Borba, Jan 17, 2001, page 2
28 17. јануар 2001.
У ФОКУСУ
ПРЕДСЕДНИК СРЈ ВОЈИСЛАВ КОШТУНИЦА РАЗГОВАРАО СА ШЕФОМ ГРЧКЕ ДРЖАВЕ КОСТИСОМ СТЕФАНОПУЛОСОМ И ПРЕМИЈЕРОМ КОСТАСОМ СИМИТИСОМ |
Зековима непому
Односи Грчке и Југославије врло су хармонични, рекао је југословенски председ- |
ћено пријатељет
"ник на заједничкој конференцији за новинаре и указао да су грчка влада и грчки
народ пружали
лику подршку и помоћ нашој земљи протеклих година, док је
она, како је рекао, била под притиском једног ауторитарног режима, али и међународне заједнице, путем санкција или бомбардовања
Атина, председник штуница изразио је јуче у Атини задовољство садржајем разговора које је имао са шефом грчке државе Костисом Стефанопулосом и премијером Костасом Симитисом, истакавши да постоје добри услови за свестрану сарадњу Грчке и Југославије.
Указали смо на чврстину темеља на којима почивају односи наших земаља. Ти односи су годинама, деценијама, вековима тради-
ва етањ Ка
ционално пријатељски, ре-
као је Коштуница после разговора са '"Стефанопулосом, на заједничкој конференцији за новинаре.
Коштуница је на Стефа- .
нопулосов позив јуче допутоввао у Атину, где је лочекан уз највише државничке почасти,
Односи Грчке и Југославије врло су хармонични, додао је југословенски председник и указао да су грчка влада и грчки народ пружали велику подршку и помоћ нашој земљи протеклих година, док је. она, како је рекао, била под притиском једног ауторитарног режима, али и међународне заједнице, путем санкција, или бомбардовања. |
Данас имамо боље и потпуније услове за свестрану сарадњу Југославије и Грчке, истакао је Ко-
јислав Ко- .
штуница и изразио наду да ће наша земља врло брзо остварити повратак у све међународне организације и институције и остварити приближавање Европској унији.
Југославија, _ наравно, има доста проблема са ко-
тегритет земље, Кошту-'
ница је истакао да је у разговору са, председником Стефанопулосом посебна пажња била посвећана економским односима две земље и да је заједничка оцена да они имају добру перспективу.
ословенски председни вио је јуче у Атини да ћ се састао са главним ту» Карлом дел Понте, токо град!
сограду.
инарима. Сарајеву.
оварајућем тренутку позабав: а затим ћемо наћи начин да. 1 Поште о свему што се тиче
њу интересују,
у Београду обавештена о св оштуница је река хке примедбе на рад суда“
ти да је "сарадња са Хашк
јима се носи, рекао је југословенски председник; наглашавајући да су наша држава и наш народ још једном у ситуацији да решавају државно питање, да граде демократију и штите територијални ин-
Грчки председник је истакао велико задовољство због тога што се састао са
, председником југословен-
ске државе и указад на велики допринос Војислава Коштуница недавним променама у нашој земљи.
Част је дочекати човека .
који је толико много учинио за демократске промене у Југославији, рекао је шеф грчке државе и указао да је Грчка спремна да“ подржи економски развој наше земље, али и изградњу демократских институ-
Посета Акропољу
- Председник СРЈ Војислав Коштуница, „посетио је јуче Акропољ и положио венац на споменик незнаном јунаку на атинском Тргу Синтагма.
ција у Југославији. Говорећи о проблему Косова, Стефанопулос је нагласио да се Грчка залаже за Доследну примену Резолуције УН 1244 и да неприхвата никакве промене граница на Балкану. з
О односима Србије и Црне Горе грчки председник је рекао да представљају унутрашње: питање Југославије, у која Атина не жели да се меша, и апе-
ловао да се решење нађе“
мирно, путем дијалога. Коштуница и Симитис су закључили да је пред Грчком и Југославијом нови период односа у коме ће се. посебна пажња посветити економској сарад-
њи, што је у интересу обе
стране.
"Веома смо заинтересо-.
вани за збивања у Југосла-
уза 1 "финансирању | струкције ђа
вији, желимо да помогнемо и хоћемо да наша сарадња, посебно економска, крене новим током", нагласио је грчки премијер.“ ; | Јасмина Павловић Стаменић Танјуг
ЖИЖИЋ ПРИМИО КИНЕСКОГ АМБАСАДОРА
Подршка СРЈ у Савету безбедности
Београд, (Танјуг). - Председник Савезне владе СР Југославије Зоран Жижић примио је јуче изванредног и опуномоћеног амбасадора Народне Републике Кине у Београду Вен Сигумна, саопштено из Кабинета савезног премијера.
о
Изражавајући захвалност за пријатељство које је кинески народ показао. према нашој земљи током деценије кризе и изолације, председник Жижић је, како се наводи, изразио очекивање да ће Кина на предстојећој седници Савета безбедности Уједињених нација, као стална чланица, подржати ставове југословенске делегације поводом кризе у копненој зони безбедности, |
УЗ УКИНУ ИМА ИМЕНА АНИ
цији.
· Трг Николе Пашића 7, Бео њД, пзрентора ДУ „Борба 1470. Телефони: Централа 3298-020.
Телекс
46,80 ДМ.
Штампа: Штампарија "Борба".
Током сусрета разматране су и могућности даљег унапређења привредних односа две пријатељске земље, о могућности да Кина помогне економску обнову СР Југославије, а разговарано је и о односима Србије и Црне Го-
У сорининун мини вене ванневоноленнн И
5 |
ре и процесу хармонизације у федера-
Председник Жижић је обећао помоћ Савезне владе у решавању проблема са којим се кинеске дипломате у нашој земљи суочавају, након што је уништена зграда њихове амбасаде-у НАТО бомбардовању, саопштио је Кабинет председника Савезне владе.
лободан Спасојевић
· може да потврди да
. словенске
град. Директор СТУ „Борба“ Манојло Вукотић. С. Д. главног и одговорног уредника листа „Борба“ Д. главни и одговорни уредник 3298-134 или 3298-020, 254 ДЕСК: 3298-068 и ЈЕ: 3298-137 и 3298-136. Претплата: 3298-111, Техничка редакција: 3298-282. Поштански фах 629. Руколиси се не враћају. · етплата у земљи: месечна 208,00 динара, тромесечна 624,00 динара, шестомесечна 1248,00 динара. Претплата за Републику
од новог
Загреб, (Танјуг) - Црно-
"горски председник Мило
Ђукановић изјавио је да је "дубоко уверен да нема никаквог места зебњи од новог рата, посебно на релацији Србија - Црна Гора". Ђукановић је на конференцији за штампу рекао да је "сигуран да уз 060страно уважавање интере-
МИЛО ЂУКАНОВИЋ У ЗАГРЕБУ
Нема места зебњи
са, од стране Србије и Црне Горе, можемо доћи до формула које ће, с једне стране водити ка оздрављењу међусобних односа, који су веома обољели током последње деценије, а с друге стране до договора који ће отворити најбржу европску перспективу и за Србију и за Црну Гору".
ТИЈАНИЋ ПРИХВАТИО МЕСТО У КОШТУНИЧИНОМ ТИМУ
Саветник с разлогом
Новинар Александар Тијанић (52) потврдио је јуче агенцији Срна да је прихватио место саветника југословенског председника Војислава Коштунице.
Како је рекао "не
је постављен на то место, док не буде објављено у Службеном гласнику и ~ ако буде објављено". Иначе, прошле недеље из БК компаније стигла је вест да арићи покрећу дневни лист и да је управо Тијанић један од главних кандидата за место потпредседника БК компаније задуженог за медије | у тој кући. Тијанић који је 'радио за скоро све југоновине "Старт",
"Данас",
"Слободна Далмација" до "Независних новина" из Бањалу- | ке за које тренутно пише), после октобарских догађаја био ·
је постављен за в.д. генералног директора "Политике", али
ретплата за иностранство: месечна 416,00 динара, тромесечна 1248,00 дина "Први број изашао 19. фебруара -1922. године.
“је у свом старом маниру дао оставку у року од-24 часа. За коју функцију ће се определити Тијанић који каже _ за себе да "носи главу у торби" још ћемо видети.
ДБ.
| ИСТОРИЧАР ДР ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ
у бори у Црној Гори, них органа, били би корисни
ја стварањем вештачке границе не
| велику улогу у поновној изградњи
Један од нај тицајнијих људи на политичкој сцени Раије и, по свему судећи, нови амбасадор СРЈ у Атини Батаковић, аутор је бројних књига и учесник стручних дипломатских сусрета о проблему јужне српске покрајине. Као. председник Већа за демократске промене у Србији, потпуно је окренут либералним вредностима и ка Западу, што је и логично за докторанта орао“ | не. Његова реч посебно се слуша у о рпској православној цркви, чији је политички саветник за Косово и Метохију, као И у краљевској породици Карађор-
евићи а Нар те Е “. Борба: Програмско опредељење Већа за демократске промене је пројектовање политичких визија. Колико је Веће помогло да се свргне Милошевићев режим2
Душан Т. Батаковић: Веће је више од невла- . дине · организације, а
мање од политичке странке. пе рујем ле смо 3 з "Отпор", [17 плуси.
еСИД допринели убедљивој победи опозиције у Србији, дајући | незамењив допринос, , | пре свега, у пропагирању идеја заједничког рада. опозиције и окупљања. око изборних резултата. Примера ради, идеја о генералном | штрајку потекла је из кругова сарадника Већа: Ти људи сада су ве- 3 ћином успешно интегрисани у водећој структури нашег друштва. Евидентно је да су експертске анализе, које је направила ова организација, као што су скраћивање војног рока на шест месеци, реформа банкарског система, прихваћене како на савезном тако и на републичком нивоу. Морам да нагласим значајан допринос дијаспоре, која је помогла да се демистификује заблуда да она подржава Милошевића.
ке у нашој земљи су се промениле. Који су сада задаци Ваше организације Д. Т. Б: Покушаћемо да у наредном периоду, путем експертских анализа, помогнемо . убрзавање демократског процеса. Приоритет ће бити пројекат денационализације, што је предуслов сваке демократије. Поред тога; радићемољги на охрабривању међуетничког дијалога. на Косову, као и на успостављању шире балканске сарадње. Имамо визију Балкана као једне царинске уније, единственог тржишта (које улази у вропску заједницу. Свакако, стратешки циљ у који вреди улагати је и подизање политичке културе, која је код нас престала да се негује. још 1929. године. Б; Сведоци смо да Уне ле орга_ ни, изузев војног, не целокупном простору СРЈ. У циљу редефинисања уставног уређења председник СРЈ пднудио је концепт заједничке државе, док се црногорска страна залаже за заједницу дражва. Како је могуће помнрнхн те две крајности2 Д.Т. Б; Нема ни политичког, ни економског, или било ког другог разлога да се једна демократска заједница, са стабилним историјским разлозима постојања, трансформише у две независне државе, са: скупим и неефикасним адми-
метнут и неће издржати пробу времена. Погрешна је претпоставка да би две независне државе боље функционисале, | јер би се отворио проблем сукцесије и држављанства. Очекујем да ће се не-
солидарно решење 'у корист обе феде-
разлога за даљу фрагментацију /овог ке-и Европске уније изјаснили су се за опстанак Југославије. о Б: Шта треба да се учини како би се превазишле поделе7 “ Д. Т. Б; Најбоље решење били би како избори у Црној Гори, тако и тројни договор Србије, Црне Горе и федералних органа у једном разумном року, али
већ даје негативне ефекте.
јаснити када се код грађана Црне Горе
Д.Т. Б: рној Гори постоји јака државна традиција и она је у овом феде„ралном устројству заштићена. Тачно је да се значајан део осећа Црногорцима, "али историјски је неутемељено да се та | традиција раздваја од заједничке традиције, која је стварана хиљаду година.Да-
цу која није везана за Србију, и која стварањем вештачких граница не би 'била оштећена.
Симо Ћирковић. Уре ђује Редакцијски колегијум. к Њу - ти 98-121. Дописно: 3298-068, Спољна; 3298-068, Спортска: 3298-289, Стеногри“
као и тројни догов ије, | беда о обе федералне јединице Ф Данасје тешко | на једну поро, Црно, | | јуи ко
наћи макар и једну породицу у Цр и била оштећена Ф Црква: ће имати система вредности ЕЈ
ушан Т.
Имам визију, Балкана: Ду ан Т Башаковић
Б: Демократским превратом прили-»
_ на од најстаријих традиција у нашем на-
рункинонишу на |
нистрацијама. Сукоб је вештачки на- :
станком Милошевића наћи братско и. ралне јединице. Гледано споља, нема.
простора. Највиши званичници Амери- |
· њу Милошевићевог режима и значајно |
без страсти и медијске кампање која | Б: Као историчар, можете ли пам 06- ·
јавила идеја 4 историјској посебности7 _
нас је тешко наћи макар иједну породи- ·
Б: Евентуални разлаз двеју федерал-
Српск иЦц Гору: месечна 7 ра, шестомесечна 2496,00 динара. Жиро па ва ов01е6 9-81097.
ор Србије, Црне Горе и федерал.
Гори која није везана за Србију и ко.
них јединица створио би многе пробле. ме у овом региону. Какве би последице | из тога произашле по Србију" ДЛ.Б: То би изазвало одсуство екб. номске помоћи из иностранства, чиме би више била погођена Црна Гора, него Србија. Успоравањем економског раз. воја изгубили би нашу велику Па | значајну улогу у региону и Европи, Тврдим, ако сма заједно добијамо сви, ако смо раздвојени губе сви. пл Б:; Какав ће бити статус националног питања у овом веку: Ма а ДЛБ: Народ Србије и Црне Горе одабрао је европску судбину као начин очувања националне слободе. Само у
5
уједињеној Европи можемо сачувати своје особености и слободно развијати економске и етничке капацитете, На. || ционални екстремизми на овим просто рима, изузев Косова, сада су прошлост, Будућност. је у тројству демократије, слободе и правне државе. Ако национално питање произлази из демократ. | ских и либералних уверења, добиће ди: мензију која се складно уклапа у трењ дове европских тенденција. ' 7 »Б:; Колико је реално очекивати 00нову монархије у Србији“ 25
ДТ.Б: Монархија је, поред цркве јед-
роду, и сасвим је-извесно да ће се то пи“ тање поставити као једно од суштинских елемената у дугом пролеој РА ња освештаним традицијама Срба. У овом тренутку важно је да се-симболичким гестовима враћањем држављанства и имовине, започне процес денационализације и исправљања историјских не“ правди. Монархија би требало да буде, у догледној будућности, седиште новог окупљања на демократским основама јер је установа Краља институција које превазилази уске етничке, националне, а понегде и државне границе. |
Б: 'Својевремено је-био популаран „ Зајам за Србију, којим је бивши режим изманипулисао српску дијаспору. Мо: | жемо ли очекивати да се рби у расеја“ њу ускоро укључе и индивидуално у'ва- |_ жне економске пројекте. , 5
Д. Т. Б: Битно је да се прекине са,вештачким баријерама, да се дијаспори | врати активно и пасивно бирачко право и да се створе олакшице за њихову И!“ теграцију у политичке тдкове ове 36 мље. Имамо три милиона Срба у расеје | њу,а то је потенцијал који се мора стве: ралачки интегрисати у велике реформе које нас очекују, али без злоупотреба како су раније власти чиниле. Помоћ | Срба из дијаспоре може бити значајна преко инвестиција у мала и средње предузећа, као и преко укључивања ис такнутих људи у политичке и државне
сре ОРН
: Како, као један од саветника
СПЦ, процењујете улогу цркве у поли“
тичким променама: . А Д. Т. Б: СПЦ је од народних протесте
1992. активно учествовала у оспорава“
допринела да се охрабре демократске снаге и да се квалитетно бране нацио“ нални интереси. С обзиром на чињени“ цу да је црква сложено тело у којем 10" стоји широка аутономија, имали смо 19 ста сукобљавања, али превладао је Ху“ манистички аспект, који на прво ме ставља заштиту националних грађа. ских слобода. Очекујемо да ће цркве имати велику улогу у поновној изгра“ њи система вредности. |
_ Б:; Обавештени кругови најавили су Ваш одлазак као доброг познаваоца „Балкана за амбасадора СРЈ у Грчку: Де ли је то тачног 4!
„ Т. Б: Замољен сам да не дајем јзј. ве до коначног договора. Посветио пе се проучавању Балкана, тако да Ми 15 би било ново да се нађем на послу амба: садора. Период дипломатије је ограћ чен и сигурно ћу се поново вратити +“
уци. ; БИ Слободанка Богунов"
"сече „80 ДМ; Тромесечна 23,40 ДМ, Шестомесе""