Borba, Sep 02, 1996, page 8
а врлетних планина Куваја
Амран дунуо је снажан ветар
подижући пешчану олују, тако да је Маулви Абдул Самад и његова група бораца, међу којима је било и млађих од 20 година, потражила склониште у срушеној кући. Сели су на под од набијене земље, одложили пушке преко колена и поделили комадиће тврдог хлеба. Борци су ћутке, са поштовањем слушали Самада, свог брадатог старешину, који им је причао о ономе што је научио током више од деценије и по ратовања.
„Како можете да објасните то да је земља која није била готово ништа потпуно разбила највећу светску силу Совјетски Савез>, упитао је бивши командант муџахедина у авганистанској провинцији Кандахар. „Да, људи су нам дали доларе и ракете Стингер. Али ко може да их употреби2 Сам Бог. Совјетски Савез, који је био велесила, више не постоји“, наставио је он са очигледним стрхопоштовањем у гласу. „Авганистански народ и земља су сада велесила". Велесила, или, како неки кажу, чудовиште које се окренуло против оних који су мислили да ће моћи њиме да владају.
Belua e6yxea y Asranncrany
з ове удаљене, континенталИ ратом опустошене азијске
земље, оружје и прекаљени борци разишли су се на разне стране, од Кашмира до Балкана. На хиљаде младих људи из читавог исламског света који су у Авганистану прошли војну обуку и учествовали у борбама кренули су у терористичке акције пут Азије, Европе, Африке и Северне Америке. У истрази која је вођена на ова четири континента и која је била усредсређена на неке од појединаца чији су животи заувек промењени њиховим искуством у овој земљи, часопис „Тајмс“ је установио да су се владе и полицијске власти од Маркока до Маниле и Менхетна суочиле са несагледи-
вим последицама авганистанског _
сукоба као што су:
— тероризам и побуне,
— мреже муслиманских екстремиста које први пут прелазе националне границе,
— распламсавање експанзиционистичког исламског радикализма. У земљама као што су Алжир, Босна и Херцеговина и Француска ветерани из авганистанског рата такође су помогли да се васпитају нове генерације милитантних исламиста и терориста.
„Створили смо чудовиште“, рекао је укратко Набил Осман, директор државног Информативног сервиса у Египту, земљи која је дала највише арапских добровољаца за муслимански свети рат који је у Авганистану вођен против Совјета. Умешаност у Авганистану се као бумеранг одразила чак и на старе противнике из хладног рата који су једну од најсиромашнијих земаља овог континента употребиле као арену за борбу. Кремљ је тако слао тенкове и трупе, а Сједињене Државе су трошиле на милијарде долара за опремање и обуча-
вање антикомунистичких устаника током 80-тих година.
Фаватични екстремисти
ада су, на пример, терористи Ke јуна употребили огромни камион бомбу да би срушили осмоспратну касарну у ваздухопловној бази у Дарану у Саудијској Арабији, при чему је 19 америчких војника убијено а више од 250 рањено, сумње су одмах пале на исламске радикале обучаване у Авганистану. „У последње време смо сведоци пораста 'транснационалних' група
- састављених од фанатичних ис-
ламских екстремиста, међу који-
ма је много оних који су се бори--
ли у Авганистану, а сада се налазе у другим земљама са циљем да успоставе антизападањачке фундаменталистичке режиме дестабилизовањем традиционалних влада и нападима на америчке и западне циљеве“, рекао је генерал Ј.Х. Бинфорд Пиј, начелник америчке централне _ команде
Петорица: Американаца су 13. новембра погинула када је испред једне троспратне зграде у Ријаду експлодирао бели камионет.
Циљ терориста је био програм америчке армије која обезбеђује
Све је почеле у Аогешнестану: Муфахедним 45
војне и цивилне саветнике за обуку припадника саудијске националне гарде. „Планирали смо извођење сличних операција, али смо ухапшени“, рекао је 24-годишњи Адбул Азиз Фахд Насер у својој телевизијској исповести. Њему и осталим члановима ове групе су 31 маја одрубљене главе, а њихови следбеници зарекли су се да ће их осветити.
Рат до мадрпљења
егативне последице авганис-
танског рата осетиле су сеу
Сједињеним Државама и раније. Камионет напуњен експлозивом довезен је у гаражу Светског трговинског центра на Менхетну 26. фебруара 1993. године. Када је експлодирао живот је изгубило шесторо људи, око 1000 је било рањено, а штета је износила пола милијарде долара.
Вођа групе која је подметнула бомбу, како су утврдили амерички истражни органи, био је бруклиншки возач таксија из Египта који се борио у авганистанском рату против Совјета. Таксиста
Махмуд Абухалима осуђен је на 240 година федералног затвора. Наводни организатор читаве акције Рамзи Ахмед Јусуф пореклом из Кувајта такође има бројне авганистанске везе.
И Руси трпе далекосежне последице рата који их је коштао 14.500 живота њихових војника и који је исцрпео привреду сада бившег Совјетског Савеза.
Неколико дана пре него што су га руске снаге откриле и убиле у планинама Чеченије, вођа чеченске борбе за независност Џохар Дудајев признао је први пут да је слао герилце у Авганстан ради војне обуке.
„Да вам искрено кажем, нимало ме се не тиче шта Русија и Запад мисле“, рекао је Дудајев у једном интервјуу у селу Шалази. „Да, слао сам добро обучене групе у Авганистан да размене искуства и да се још боље обуче. Учинио сам то јер је Авганистан био у стању да се, готово голим рукама, супрот-
_стави једној од светских сила и једној од најмоћнијих армија у. с 5 ee
Летори за ебучавење рај џихада или Светског рата против совјетских и домаћих арксиста атеиста у Авганистану није донео крај обучавању странаца који желе да се извеште
у руковању ватреним оружјем и
експлозивом. Руски функционери процењују да је кроз логоре у северном Авганистану прошло између 4 и 5 хиљада милитантних муслимана само из Таџикистана и да су се они затим вратили у ову бившу совјетску републику Централне Азије да би се борили против прокомунистичке владе која је дошла на власт почетком 1993. године.
Петнаестог фебруара 1989. године, на дан када је совјетски генерал Борис Громов прешао мост преко Аму Дарје на северној граници Авганистана и тако постао последњи руски војник који је напустио ову земљу, задовољни функционери у штабу ЦИА у Ланглеју
"разменили су здравице. _
Ако погледамо уназад, постаје јасно да јеграт у Авганистану и оно што се после њега догађало био зачетак исламског радикализма, „што можда представља најзначајнији социјални и политички тренд на крају 20-ог века. Овај рат окупио је муслиманске фанатике из читавог света и поставио основе за њихову будућу сарадњу и подршку. | |
У жаргону ЦИА, која је организовала тајну кампању за помоћ авганистанским муџахединима, трошећи отприлике пола милијарде долара годишње, оно што се догодило познато је као „повратни ударац“. па
„Ово нажалост само показује да онај ко другоме јаму копа сам у њу пада“, рекао је један амерички дипломата у суседном Пакистану. „Не можете улагати на милијарде долара у антикомунистички џихад, прихватати учешће из читавог света и игнорисати последице. Али ми смо то учинили. Наш циљ није био мир и ред у Авганистану. Наш циљ је био уништавање ко-
иста ип ивање Руса“. Jekn — Ther Dazeberg
БОРБА понедеља 2. 9. 1996.
„Данас је понедељак 2 септембар, 246, JaH
1829. — Склопљен Једренски мир између Русије и Турске, којим се Турска обавезала да Србији врати шест окупараних нахија из Карађорђеве Србије и призна аутономију Грчке. 1866. — на Криту избила побуна против Турака, окончана победом становника острва и проглашењем уније Крита и Грчке.
· 1872. — У Хагу је почео Пети конгрес
Прве интернационале на којем је одлучено да Генерални савет буде премештен из Европе у САД, јер је његов опстанак у Лондону — после пада Париске комуне 1871. и реакције у европским земљама — постао немогућ. Конгрес у Филаделфији 1876. одлучио је да распусти Генерални савет и обустави делатност Интернационале. 1901. — Рођен је мађарски писац Зултан Чука, који је највећи део стваралаштва посветио превођењу на мађарски дела писаца свих југословенских народа, од Петра П Петровића Његоша до савремених — више од сто књига. Дела: „Историја књижевности југословенских народа, антологија југословенске лирике на мађарском „Звездана прашина“, збирке песама „Путеви“, „Огњено звоно“, „Моје двије домовине“. Р 1910. — Умро је француски сликар самоук Анри Русо, звани „Цариник“, родоначелник наивног сликарства. Пажњу ликовних критичара скренуо је једноставношћу сликарске фактуре и наивношћу осећања. Пресудно је утицао на стварање школа „наивних сликара“ у земљама Европе и Америке. Дела „Свадба“, „Шетња“, „Сан“. „32 водница змија“, „Уснула циганка“. 1922. — Умро је аустралијски писац Хенри Арчибалд Лосон, право презиме Ларсен, сликар аустралијског колорита. Доста је путовао као морнар и почео је писањем песама на пролетерске теме. Дела: „Кратке приче у прози и стиху“, „Земља из које сам дошао“, „Деца прашуме“, „Кад сам био краљ и друте приче“, „Звезда Аустралије“. 1930. — Авионом „Знак питања“ француски пилоти Диедон Кост и Мо-
„рис Белониг окончали су први непре-
кидни лет између Европе и САД.“
1945. — На палуби америчког ратног“
брода „Мисури“, у Токијском заливу су представници јапанске Врховне команде потписали безусловну капитулацију, чиме је окончан Други светски рат, који је у Европи завршен 9. маја 1945. капутилацијом нацистичке Немачке. Токио је био принуђен да капитулира после низа пораза, уласка СССР-а у рат против Јапана, затим војног непотребног — уништења градова Хирошиме и Нагасакија америчким атомским бомбама, што су били највећи појединачни ратни злочини у историји човечанства, и искрцавања америчких трупа у Токијски залив. ја-
· пан је изгубио све поседе и територије које је стекао оружјем у току пола века“
и с мањим изузецима сведен је у границе националне територије.
1945. — Проглашена је Демократска Република Вијетнам с председником Хо Ши Мин на челу.
1962. — У земљотресу у западном Ирану разорено је око 200 градова и села и погинуло око 10.000 људи. 1973. — Умро је енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији „Господар прстенова“ створио је властити митски свет и језик, служећи се прозом у којој се осећају ритмови нордијских сага и старе
„ англосаксонске поезије, са средиш-
њом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свету припадају и романи „Хобит“ и „Силмарион“. Остала дела: критичке студије „Беовулф: чудовишта и критичари“, „Бајке, критичка студија“, „Чосер као филолог“.
1990. — Из Багдада је отпутовало око 700 држављана из западних земаља, међу којима је било доста жена и деце, које је Ирак — према тумачењима Запада — држао као таоце пре избијања Заливског рата. Истог дана саудијски министар одбране је изјавио да његова земља — која је у Заливском рату била главна база армије САД и њених савезника у рату против Ирака — не може бити употребљена за нападе на Ирак.
пега ита урин
|
oe