Borba, Jul 20, 1993, page 8
"мр Небојне. Човић са _ председника НЕ
ран= ке у главном. граду, "Градски +. одбор спс-а, као-ни његов 'из- :
: вршни одбор нису издали ни: -
каква званична“ објашњења, · - могуће је да се за овај догађај
не би ни сазнало да га новине с
нису обелоданиле. Дода ли се томе да је сам Човић без коментара отишао на одмор на место које није хтео ником да ода, онда је тешко одговорити да ли је овај чин напредак или назадак у Човићевој каријери.
Секретара Извршног одбора београдских социјалиста мр Жарка Обрадовића замолили смо због тога да нам поново каже нешто више о дилемама које постоје, односно да ли је Човић смењен, разрешен или нешто друго. Званична формулација коју је нам је рекао Обрадовић гласи да је „Главни
одбор великом већином донео оллуку да се Небојша Човић ослободи функције председника Градског одбора СПС“. Такође, Обрадовић каже да је као секретар ИО сазвао седницу Извршног одбора, а да је
АБОВИКТ КАМСРКАК
ЈЕ АНЕВНИК
ао сам. Човић; Ti ред. закључено. je да. O Чо-кцију. председника Изврши савета Скупштине т ада,
то. да остане члан Извршног | _ одбора Социјалистичке парти=
је Србије.
Ако се има у виду да је пред--
седник београдских социјалиста по функцији члан ИО СПС, онда је питање да ли се може изгубити једна, а задржати друга функција без обзира што то закључују београдски социјалисти.
Тачка дневног реда у оквиру које је Небојша Човић „ослобођен“ звала се „Реализација задатака Главног одбора у области кадровске политике“, казао нам је Обрадовић.
Сам Човић као ни четири потпредседника Градског одбора, иначе, нису чланови Извршног одбора, али су присуствовали састанку.
Секретар Извршног одбора социјалиста Београда није желео ништа детаљније да каже о самом току састанка, а такође ни коментар да ли су оштре речи на рачун републичке вла-
БОРБА УТОРАК 20. 7. 1993.
Први и други са изборне листе СПС-а: Небојша Човић н Зеран Лилић
де биле тема састанка. Он препоручује да се за: објашњење обратимо самом Човићу. Такође, Обрадовић каже да се Градски одбор неће огласити
1 СЕМГВАЊЕ БЕБА ЕР) МА
УШЕМЕ КОЧЕЈЕ
СЕ 01 1 403-623 / 403-38 |
ВЦМСЕМА 26 |
ПН LN
poziva.
Na osnovu člana 4. i 7. Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine ("Sl. Glasnik RS" br. 48/91 i 75/91) i člana 2. i 9. Odluke o izdavanju i prodaji deonica II emisije radi povećanja kapitala (dokapitalizacije), donete na sednici Radničkog. saveta D.D. "Montinvest"-a Beograd 05.07.93. god.
D.D. '"MONTINVEST"
objavljuje
JAVNI POZIV ZA UPIS |I UPLATU DEONICA (ZA ZAPOSLENE U 'MONTINVEST"-u)
i. D.D. "MONTINVEST"Beograd izdaje i prodaje deonice za zaposlene "Montinvest'-u sa pravom popusta radi povećanja kapitala ukupne nominalne vrednosti 2.091.200.496.000.- dinara.
2. Ukupan broj izdatih deonica je 3.040 pojedinačne nominalne vrednosti od 687.894.900.- dinara. Deonice su obične, sa pravom upravljanja. Vrednost jedne deonice nominalne vrednosti od 687.894.900 dinara daje vlasniku pravo od jednog glasa u Skupštini deoničara.
3. Pravo na otkup deonica sa popustom imaju zaposleni u preduzeću i druga lica koja su radila u preduzeću, kao i njihovi naslednici u skladu sa zakonom i Odlukom o izdavanju deonica.
4. Uplate upisanih deonica sa pravom popusta može se izvršiti u celini ili urraaama, najduže na rok od 60 meseci u skladu sa zakonom.
5. Prodaja deonica vrši se u prostorijama deoničarskog društva u Beogradu, Černiševskog 2a, u roku od 30 dana od dana objavljivanja
саопштењем. Каже такође да се његово објашњење које се појавило јуче у „Борби“ може сматрати довољним.
Из других извора сазнајемо
ОДГОВОР АДВОКАТА РАДУЛОВИЋА
да је на оба састанка било нојединачног изјашњавања и да је у оба тела било оних који су се противили Човићевом „ослобађању“ од партијске фин: кције. #5• Б.
КОЛЕГИ ДАНИЛОВИЋУ
5 Нин «вечи
На писмо упућено председнику Републике, Слободану Милотевићу, после аболиције Вука и Данице Драшковић, које је потписао адвокат Илија Радуловић, реаговао је његов колега др Рајко Даниловић. Адвокат Радуловић, се осетио прозваним да пружи додатна објашњења у вези тог писма.
— Написао сам једно: писмо које одражава моје политичко мишљење да треба комуницирати са политичким противником и да политичког противника не треба доживљавати као непријатеља, нити га мрзети. Но када се ово мишљење појавило у јавности постало је чин, а чин је свачији, — каже се у одговору Илије Радуловића упућено др Рајку Даниловићу.
Иако спреман да, због овог писма, доживи различита реаговања и критике, адвокат Радуловић, наставља у свом одговору др Даниловићу, дочекао је реаговања која „не про-
|
изилазе из другачијег мишљења, већ из мржње“.
— Уместо ових очекиваних реаговања, дошло је до најгрубље професионалне, етичке и политичке дисквалификације мог рада и моје личности и стављен сам по јурисдикцију сумње. Све је то учињено маниром да другачије мишљење представља злочин, а злочинце треба уништити жали се Илија Радуловић и наставља: — Овакво понашање својствено је адвокатским комарцима, али не и адвокатском орлу као што је др Рајко Даниловић. Једино бих овом приликом рекао да нисам хтео да повредим и увредим било којег адвоката из бранилачког тима, нити се рад бранилачког тима може доживети као утакмица мржње — биле су завршне речи адвоката Илије Радуловића, поводом реаговања др Рајка Даниловића на његово писмо упућено Председнику Републике. 1. 0.
СТУПИЛА НА СНАГУ ОДЛУКА САВЕЗНЕ ВЛАДЕ Југословенска енза за Словенце
Београд. — Одлуком Савезне владе од првог јула, која је ступила на снагу протеклог викенда, држављани Словеније обавезни су да пре уласка у СР Југославију прибаве југословенску визу изјавио је јуче Танјугу начелник Управе за странце, путне исправе и пограничне~ послове Савезног МУП-а Драгољуб Ковачевић.
Виза се може прибавити у
најближем југословенском дипломатско конзуларном представништву (Грац, Беч,
Будимпешта...) и то на бази реципроцитета, под истим условима под којима се грађанима СРЈ издаје виза за улазак у Словенију, истакао је Ковачевић. То значи, објаснио је он, да за приватно путовање у СРЈ лице из Слонепије мора да по-
седује, осим лично попуњеног захтева за добијање визе и ва-
жеће путне исираве, и позив писмо чланова породице и то оверено код надлежног OI штинског органа у Југославији. За транзитно путовање потребна је гаранција треће земље ка којој се наставља путовање о томе да ће путник тамо бити примљен, или виза те земље уколико је она обавезна. За пословно путовање у СРЈ потребно је прибавити позивно писмо фирме или установа из југославије.
За издате визе у југословенским конзулатима, за јелан улазак, наплаћује се такса од 37 марака, осим за носиоце дипломатских и службених путних исправа.