вештину у овоме је, према причи Дивне Рајић, посебно показао Драган Поповић, ондашњи и садашњи председник Синдиката РТБ-а.
— Драган Поповић, званични председник, званичног синдиката стално је избегавао да закаже састанак са Координационим одбором Синдиката куће, који је једини био надлежан да верификује радни текст уговора. Ја сам то стално захтевала од њега, јер му је то била дужност, али он је вероватно чекао нечије „зелено светло“. Када је састанак коначно заказан, на њему нас је чекало право изненађење: појавило се комплетно пословодство од Шестакова до Митевића.
И управо на том састанку, прича Рајићева (на коме је Душан Митевић изјавио да не зна ништа о том колективном уговору) Драган Поповић Коорди-
разноразним притисцима — од
„пријатељског убеђивања“ до претњи, и уз неизбежно помињање „рушења РТБ-а и Републике Србије“.
Касније је све глатко прошло на Радничком савету Куће иу РТБ-у је потписан овакав, то јест делимичан колективни уговор.
— Људи који су сада на челу нашег Синдиката треба да дају оставке, а чланство да изабере ново руководство — каже Дивна Рајић — јер са њима није ни чудо што постоје отпори према акцијама Самосталног синдиката, који — и поред одређених мана — представља нови дух времена.
Спори разговори_
Не желећи да коментарише ово што говори Дивна Рајић, Драган Поповић, председник „званичне“ синдикалне организације, само је рекао да се „ових дана настављају преговори са пословодством о тексту коначног колективног уговора“. Упутио нас је и да разговорамо са-
Вукојем Лукићем, председником Синдиката у преговорима.
— Синдикат је узео учешће у изради колективног у говора не-тде крајем јуна месеца, каже Лукић. У исто време пословодство је требало да изради свој предлог, али како оно то није учинило, ми смо дали свој текст целовитог колективног уговора рађеног на бази предлога општег колективног уговора. На тој седници Координационог одбора прихваћен је текст наше радне групе, али као платформа за даље преговоре. Синдикат се сложио са предлогом пословодства, као привременим решењем, како би се омогућила исплата личних доходака на нивоу ранијих месеци. Полазећи од тога Синдикат не расправља и не заузима ста вове о овом предлогу уз закључак да се одмах почне са припремама за нов, целовит, колективни уговор. :
Преговори се сада настављају, али пословодство не одустаје од | својих предлога, већ као основу за даље преговоре, нуди већ потписани колективни уговор.
— Синдикат је овог пута, каже Вукоје Лукић, ставио одређене примедбе. Оне су да се у но: вом колективном уговору мора: ју испоштовати захтеви општег колективног уговора, првенстве-
но у одређивању најниже цене рада за најједноставнији рад и основне цене рада за групе послова према општем колективном уговору — без икаквих ограничења. У
— Разговори иду споро и тешко — каже наш саговорник јер се тек сада ради о правим договорима и разговорима. У међувремену сви радници ће бити упознати са текстом колективног уговора, као и са спорним питањима око којих се нисмо могли договорити са пословодством. Уговор ће бити потписан тек када га прихвате радници и кад се о њему изјасне непосред-
но и преко својих органа. У ово ћемо укључити све синдикате, без обзира да ли се ради о Самосталном или неком другом. О неким крупним питањима, као
што је најнижа цена рада, крите-_
ријуми за распоређивање радника, утврђивање технолошког вишка, критеријуми за зараду из добити и однос Синдиката и предузећа, Синдикат се неће изјашњавати без чланства.
У сваком случају Вукоје Лукић, се нада, каже, да ће уговор бити потписан до краја фебруара. Биће то прилика да се види ко је у преговорима више „попустио“, а ко је био „паметнији“. До тада ће се знати ваљда и да ли је „подигнута“ најнижа цена рада, која према последњој понуди пословодства, износи 4.000 динара. Е. ПЕТРОНИЈЕВИЋ
PREDUZEĆE
O ZIORS
'VAM NE NUDI KONJE
ONO VAM NUDI SVJETSKU POSLOVNOST
TELEFAKS: TELEFON: AUT, SEKRETARICA; KOPIR
sve u jednom uređaju:
GUIS FAX 14 A— 128
-
Cijena samo 14 200.00 Isporuka odmah
Garancija 12 mjeseci
+ supergarancija
Servisna mreža u YU
Za fizička lica na 6 rata Tel/fax. 071 622 980, 490 932 Sarajevo — ilidža :
71 210 Dobrinjska 16
5OPBR
ШТА МОЖЕ САВЕЗНА ВЛАДА СА ПРЕДЛОГОМ ЗА ПРЕКИД МЕДИЈ.
СКОГ РАТА
" Пуста жеља или...
Ако се „за зеленим столом“ не постигне и договор о минимуму проток; информација у целој земљи, мас-медији ће и даље служити срамном ци. љу — производњи мржње
Прошлонедељни апел потпредседника СИВ-а упућен са скупштинске говорице, „да се сви заложимо за несметан проток информација у целој земљи“ илустрован је (још) једним покушајем да савезна влада допре до југословенске јавности: иступ премијера Марковића 19. фебруара на ХТВ преносили су само сарајевски и скопски студио. Подсећамо да су у врућој расправи о владином програму учествовали челници репуличких влада Хрватске, БиХ и Македоније. Остали су отказали гостовање, па је ваљда зато и (пројцењено да пошто нема протагониста других национал-економија, немају шта да преносе ни њихове државне телевизије. О гледаоцима наравно нико не брине пошто се подразумева (и) њихова национална припадност.
Ни први, а по свему судећи, неће то бити ни последњи пример да се екрани затамњују или новинама диригује у зависности од прагматичних процена националних врхушки, односа непријатељских снага, завера, призивања историјских истина и етничких кривица. Какве изгледе има, у овако вешто вођеном пропагандном рату, предлог савезне владе да се постигне међурепублички договор о несметаном протоку информација о коме се ових дана воде разговори на релацији СИВ — надлежна републичка министарства; Може ли се њиме прекинути медијски рат или само покушати да се допре, непристрасним, професионалним информисањем до истине у свим деловима земље2
Уз све што предлог нуди — од протока информација и кад је реч о савезним и када се ради о републичким органима, неометаног емитовања ЈУТЕЛ-а, програма Радио Југославије и продаје штампе у читавој земљи, до враћања етичких норми и новинарског кодекса тамо где му је место, мало је вероватно да се оваквим потезом може прекинути медијски рат. Реално је, међутим, очекивати да би се њиме могло почети крчење пута ка свему ономе што је лепо записано у првом закону земље и међународним конвенцијама које је Југославије потписала, а које
се тичу слободе информисања и права грађана на њу. И то наравно уз услов да читаву ствар аминују они који у Председништву из недеље у недељу кроје капу судбини земље. Стога је и при родно да је савезна влада једну од тачака минимума функционисања државе до новог исто. ријског договора посветила управо несметаном протоку информација у читавој земљи.
Мако трећа страна у овом опасном – троуглу савезна држава-републички полит-национални бојовници-медији није посве невина, индикативно је да новинарска професија није започела пропагандни рат. Друго је питање, о коме за сада ћуте званична удружења али све више говоре алтернативни синдикати, зашто је на њега готово без резерве пристала. Или зашто се одуговлачи усаглашавање републичких закона о информиса-
њу са савезним донетог крајсу прошле године у коме се пореј укидања било какве цензуре у промовисања слободе информу, сања пружа могућност и руде. ничких промена у овој области,
Све у свему, као и све друго, док се „за зеленим столом“ југо, политичара не постигне дого. вор, мали су изгледи да и овај предлог не остане само пуст жеља. Добродошао је, међутим као нека врста моралне подршке не само новинарима зарад њу. хове часне професије, него и за. рад менталног здравља читалаца диљем наше земље и конзуме. ната мас медија. Јер, статистичу. ри су педантно израчунали; осим производње алкохола, у дувана, у протеклој години по. расла је једино производњу штампе. Бојимо се да је данас можемо „превести“ као произ. водњу мржње...
В. ВИГЊЕВИЋ
С3 • ад 2
4
e
с»
6
ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАКОНА О НАРОДНОЈ БАНЦИ ХРВАТСКЕ
„Крчка“ се нова монета
Влада и Народна банка Хрватске озбиљно размишљају о увођењу влас тите валуте у платни систем Републике
На посљедњем засједању Сабора Републике Хрватске јавности је коначно потврђена вијест која већ неколико мјесеци кружи Хрватском: влада и Народна банка Хрватске озбољно размишљају о увођењу властите валуте у платни систем ове Републике. То је недосмислено за саборском говорницом изјавио гувенер Народне банке Хрватске др Анте Чичин Шаин, који је парламент извјестио да постоји цјеловит увид да би се такав потхват могао успјешно провести, али да су увјети такви да брзо остварење те идеје није разумно и рационално.
И док се јавност забавља причама да ли ће у Хрватској дина-
ре замјенити нинови, банице,'
јадрани, отоци или гроши, а можда и куне, дотле је НБХ, добивајући „зелено свјетло“ за измјене и допуне закона о НБХ, и то по хитном поступку, премостила раздобље до доношења новог закона који се очекује средином године. У чему се састоје ове измјене2 Генерално гледано, ријеч је о усклађивању досад постојећег | закона са уставним промјенама, како би се осигурале основне
правне претпоставке за функционирање НБХ у садашњим увјетима. Појединачно се промјене могу подијелити у три скупине. Као прву др Чичин-Шаин је апострофирао да ће се добит коју остварује НБХ убудуће слијевати у републички буџет, а не у робне резерве што је до сада био случај. Надаље, НБХ проширује круг задатака и функције које је обављала. За разлику од досадашње контроле поштивања прописа од стране пословних банака, сада се — по ријечима др Чичин-Шаина — иде корак даље, тако да се уз то, уводи и обавеза НБХ да обавља тзв. бонитетну контролу пословних банака. Другим ријечима то значи да ће НБХ континуирано анализирати квалитет пословања пословних банака, било да се ради о контроли њихових пласмана (да ли се средства банака троше за финанцирање здравих инвестиција или здравих коминтената) или да је ријеч о усмјеравању банке на кориштење одређених извора средстава. По мишљењу др Чичин-Шаина тај посао је један од предувјета приступању послу санације банака који представља један од најсложенијих и најур-
гентнијих задатака у садашњем моменту.
Овоме треба додати да уколи ко централна банка установи 10 се нека од пословних банака ) свом пословању стриктно #: придржава прописаних регула 0 бонитету банке који су сада про писане у члану 16. Закона о 62" кама, тада је НБХ дужна да 10 чне примјењивати различите санкције према тој банци.
И коначно, трећа измјена 0: носи се на суспензију самоуг равних органа у НБХ. Др Чичин -Шаин каже да није ријеч само б промјенама идеолошке већ OP ганизационо-правне _ природе Овим се одредбама суспендироју преостали остаци самоуправне регулативе којима никад НИ требало бити мјесто у центра ној банци. Каже да се умјесто фикције присуства самоупра“ них органа управљања уводе пу' но јасније одредбе и овлаштења с једне стране, за савјет НБХ Ко ји обавља једну привредно-полу“ тичку и надзорну функцију HI радом народне банке а исто тако и за гувернера народне банке ко ји је извршни орган Савјета, OSC DOMU У. ЂОРЂЕВИЋ
НОВИ СРЕДЊОШКОЛСКИ МОДЕЛ НА КОСОВУ
У гимназије само најбољи
Покрајински Завод за васпитање наредне недеље даје предлог о уки
дању
истурених одељења на Косову, смањењу броја гимназија и сред» стручних школа и повећању броја занатских образовних центара
Београд. — Док се у министарству образовања Србије припрема нови модел средњошколске мреже у Републици, други за последњих годину дана, на Косову и Метохији на том плану чине се тек први кораци. Наредна недеља биће ударна за уобличавање предлога о рационализацији, изјављује Драгослав Вучковић, заменик директора Завода за унапређивање васпитања и образовања Косова. Планира се укидање истурених гимназијских одељења, смањење броја гимназија и средњих стручних школа, те повећање трогодишњих, занатских образовних центара. О документима Завода изјаш-
њаваће се најпре Покрајински секретаријат за образовање, васпитање, науку и културу, а затим извршни органи који су преузели компетенције Скупштине Косова. По мишљењу званичника, промене које ће важити од наредне наставне године биће усвојене већ крајем априла. У разлоге због којих се уопште „поправља“ постојећа мрежа средњих школа убрајају, се с једне стране бројност ученика који се опредељују за гимназијско учење (највећа у Југославији), а с друге, недостатак ђака у занатским центрима (најмање их има у производним занимањима не само у земљи, већ и свету). У образложењу надлеж-
стој И И
них просветних власти p ту MIKO
податак да је у косовским | ис лама досада владао хаос, а + ученика, посебно У настају о албанском језику, вршен је Јен пуно аутономно, без контро поштовања закона. ои У прилог тој тврдњи Је LY њеница да се дозвољавао А | одељењима са 50 и више ђака, постоје и школе са нек љада ученика. Главни „ад Ma" проходност ка жељеном 30 Жен њу биће убудуће само па оси пријемни испит и ган OBN ЊУ. нут у претходном шко. љули Бар тако најављују чел 8 По: просветних институција крајини. 0. H.