Borba, Oct 07, 1994, page 12

Додић „патоспе Хај сетоктанје “

Misa Bric

ime naroda. Zašto to danas tako zlokobno zvuči?

Dakle, „u ime naroda“, a zbog izvršenog dela špekula-

cije (na tržištu) preduzeću „Centrotekstil“ biće konfis-

kovana imovina u obliku četiri ćebeta marke „kopaonik“ proiz-

vođača iz Bijelog Polja i četiri velur brisača proizvođača „Buduć-

·'| nost“ iz Leskovca, a privatno preduzeće „Luta“ u narednih šest

meseci ne sme da se bavi trgovinom mlekom, jogortom i kiselim

mlekom. Privredni sud u Beogradu utvrdio Je da su dotična će-

bad sakrivena od kupaca, a u drugom slučaju trgovac je potroša-

čima prodavao mleko samo ako im istovremeno „uvali“ jogurt i kiselo mleko.

Као уазрипо-роргаупи теги окпујепта Sud je odlučio da se presude objave u jednom dnevnom listu (obavezno u izdanju za celu zemlju). „Borba protiv špekulantskog ponašanja i privrednog kriminala možda ne postoji u dovoljnoj meri, ali država pokazuje sve bolju organizaciju i zaoštriće odnos prema ovakvim pojavama” — izjavio je prilikom posete Nišu srpski premijer Marjanović. Ključna premijerova rečenica, koja predstavlja valj-. да аозаа najžešću samokritiku vlasti glasi da „populistička demagogija ne sme ponovo doneti korist onima koji su prošle godi·ne radnike, penzionere i druge građane doveli do ivice gladi i očaja“.

Javno objavljivanje presuda (sitnim) špekulantima možda bi i mogao da prođe kao stian folklorni detalj iz naše ekonomske svakodnevice koji ima specifičan šmek boljševičkih vremena da je usamljen i beznačajan događaj. Nažalost, posle OHOBg iSstorijskog privredničkog skupa kod predsednika Srbije (,za privredni rast, socijalnu pravdu i finansijsku efiksanost od 1995. do 1997.“). na kome su udareni temelji državnoplanske privrede u naredne dve i po godine, kao da je pušten komunistički zloduh iz neke ustajale boce votke.

Ma koliko se trudio da na retoričkom nivou zadrži privid tržišnosti odbrambenih mehanizama kojima će štititi svoj program, guverner Avramović i sam olako u poslednje vreme poseže za čvrstom državotvornom rukom. Kad se treba braniti od sve češćeg i sve većeg šticunga, guverener bi rado da u Narodnoj banci Jugoslavije otvori šalter i d:rektno od naroda otkupljuje devize. U neprimerenoj svađi sa svojim dojučerašnjim saradnicima (iz Ekonomskog instituta) Avramović priziva aveti prošlosti, tvrdeći da je jedino institucija na čijem je on čelu sposobna da u narednim godinama upravlja investicijama. „Jedino je ona sposobna to da uradi i niko drugi“, samohvalisavo konstatuje guverener vraćajući se svojim mladalačkim ljubavima.

Iz stručnih krugova, međutim, stižu sasvim otvorena upozorenja da ono što guverner pravi od centralne banke mnogo liči na prošlost zemalja takozvanih narodnih demokratija, ali sve to Ostaje bez odjeka. Avramović u poslednjih nekoliko javnih istupa toliko personifikuje postignute rezultate da prosečnog građanina dovodi pred dilemu straha s kojom su se suočavali svi podanici bivših komunističkih režima — „kuku nama šta će biti ako drug Staljin, ili drug Tito umre“. Nama, dakle, preostaje da guvernera molimo da više ne odlazi na put u inostranstvo, Jer čim on skokne do Ženeve, pojavi se šticung. Ta vrsta ponašanja dozlogrdila je 1 jednom srpskom ministru koji je sugerisao Narodnoj banci da se „mane vođenja politike oko otkupa hrane i pregovara sa sindikatima...jer to nije u njenoj nadležnosti, a njen deo posla ostaje nezavršen i problematičan”. :

Retorika, ali nažalost i praksa prošlosti postaju preovlađujući, pa čak i dominantan oblik opštenja na domaćoj ekonomskoj sceni. Iz republičke vlade i nadležnih “državnih institucija sve češće se čuje da su cene mesa, ulja, struje... „opravdane ili „neopravdane“. Na sastanku u vladi Srbije sa proizvođačima mesa, uljarima i trgovcima obavezujuće je dogovoreno da se „neopravdane cene vrate na nivo „opravdanih“.

Za proizvođače struje odavno se zna da nisu „cvećke” kad je cena u pitanju, ali da se baš o njenoj visini raspravlja na zatvorenom sastanku između Miloševića, Avramovića ı Marjanovića Ipak je malo previše. Na pitanje, kolika će biti visina poskupljenja iz Elektroprivrede Jednom novinaru pomalo nesvesno rečeno Je da ne znaju, jer su oni — između „čekića i nakovnja“.

Da smo pomalo svi između „srpa i čekića“ svedoči i podatak da su već poznata neka imena komesara koji će sedeti u tri Avramovićeva politbiroa (za plate, penzije i poreze, investicije i finansijski sistem). Predstavnici radnika, seljaka i rudara još nisu odabrani, ali svakako treba predložiti ı Aliju Sirotanovića. Među ekspertima su Kosta Mihailović, Ivan Maksimović i Miloš Macura čije zasluge za funkcionisanje državnoplanske i direktivne pri-

vrede nikad nisu bile sporne. Bar među stručnjacima.

Retorika I ikonografija „populističke demagogije” iz bliske prošlosti konačno su odbačene zarad još dalje prošlosti — „narodne demokratije“, koja se nekima danas i ovde učinila pogodnijim načinom za usrećivanje naroda. I očuvanja vlasti.

u inostranstDu, kaže predsednik DS

Dragan Bisenić

— Posedujem jedan stan, četvorosobni od 150 kvadrata koji sam kupio tako što sam prodao dva stana koje sam posedovao pre nego što je osnovana Demokratska stranka. Nisam imao ni jedan društveni stan, niti sam otkupio — kaže predsednik DS dr Zoran Đinđić govoreći za „Borbu“ šta sve poseduje i šta će obelodaniti novinarima na konferenciji za štampu.

Predsednik DS bio je veoma često na meti jednog dela javnosti kao navodno veoma bogat čovek. „Srpska reč“ je objavila da posedujem na svom računu čak 15 miliona dolara, a i u drugim prilikama pojavljivali su se podaci o njegovim navodnim firmama na Kipru, preduzećima u Jugoslaviji, milionskim akcijama Koka-kole — Šta sam dr Zoran Đinđić kaže da on i njegovi saradnici poseduju?

.— Moji roditelji imaju na Novom Beogadu društveni stan od 64 kvadrata koji su otkupili. Moja sestra i njen muž u Valjevu poseduju društveni stan od pedesetak kvadrata koji su takođe: otkupili. Roditlji moje. supruge u Valievu takođe poseduju jedan stan koji su otkupili. Ne posedujem automobil, a moji roditelji imaju opel, star

"Šest godina, zet ima zastavu „101“, a moj tast nema automobil. Moji roditelji imaju kuću na nasle-

đenom porodičnom imanju na Jastrebcu izgrađenu 1972.

Što se tiče nekretnina, osim jednog stana ja ne posedujem ništa. ;

Informacija da je veliki vlasnik akcija „Koka-

-kole“ prvobitno se pojavila u novosadskom „Svetu” da bi kasnije bila upotrebljavana u predizbornoj kampanji protiv Đinđića od strane nekih mla-

đih kadrova Socijalističke partije, recimo Dušan-

ke Đogo. а

POVODOM PREDLOGA ZAKONA: PREDSEDNIK DS ZORAN ĐINĐIĆ O SVOJOJ IMOVINI

Živim od kamate

Imam oho 140.000 maraka oročenih u jednoj privatnoj banci i živim od mesečnih kamata na tu sumu. Nemam nikakvo preduzeće ni u zemlji ni

— Imam 150 akcija „Koka-kole“ od 30.000 кон- _

ko je emitovano. Te akcije platio sam 450 maraka javljajući se na javni oglas objavljen u „Politici“. Svako ko se javio, mogao je da kupi maksimalno 150 akcija. Da je moglo više, kupio bih i više. Ne

posedujem deonice ni jednog drugog preduzeća,

tvrdi Đinđić.

On kaže da ne poseduje ni jedno drugo preduzeće. „U inostranstvu ne posedujem apsolutno ništa, a tačno je da sam imao firmu. Stupanjem na mesto poslanika 1991. rasprodao sam sve što sam posedovao. Radio sam 10 godina u inostranstvu i

дат: апко

Вође о

| вене

ei ag Ua ERE

sam prodao: Zoran Đina poslednje tri-četiri godine bavio sam se prodajom industrijskih mašina za tekstil. Izvozio sam ih u Tursku, delimično u Jugoslaviju. Imao sam i neke partnere sa kojima sam to radio i 1991, sam napustio ceo taj posao. Jedine pare koje sam imao i koje imam potiču upravo odatle — kaže Đinđić. . — Moja ukupna imovina u gotovini iznosi iz-

među 140 i 145 hiljada maraka i to je u jednoj

banci u Beogradu. To je privatna, a ne društvena banka. Od toga dobijam kamatu. Od tih kamata živim.·:Nisam nikada imao pare ni kod „Dafine“, ni kod „Jezde“. Poslednje pare na staroj deviznoj štednji imao sam 1985. Tada sam ih podigao i kupio stan, a onda ga prodao da bih kupio sadašnji. Sadašnji stan sam kupio u maju 1993. On je bio u jako lošem stanju. To su dva manja stana koje sam spojio. Oni nisu završeni, renoviraju se, jer nisam imao toliko para da nekom platim da to

· odjednom uradi. Ja kupujem sam materijal koji

mi treba. Radove izvodi jedna firma iz Arilja koja nema nikakve veze ni sa državnim preduzećima, ni sa nekim mojim navodnim poslovnim partnerima. Sve je to veoma trivijalno i uobičajeno kao što rade svi drugi ljudi — završava izveštaj o svom imovnom stanju predsednik DS Zoran Đinđić. — Jeste, kada sam došao u Beograd, vozio sam poslednji model BMW, a onda sam ga prodao i lično nemam kola, dodaje Đinđić.

- KAKO JE UZ PRISUSTVO „PARTIZANA“ IZ AKTUELNE HRVATSKI

Petokruke

Političke iskre sa proslave 50-godišnjice 43. Istarske divizije spomenih u Pazinu. Pitanje Bobetku iz publike: „Sta ćeš S

ko Istra nije u Jugoslaviji onda je» : svakako Jugoslavija u Istri. To je

pokazala proslava pedesetogodišnjice 43. Istarske divizije u Puli, 24. septembra. I general Janko Bobetko je to mogao vidjeti, bio je u areni tokom proslave“, objašnjava nam ovih dana u Beogradu penzionisani oficir bivše JNA, Jugosloven srpskog porekla (kako sebe definiše u nacionalnom pogledu), ono što se događalo u Puli krajem septembra. Ime ne otkriva, ali kaže da ne priznaje nikakve granice jer mu je familija rasejana od Pule, preko Bosne do Beograda. Potanko govori o tome kako su antifašisti Istre organizovali pomenutu proslavu 43. Istarske divizije čiji je prvi komandant bio Savo Vukelić. lako je spomenik Savi Vukeliću srušen u Pazinu, njegovi saborci ne žele izdati staru ideju. Da bi proslava dobila državni značaj te da bi stari istarski partizani „djelovali odgojno“ pozvan je i Ante Budimir, admiral U Hrvatskoj mornarici. On je odbio da prisustvuje takvom skupu u pulskoj areni.

„Tito, Tito“...

Na iznenađenje organizatora na skupu se pojavio po svcdočcnju našcg sagovornika general Janko Bobetko, komandant Zbora narodnc gardc Hrvatske. Pozdravio sc sa starim partizanima, među kojc jc i on spadao. Sa severa Italijc su došli

talijanski partizani, sa petokrakama i zastavama divizije „Garibaldi“. Na pozornici je pored službene hrvatske zastave bilo i jugoslovenskih i hrvatskih zastava ·sa petokrakom zvezdom. Uz Bobetka je došla i brojna vojna delegacija u kojoj su bili generali Anton Tus i Imra Agotić (bezbednjak, KOS-ovac stare JNA), zatim Josip Boljkovac, Živko Juzbašić (bivši pukovnik, tenkista, Srbin koji se nalazi u vrhu novih hrvatskih vlasti), dr Eduard Čalić... Delegacija iz Slovenije je takođe stigla, kao ı brojni partizani iz čitave Istre. Bilo je oko pet hiljada ljudi.

Istru su predstavljali gradonačelnik Pule, Štokovac, predsednik Istarske županje, Valneo Delbjanko, predsednik istarske demokratske stranke (IDS), Ivan Jakovčić, i njegov zamenik, Damir Kajin. Brojni su bili i predstavnici Pazina, jedinog grada u Istri u kome je na prvim izborima dobila Hrvatska? demokratska zajednica (HDZ), ali je na poslednjim opštinskim izborima pobedio IDS. Tako sc pokušaj predsednika Hrvatske, Franjc Tuđmana, da ccntar Istrc premoesti u Pazin pokazao politički lošim poslom. Mnogi bivši HDZ-covci su u Pazinu okrcnuli Icđa vladajućoi hrvatskoj stranci i prešli u IDS. Š

Pred tim skupom, koji jc otvorio gradonačelnik Pule, prvi je govorio Ivan Grbina, kapctan bojnog broda JNA u penzi-

. Ji. U svom rofcratu |jc opisao ratni put 43.

Istarske divizije i: ı sipa Broza Tita.

nuo Titovo imc go): ni su ustali i dugoD li „Tito, Tito...” Ki pažnju predstavn:i да агхауа гије робс pamti istoriju ı znB: dio, bez obzira ŠP

Ko je streljao Bay

Janko Bobetko je u programu, traž Je o tome kako s braća (ali nije pon ustaše, koje simajes odbrane Gojko Su alci skup pozdrax vom). Konstatovat/ fašista. Na te njcgi šista“, iz publike 2

— Šta ćeš onda Javili su se ı drugi di sa onima koji s betko jc skratio go: ni govor u večernji TV jedino Jc ı bid}i Puli.

Poslc njega govivi tizani koji su istak goslaviju od Trigla sc sada događa faš stora. Мајдајјс 56)2