Borba, Feb 08, 1994, page 1

a раја:

HE3ABMCHM TOAMTMUKM |АНЕВНИК

Ен Уторак 8. O ODA 1994. [0 (ХИ [0 Број 36 С) Цена 40 пара 25 Ден 60 51 2.000 На ПО ВД. диреиора yu MAI [0 58 главног и одговорног уредника Славко КО урувиЕ

у очекивању мандатара крајишке владе

Најјача партија без „јаких“ манстрана 12

дата

коалиција“

познате

ВАШИНГТОН НАЈАВЉУЈЕ, НОВУ ЈОШ ОШТРИЈУ АКЦИЈУ ПРОТИВ ВОЈСКЕ 1 СРБА

Подршка Галију —

Слободан Павловић

· дописник „Борбе“

из Вашингтона

Тврда струја као да је јуче превагнула у Вашингтону. Из Хјустона — где је отпутовао на краће гостовање, промовишући нови рестриктивни буџет — председник Клинтон огласио се са поруком подршке захтеву генералног секретара УН да се НАТО припреми за акцију У Босни. _ „Нажалост, док се тај свет тамо не умори од међусобног убијања, те ружне ствари наставиће да се догађају“ — рекао је том приликом амерички председник, наглашавајући како је одавно очекивао да ће Бутрос Гали позвати на међународну одмазду — против српских оружаних снага „због напада на муслиманско становништво Сарајева“. Клинтон се, међутим, није задржао само на овој поруци. Непун сат после његовог говора у Хјустону, у Вашингтону је завршен састанак Савета за националну безбедност (државни секретар Кристофер, секретар за одбрану Пери, саветник за безбедност Лејк, директор ЦИА Вулси, начелник генералштаба Шаликашвили

и представница у УН Олбрајт)

с којима је шеф државе претходно, како се сазнаје, обавио серију консултација.

Известилац са тог јучерашњог састанка био је шеф дипломатије Кристофер, који је најавио да ће се САД не само одазвати недељном позиву генералног секретара УН — већ и отићи корак даље!

„Ми нећемо бити ограничени тим прилично уским Галијевим захтевом“ — запретио је државни секретар тим поводом, најављујући да ће се о тим новим и још оштријим савезничким акцијама чути више крајем недеље у Бриселу.

Ворен Кристофер у јучерашњем иступању није елаборирао које су то мере које са припремају, али је потврдио да је око тога већ данима у интензивном контакту са колегама из водећих западних престоница. Истовремено, нагласио је (као и његов шеф у Хјустону) да су српске оружане снаге одговорне за бројне раније артиљеријске нападе на беспомоћно сарајевско становништво и да то наводи на „врло вероватан закључак“ да оне стоје и иза суботњег масакра.

Са Капитол Хила, у међувремену, стиже недвосмислена

САВЕТ МИНИСТАРА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ЗАХТЕВА ДИЗАЊЕ ОПСАДЕ САРАЈЕВА

Претња «са роком „одмах“

Европска унија захтева „моментално“ дизање опсаде Сарајева и уклањање тешког наоружања, како са околних брда тако и из самог града. Да би тај циљ остварили; „двана-

есторица“ су, оарем како тврде, спремни да „употребе сва неопходна средства“, укључујући и „ваздушну силу“.

Ф Страна 3.

к даље

подршка захтеву Бутроса az лија да се НАТО авијација припреми за интервенцију у Босни, са паралелним и све јачим притиском на председника (и са демократске и са републиканске стране) да се САД, без даљег оклевања и калкулисања, ставе на чело те операције.

„Ваздушни удари требало би да буду ограниченог дејства. Са циљем да се прекине даља опсада и гранатирање Сарајева, да се омогући несметано достављање хуманитарне помоћи и заштите мировне снаге УН“ — рекао је за ТВ мрежу Ен-Би-Си конгресмен Ли Хамилтон, председник спољнополитичког комитета Представничког дома, -док је

истакнути сенатор Ричард Лу-_

гар сугерисао у истом програму да САД, поред ових мера, покрену иницијативу за ослобађање муслиманске стране ембарга на увоз оружја и окончају истовремено блокаду и „фазу неодлучности у коју је запао НАТО“.

Последња вашингтонска вест на ту тему гласи да је државни секретар Ворен Кристофер имао у понедељак поподне серију телефонских разговора са министрима иностраних послова Британије, Француске и Канаде. Ове три земље — за оне којима је потребно то подсећање — "имају далеко највише војника међу припадницима мировних снага УН у БиХ и њихов глас је од пресудног значаја у текућим опредељењима НАТО и Савета безбедности око даљих потеза који се могу очекивати на Балкану.

Пише: Радивој Цветићанин

И СРБИ и Муслимани одбацили су могућност да су они изазивачи масакра на сарајевској зеленој пијаци. Друго се, разуме се, и није очекивало: Очекивало се и да ће се стране међусобно оптуживати. То се, међутим, остварило само половично: Муслимани јесу оптужили Србе, али Срби нису Муслимане. Срби су отворили

_ простор за мистерију споми-

њући као извођача злочиначких радова неку неидентификовану „трећу страну“. Онај кога сви чекају УНПРОФОР, не излази са истином. Каже, недостају му аргументи.

Људи здравог разума, згађени, просто кажу да готово да није ни важно ко је послао гранату, јер ону седамдесеторицу подлеглих нико више не

БиХ: Ствара ли се „хришћанска

Џаклена једначина са три не-

Звонимир Марковић, амбасадор | Републике Хрватске <

Нормализација у пет фаза

OR РОУ

страна 12

страна 13

радници у Скупштини СР _

Југославије поставили нови, тек усвојени грб савезне државе

Ф070: Б. ПАНТЕЛИЋ

_ HOBMH ФЕЉТОН „BOPBE”.

ПОРЦЕЛАНСКА БОМБА: ОРУЖЕ СТРАШННЈЕ ОД НУКЛЕАРНОГ

Људи «у сматрани цепаницома

Како су Јапанци пред крај рата припремали монструозно би-

олошко оружје

Како је у манџурском месту Храбину никла фарма пацова 3аражених кугом Како су троване совјетске реке клицама црног пришта, шапа и колере Зашто није остварен план да се над САД баци серија порцеланских бомби у којима су се налазиле буве заражене кугом

Страка 15

Рат је највећи ратни злочинац

подигну. Овога пута, међутим можда више неко икад, ипак је важно да се сазна ко је тај грозни мајстор злочина. Јер, крајње је време да се злочин. казни и тако прекине његов поход који сваким даном добија све монструозније облике. Мајстори злочина то знају, да је казна ту негде близу, и зато желе да се прикажу — више свету него себи — да им је лице чисто и бело. Али, нико ником: више не верује на реч. Разуме се. Не помаже ни логика. Логика би говорила да Србима, на пример, нипошто не иде у прилог да учине то злодело које је у суботу учињено.

Био би то потез на сопствену |

штету. Јер, ако би се утврдило да су то они урадили, нема тог Караџићевог марифетлука ко-

ји би отклонио ваздушне уда-

ре НАТО пакта. Али, оно што је антилогично не мора да значи да је и неистинито: можда неко у редовима те стране жели баш америчке авионе и бомбе над Босном2 Мазохизам у функцији неке мистериозне користи од рата — ко знаг У овом времену највећих лажи и обмана, све је, показало се, могуће, чак најчешће оно што здравом разуму изгледа најмање могуће. Мало помажу и аналогије. Муслимани су имали — црнохуморно речено — успеха са масакром у Улици Васе Мискина. Да ли су хтели тај успех да по-

нове2 Можда, али видите — -

Срби не инсистирају на аналогији. Тактика или добра обавештеност“. Сви _ одговорни света опрезни су јеј

ЈУ буду донели на основу тачног сазнања о извршиоцу, биће скупа, сигурно најскупља досад. Праведну одмазду траже, међутим, готово сви. Овде, код нас, антиратни покрет издваја се својом категоричношћу. Он је однекуд сигуран да је баш Караџић одговоран. Ни близу тако категоричан није још ни Клинтон. Гнев који кључа око њега ипак му није склонио-ногу са кочнице. И он би ствар вратио Савету безбедности, вероватно да тамо чује

" не само шта мисле савезници ·

него пре свега шта Руси доиста мисле. Тамо, а не на телевизији. Иза Срба са Пала, интересантно, није тврдо стао ни председник Србије Милошевић. И он, делећи опрез свих,

није разуме се изостао са осудом: „Мртви и повређени љу-

_ ди у Сарајеву нису жртве рата,

већ жртве ратних злочинаца“ изјавио је. Он, којег те ствари обично не заводе, изгледа да је овога пута био заведен сопственом стилском бравуром која је произвела капиталну омашку око које би можда и Фројд имао посла: овај рат, ма како се председнику чинило, није „свети“, и за њега нема амнестије, поготово у оваквим драматичним и трагичним околностима. Рат, рат и нико други је за све то крив и ови мртви људи његове су, и никога другог, жртве. Јер рат је у суштини, ако већ хоћемо стилске бравуре које су не само лепе него и тачне, рат је највећи ратни злочинац.

<