Borba, Jul 20, 1993, page 2

BORBA UTORAK 20. 7. 1993.

„Pokušavam da budem optimista ali sam ujedno svestan vrlo teških problema u Bosni i Hercegovini, konflikata i borbi koje se nastavljaju“, rekao je Čurkin i nastavio: „Imamo predloge za rešenje koji nisu još dovoljno približeni ali se mogu upoređivati. A ako je dogovor blizu onda ga možemo i postići“.

Na pitanje da li ima informacije o Aliji Izetbegoviću i njegovom dolasku u Ženevu, Čurkin je naglasio da se nada da će on da dođe iako je navodio neke probleme i razloge: „Rekao sam mu jednu jednostavnu činjenicu, da je najbolji način da se ti pro-

blemi reše političkim dogovorom. Napomenuo sam mu da je veoma važno da dođe u Ženevu zbog toga što se u ovom trenutku pooštravaju sukobi između Hrvata i Muslimana“.

Rusija se aktivno uključila na svetsku scenu, naš se uticaj zasniva na veoma dobrim odnosima sa mnogim zemljama a istorijski smo povezani sa ovim prostorima, naglasio je Čurkin misleći na Jugoslaviju. Pokazalo se da je naša strategija bila vrlo dobra jer su svi predlozi Rusije prihvaćeni, istakao je Čurkin i napomenuo kao najznačajniji plan petorice u rešenju bosansko-

-hercegovačkog rata.

Čurkin je rekao da sutra putuje u Vojvodinu, (nezvanično smo saznali da će mu domaćin biti Mihalj Kertes) — jer želi da ima uvid u situaciju ne samo u Vojvodini, Kosovu i Sandžaku.

U izjavi koju je dao novinarima posle razgovora s predsednikom Miloševićem Čurkin je rekao da mu je preneo stav Rusije da misija KEBS, ima veoma važnu ulogu i traži od Miloševića da joj omogući nastavak rada. Rusija će, sa svoje strane, prema rečima Čurkina, i sama dati svog izaslanika u toj misiji.

G. Susa

|| | ||| ________________- ен —_———

RAZGOVORI LILIĆ-ČURKIN

Put ka ukidanju sankcija

Beograd. — Predsednik Savezne Republike Jugoslavije Zoran Lilić primio je juče zamenika ministra inostranih poslova Ruske

Federacije i specijalnog izaslani-·

ka za Jugoslaviju Vitalija Čurkina. : Tokom razgovora razmenjena su mišljenja o pozitivnim koracima u rešavanju krize na prostorima bivše Jugoslavije.

Posebno je pozdravljen značajan napredak, postignut u rešavanju krize u Bosni i Hercegovini, kroz konstituisanje konfederalne zajednice tri ravnoprav-

na naroda, kojom se u postojećim uslovima garantuje trajan i stabilan mir.

Takođe je podvučen značaj sporazuma postignutog između Hrvatske i Republike Srpske Krajine kao uslova za dalju normalizaciju ukupnih srpsko-hrvatskih odnosa i podizanje stepena međusobnog poverenja.

Ovi pozitivni procesi omogućavaju još aktivnije delovanje Ruske Federacije u rešavanju jugoslovenske krize, a posebno

- pokretanje inicijative da se od-

mah, po potpisivanju mirovnog

dogovora, krene sa odgovarajućom inicijativom za ukidanje sankcija protiv Savezne Republike Jugoslavije.

Tokom razgovora je bilo reči i o značaju daljeg unapređivanja bilateralnih odnosa i dijaloga Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije.

U razgovoru su učestvovali i savezni ministar inostranih poslova Vladislav Jovanović i ambasador Ruske Federacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji Genadij Šikin.

SAOPŠTENJE IZ KABINETA SLOBODANA MILOŠEVIĆA

Pregovorima brže ka miru Vazno je”

Beograd. — Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević primio je juče zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vitalija Čurkina.

Konstatovano je da je na sas-.

tanku predsednika Srbije i Hrvatske u Ženevi učinjen značajan korak ka smirivanju napetosti, što bi naročito pozitivno moglo da se odrazi na postizanje političkog sporazuma o kon-

federaciji. tri. republike na tlu. bivše Bosne i Hercegovine. Ne-.

sumnjivo je da je na oyim prostorima moguće ostvariti trajan mir postizanjem saglasnosti o ponuđenim predlozima. Rešenje:o kojem su se složile srpska i hrvatska strana nije na štetu Muslimana, već je, pre svega, u interesu mira ı stvaranja uslova da svaki narod slobodno i, u skladu sa svojim nacionalnim interesima i pravima, uredi ekonomski, socijalni i- kulturni život na prostoru koji mu pripada. U većem delu međunarodne javnosti ono je naišlo na razumevanje, kao realno i ostvarljivo. Zato je neophodno ubrzati

pregovore o preostalim otvorenim pitanjima, obustaviti sve oružane sukobe i uspostaviti stabilan mir. ·

Što se tiče procesa normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa, istaknuto je da nedavno postignuti sporazum između Krajine i Hrvatske pruža podsticaj tom procesu, kao i da se, u cilju njegovog. uspeha, treba da nastave pregvori predstavnika Srpske

Krajine i Hrvatske o pitanjima ~

od zajedničkog interesa. "Џ toku susreta naglašeno je

da, ako je i bilo kakvih iluzija o.

postojanju osnova za uvođenje

sankcija protiv Srbije, dosadaš-”

nji tok događaja nesumnjivo pokazuje da nema nikakvog ni moralnog ni materijalnog razloga za njihovo održavanje. Izraženo je očekivanje da Rusija, uvažavajući činjenice koje se tiču jugoslovenske krize i miroljubive politike koju vodi Republika Srbija, doprinese da ovaj nepravedan i kompromitovani metod u međunarodnim odnosima nestance sa scene.

ubediti Muslimane

Brisel. — Međunarodni mirovni posrednik lord Dejvid Oven izjavio je juče da postoji šansa da se bosanski Muslimani uključe u

direktne mirovne pregovore O:

okončanju rata u BiH, ove nedelje u Ženevi. SR

- U razgovoru sa novinarima,“

uoči sastanka sa ministrima EZ,

Оуеп-је текао да је уагпо ube- · diti Muslimane da prekinu бој- -

kot pregovora sa hrvatskom i

srpskom stranom o podeli BiH -

na tri etničke mini-države. „Postoji izvestan stepen hitnosti za

to... Dok mi pregovaramo, ljudi ·

ginu. To je noćna mora“, rekao je Oven. aa Upitan postoje li sada izgledi da se Muslimani priključe mirovnim pregovorima ove nedelje u Ženevi, Oven je odgovorio: „Mislim da postoje... Što pre dođemo do direktnih pregovora, to bolje“ Rojter

Tanjug

SAVET MINISTARA EZ ŠALJE MISIJU U BEOGRAD, ZAGREB | SARAJEVO

Мико Шапа

velom — sankcija?

dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Savet ministara Evropske zajednice odlučio je juče da u bivšu Jugoslaviju uputi misiju belgijskog predsedništva, sa zadathom da se sastane sa predstavnicima tri sukobljene strane, „po mogućnosti u njihovim prestonicama“.

Cilj misije je da se podrže napori kopredsednika Ženevske konferencije o bivšoj Jugoslaviji, kako bi se protagonisti konflikta u Bosni što pre doveli za pregovarački sto.

Belgijsko predsedništvo EZ je, takođe, ovlašćeno da jugoslovenskim stranama u konfliktu prenese da pozicija Zajedniceostaje onakva kakva je formulisana u Deklaraciji kopenhagenskog samita: EZ se zalaže za rešenje koje će biti prihvatljivo za sve tri strane u sukobu i koje će, posebno, biti „preživljivo za muslimanski entitet“.

To je, doslovce, sve što je na kraju tročasovne rasprave o bivšoj Jugoslaviji, juče posle podne novinarima saopštio predsedavajući Saveta ministara, belgijski šef diplomatije Vili Klas. Nije hteo da odgovori ni na jedno pitanje, čak ni kada će krenuti u misiju koja mu je poverena.

Nekoliko minuta pre toga, lord Oven je napustio sedište

· Saveta ministara, izjavivši novi-

narima koji su ga čekali u holu da „ništa neće izjaviti“, odnosno da će sve što ih interesuje saznati od predsedavajućeg, Vilija Klasa. Novinari su se zatim razišli na brifinge u svojim nacionalnim delegacijama, da bi im tamo bilo rečeno da su se šefovi diplomatije „dvanaestorice“ do-

govorili i obavezali da će o biv-

šoj Jugoslaviji „govoriti samo Klas“.

Poverljivost na kraju rasprave o bivšoj Jugoslaviji bila je u oštroj suprotnosti sa govorljivošću pojedinih ministara i, posebno, lorda Ovena, uoči njenog početka. Britanski šef diplomatije Daglas Herd je, dolazeći na zasedanje Saveta ministara, izjavio da je, lično, za uvođenje sankcija protiv Hrvatske, kao i da će Vili Klas putovati u Zagreb sa „jasnom porukom Hrvatskoj da će morati da promeni ponašanje (u Bosni) ukoliko želi da sačuva povlastice koje ima u trgovini sa Evropskom zajednicom...“ Ipak, kao da je pripremao odstupnicu (u odnosu na prošlonedeljne oštre izjave i najave), Herd je dodao da čeka „šta će reći lord

Oven“, te da ako on (lord) „smatra da se progres još može postići pregovorima — onda O.K.“ 5

Sa svoje strane, lord Oven je „ulazeći juče oko podne u zdanje Saveta ministara rekao kako je još u novembru prošle godine upozoravao na „ponašanje Hrvatske“.

U prilog sankcija se, dolazeći na zasedanje Saveta ministara, izjasnio i Hans van den Bruk komesar zadužen za spoljne poslove u Komisiji EZ. Rekao je da Zajednica „ne sme da ima dvostruke standarde“, i da, u ovom slučaju, i Hrvatska treba da snosi posledice za svoje ponašanje. Luksemburški šef diplomatije Pos takođe je podržao „pritisak na Hrvatsku“, ali je istovremeno izrazio i sumnju da bi sankcije mogle brzo dati neke rezultate. Najuzdržaniji je, pri dolasku, bio nemački ministar Kinkel. Rekao je samo: „Čekati i videti“.

Prema indiskrecijama iz kuloara Saveta ministara, Kinkel je na sastanku upozorio ostale šefove diplomatije da bi eventualne sankcije protiv Hrvatske ugrozile položaj više od 200.000 muslimanskih izbeglica koje su utočište našle u toj republici, jer bi hrvatske vlasti mogle da im otkažu gostoprimstvo ı „Otpreme“ ih na Zapad. Ova indiskrecija je, kasnije, posredno potvrđena u Herdovom razgovoru sa novinarima.

Britanski šef diplomatije je priznao da „nije pritiskao za ukidanje trgovinskih povlastica Hrvatskoj... delom i zbog toga što je svestan tog problema...“ (sa muslimanskim izbeglicama u Hrvatskoj). Ponašanje Hrvata na jugu Bosne (u Hercegovini), Herd je uporedio, zapravo, izjednačio sa ponašanjem Srba na severu i istoku Bosne...

„Ukoliko se ponašanje Hrvat-

·ske ne promehi“, rekao je, „OZ-

biljno ćemo razmotriti primenu sankcija“, precizirajući da se to odnosi samo na trgovinske odnose Hrvatske sa EZ, odnosno, da ne uključuje i sankcije Saveta bezbednosti, kakve su primenjene protiv Srbije i Crne Gore.

POSLE APELA JUGOSLAVIJE VRHOVNOM SOVJETU

Amerikanci „koče“

Moskva. — Rusija neće jednostrano ukinuti sankcije prema Jugoslaviji, izjavio je juče u Moskvi jedan visoki funkcioner Mi-

nistarstva inostranih poslova. ~

- Predstavnik Ministarstva, čije.

ime: agencija Interfaks ne navodi, dodao je da će se Moskva založiti za ukidanje sankcija „tek kada za to budu sazreli neop-

hodni uslovi“ ne precizirajući - qa odmrzne deo svojih finansij=

šta pod tim podrazumeva. Kako sada stvari:stoje dodaje on, malo je verovatno da bi Ujedinjene ·

nacije mogle u sadašnjim uslovi-–

ma uopšte da razmatraju to pitanje. 5 а

Po oceni ruskog funkcionera za to su „jednim delom“ krivi i Srbi koji, kako se izrazio, uvek ne pokazuju spremnost da otvOreno sarađuju sa međunarodnom zajednicom.

•

Predstavnik ruskog ministarstva je u tom smislu rekao da „Jugoslavija nije produžila mandat međunarodnim posmatračima na Kosovu, Sandžaku i u Vojvodini i protivi se razmeštaju posmatrača. na granici sa BOsnom i Hercegovinom“.

Predstavnik ministarstva nije isključio mogućnost da međunarodna zajednica podrži predlog Grčke da, se Jugoslaviji dozvoli

skih sredstava u zapadnim bankama da bi kupila prehtambene proizvode i lekove.To ne bi protivrečilo rezoluciji Ujedinjenih nacija iako su Amerikanci protiv toga, rekao jeon.

Visoki funkcioner ruskog ministarstva dao je tu izjavu pOVOdom pisma Skupštine Jugoslavije Vrhovnom sovjetu Rusije sa molbom da se pokrene inicijativa za ukidanje sankcija.

аи

=

пи