Borba, Jul 20, 1993, page 29

Буна

si ен >

BORBA UTORAK 20. 7. 1993.

JAVNO PREDUZEĆE ZA STAMBENE USLUGE <:

Sudeći prema žalopojkama stanara koji dolaze u „Javno preduzeće za stambene usluge“, Kućni saveti (pojedinci koji sebe vide u toj ulozi budući da u većini zgrada Savet ne funkcioniše) sve češće u ime „Javnog stambenog“ sakupljaju pare za opravke u zgradi. I ništa tu ne bi bilo čudno da u „Stambenom“ u većini slučajeva za to nemaju pojma još manje da je reč o njihovim majstorima. = — Nema dana a da se пе роjavi stanar sa pritužbom da Kućni saveti u ime našeg preduzeća sakupljaju pare za liftove, instalacije i sl. Ljudi se pitaju šta se radi sa parama, čemu služe one redovne uplatnice koje dobijaju od našeg preduzeća, jednostav-

DNEVNA POTROŠAČKA KORPA

U državi gde za kilo kafe treba dati celu platu apsurdno je očekivati da će sutra biti bolje iako se narod tvrdoglavo nada. Prognoza Ekonomskog instituta da ćemo ovog meseca preživljavati uz dnevnu inflaciju od 20 odsto juče je već delovala optimistički. Za dnevne troškove ishrane četvoročlana porodica koja se hrani po normativima Gradske uprave za cene, preuzetih iz nekih boljih vremena Juče je trebala da ukalkuliše preko 54 miliona dinara ili skoro trostruko više nego pre dve nedelje. Postalo je apsurdno analizirati koji je artikal najviše poskupeo u prethodnom periodu jer je jeftino samo ono čega, zbog nerealnih državnih cena i nema u prodavnicama. Uz psihozu ra-

та za К

no sumnjaju u rabote takvih „Kućnih saveta“ priča Miodrag Korać, direktor tehničkog sektora Javnog preduzeća za stambene usluge.

Ljudi su potpuno neobavešteni o izmenama koje je doneo najnoviji Zakon o stanovanju još manje znaju šta je pravo Kućnih saveta. Stanari se do kraja leta

mopu opredaliti da li će im zgra- ·

du održavati Javno stambeno ili neko od privatnih registrovanih preduzeća, ili majstori. Niko nikom ne brani da bira ali ne sme se ni naše preduzeće zloupotrebljavati — ističe Korać. Ukoliko se desi da stanari zadrže nas sve što naše preduzeće opravi i uradi mora biti pokriveno računom, potvrdama kao uostalom i

zbog čega nam se život sveo na trku od prodavnice do prodav-

- nice i izdavanja čekova bez po-

krića. ali i ovoj muci se vidi skori kraj jer sa platom od 15 ili penzijom od samo 7 maraka ne može se nikakvim finansijskim mahinacijama doskočiti dnevnom, za petinu višem, zidanju cena. Za samo 15 dana meso je poskupelo desetostruko a obrazloženje mesara da kilogram košta „tričavih“ 2,5 marke deluje kao neslana šala.

Za mesečne troškove Života, "ukalkulisanim prema ovoj dnevnoj korpi, statističari su predvideli čak 1,6 milijardi dinara ili oko 200 maraka. Slaba je vajda i od ilustracije da troškovi beže zaradama, umesto četiri, kako je bilo do proleća, čak sedam puta.

ta došla je psihoza hiperinflacije • M. ARTIKAL CENA CENA 5. jul 19. jul

ћеб, пр 500......... 600 grama 135.000 755.000 Tud{:0() SO BOR OHR BORE ... litar 340.000 637.000 Ба 200 grama 1.497.207 1.557.262 ЈОВО са = а: 1/2 litra 562.697 901.000 puter: ен па тен те 125 grama 644.563 1.366.000 шет e:p 300 grama 442.707 481.881 ŠeĆer о а era 100 grama 105.595 115.100 jaja..................4 komada 798.000 1.848.000 praška šunka ........ 300 grama 4.212.165 12.641.400 svinjsko meso ....... 600 grama 3.277.800 22.605.600 krompir: o ara ae e kilogram 250.000 4.000.000 crniluk ara ara e are e .. 200 grama 136.000 800.000 јабике ................ kilogram 400.000 1.500.000 supa ес јеси ве вајн kesica 1.692.301 3.274.000 Kupus ain pres ar а а kilogram 220.000 2.200.000 UKUPNO 14.944.035 54.682.243

Cene su uzete iz „Centromarketa“

OD JUČE SKUPLJE 800 PROIZVODA Rakija 100 miliona — irgovci „pijani“

Masovna poskupljenja koja su se dešavala uglavnomr ponedeljkom mada više nema pravila juče su trgovce zaprepastila, jer što je robe manje, cene sve neobuzdanije skaču. Na kilometarskom spisku našlo se oko 800 proizvoda robe široke potrošnje čije su cene više od 50 do 1.000 odsto.

Najveći procenat poskupljenja beleže sitnice bez kojih se gotovo ne može, poput metle koja, umesto, četiri miliona, košta 41 i baterije od jednog i po volta koja je sa 300.000 poskupela na 5.850.000 dinara. Visoka poskupljenja koje redovno prate alkoholna pića, ni juče nisu mimoišla ovaj artikal. Litar rizlinga umesto tri staje gotovo deset miliona, šampanjac „milion“ će se do naredne nivelacije prodavatii po 29 miliona (bio 8 milio-

u Čika Ljubinoj ulici

na) a vinjak košta 58 milionadok mu je stara cena bila 15 miliona. Nova cena rakije lincure koju proizvodi „Miloduh“ je 101 milion, a ima i skuplje — kajsijevača od 0,7 litara staje 118 miliona. Ј ;

Proizvođači slatkiša, juče su listom podigli cene. Bombonjera od 250 grama je skuplja 100 odsto ı staje 22 miliona, čokolada od 100 grama skoro sedam miliona, kesica od 100 grama mlečnih karamela umesto 1.876.812 dinara staje šest i po miliona, a pakovanje plazme od 150 grama — 3.398.050 dinara dok kore za tortu koje proizvodi „Takovo“ staju 29 miliona, a bile su samo devet miliona. Med je skuplji oko 400 odsto dok je kafa skuplja oko deset puta i staje 14 miliona za neki dan trgovci očekuju da se ova cifra popne na 20 miliona. do sada.

Redovnc uplatnicc koje trcnutno „Јаупо затђепо“ роsredstvom „Infostana“ šalje stanarima (tako će biti sve dok se stanari drugačije ne opredcle) sadrži stavke koje se odnose na hitne intervencije (zaglavljenje stanara u liftu, poplave u stanu, požar u ormarićima za instalacije i sl.), servisiranje sitnijih kvarova (promena dugmeta, sijalice u liftu), mesečni i godišnji pregled liftova, čišćenje zgrade (sem u slučaju da stanari sami čiste). Svi veći kvarovi (primer radi zamena sajle, kabla u liftu) ne ulaze u cene ispisane na up-

latnicama, već se posebno plaćaju. GRADSKI ŠTAB ZA POLJOPRIVREDNE RADOVE +

Žetva u beogradskom ataru ispunila je očekivanja, zaključak je Štaba za koordinaciju radova u poljoprivredi Skupštine grada. Sa 30030 hektara žetvene površine prikupljeno je 156247 tona pšenice, što iznosi 102 procenta planiranog iznosa. Prosečan prinos je u društvenom sektoru iznosio 5,4 tone a u individualnom 3,3 tone po hektaru. Problem je, međutim nastao prilikom otkupa. neodgovarajuса cena i odugovlačenje prilikom isplate u uslovima ogromne inflacije prepolovile su količinu pšenice koju su proizvođači pristali da prodaju nadležnim iz robnih rezervi grada. Otkupljeno je 57 odsto predviđene količi-

HITNA POMOĆ

Udvostručeni pozivi Tropske vrućine (juče su dostigle oko 38 stepeni) za određeni broj Beograđana, pogotovo onih zdravstveno „načetih“, ovih dana postale su prava opasnost. Načelnik smene Hitne pomoći, doktorka Ljiljana Vujičić kaže da je broj intervencija ove službe juče bio drastično povećan. — Najčešće intervencije su

kada građanima pozli na ulici .

ljudi padaju u nesvest, povraćaju, dolazi do sunčanice... Posebno su ugroženi hronični i srčani bolesnici — kaže doktorka Vujičić, a udvostručen je i broj telefonskih poziva. В. С.

• •

od markiroanja

I margarini su četiri puta skuplji pa im je nova cena 1.600.000 što je daleko manji izdatak nego pri kupovini kutije dečijeg griza od 400 grama 6.200.000 dinara. · Proizvođači suhomesnatih proizvoda su OvoOga puta bili skromni, cene su više „samo“ za deset do 100 odsto u proseku. :

Sirevi su skuplji u proseku 150 odsto, ali ih nema, gotovo, nipde, a prema poslednjim in-

· formacijama iz „Imleka“ posku-

peće višestruko,

Sredstva higijene su skuplja od 100 do 300 odsto. Tako pasta za zube „kolinus“ staje 1.400.000 dinara prema zvaničnom cenovniku, ali se u prodavnicama može naći samo uvozna pasta od 17 miliona a „kolinus“ код зуегcera staje od četiri do pet milio= na. S.J.

Opravka liffa na poseban raćun U slučajevima velikih opravki „Javno stambeno“ račune dostavlja Kućnim savetima koji su dužni da ih pokažu stanarima.

Svaka procedura, koja isklju- ·

čuje izdavanje računa pečat firme koja obavlja ili je obavila opravku, nepostojanje Ugovora između Kuićnih saveta i onoga ko je zadužen za opravke, održavanje zgrade dovođenje majstora po privatnim linijama, je protivzakonito. Za sada niko ne raz-

ne pšenice od individualnih proizvođača, a svega 43 procenta od društvenih firmi. Po prvi put se desilo da društveni i individualni sektor imaju iste stavove po pitanju otkupa — i jedni i drugi tvrde da su prevareni.

— Ne dolazi u obzir da prodajemo pšenicu po ceni od tri pfeniga, pa taman da gladuje 10 miliona Srba. Cena pšenice mora dostići svoju stvarnu ekonomsku vrednost, od najmanje 25 pfeniga, koliko je bilo prvobitno određeno. Pod ovim uslovima za par meseci će Beograd čekati u redu za hleb, a pšenica će završiti tamo gde ne treba. Za razliku od naše države, kupci iz Srpske Krajine su pametniji i

Šefnja je rizik: Beograd na plus 37 u hladu

GRADSKI PREVOZ

3 Е FOTO: Z. SINKO mišlja mnogo o posledicama koje mogu nastati nestručnim opravkama, posebno liftova. Za kraj priče o javašluku koji se u ovoj oblasti održavanja zgrada javlja, podatak da je nedavno „Javno stambeno“ zbog zloupotгеђе radnog mesta sa posla suspendovalo dva radnika. Predstavljajući se kao radnici koje je „Stambeno“ poslalo da otklone kvar, — delili su privatno pare od opravke strpali su u svoj džep. N.R.

plaćaju po 35 pfeniga — njima smo prodali velike količine ovogodišnje pšenice, kaže direktor PKB Jedinstva Svetozar Marković. Izlaz iz trenutne situacije Štab vidi u vraćanju na robnu razmenu. Umesto obezvređenih dinara, proizvođačima bi trebalo obezbediti repromaterijal za sledeću setvenu kampanju: semensku pšenicu, „mineralno đubrivo, naftu, pesticide. Pominje se i mogućnost razmene sa Makedonijom, kojoj nedostaje oko 100 hiljada tona pšenice. Južni sused bi ove potrebe mogao da zadovolji ako ponudi, rečeno je, dovoljne količine nafte.

SSSR: = FOTO: M. KOKOVIĆ

Vrućina „opušta“ irolejbusku mrežu

Od planiranih 600 vozila GSP, juče je saobraćalo oko 560, a popodnevni špic je takođe prošao sa „umanjenjem“.

Zbog nedostatka rezervnih delova u garažama su ostali neki autobusi, kaže dispečer Dragan Dimitrijević, ali je 90 tramvaja ı 88 trojelbusa vozilo redovno. To je premalo vozila u odnosu na stvarne potrebe, napominje Dimitrijević, ali je nemoguće

izbaciti više. Pored problema sa rezervnim delovima, GSP ne prolazi baš najbolje ni sa trolejbuskom mrežom, koja se po rečima Dimitrijevića zbog letnje žege „opušta“, pa nastaju kvarovi na trolejbuskim linijama. Bilo ih je i juče, ali ne i većih zastoja u prevozu putnika, objasnili su nam u GSP, smatrajući kako nema prcke potrebe govoriti o tome, jer je to svakodnevna pojava. M. Il. M.

Otkup polovne garderobe

Udruženje Žena Beograda „Ljiljan“ organizovalo je sabirnu akciju očuvane dečje garderobe koja se otkupljuje po simboličnim cenama i! dostavlja deci popinulih roditelja, pravoslavnoj crkvi, Crvenom krstu i drugim

humanitarnim organizacijama. Garderoba se može dostaviti u prostorijama „Ljiljan“ utorkom sredom i četvrtkom od 16 do 20 časova na Trgu Nikole Pašića 3 tel. 339-965. (BNA TIKER)