Borba, Feb 26, 2002, page 7

Которски

Београдска по"лиција већ трећи дан наставља потрату за непознатим нападачем којије у београдском насељу Сењак, испред зграде у којој станује, „покушао да убије Војина Лазаревића, посланика Народне странке у црногорском парламенту.

Мотив овог атентата, наравно, још увек је непознат али је ' због евентуалних поновљених напада полиција _ појачала мере обезбеђења око Лазаревића.

Председник странке којој Лазаревић припада Драган Шоћ био је

ВОЈИН ЛАЗАРЕВИЋ

скавац

рногорски Рокфеле

знису.

Црне Горе.

торски екавац из Београда“. Кажу, изванредно говори и енглески као да је са Трафалгар сквера. ревић је завршио Правни факултет, једно време се бавио адвокатуром, а онда се посветио уноснијем би-

Пловио је на трговачким бродовима, а својевремено је саветовао председника Владе Црне Горе, и тако постао члан управних одбора Југопетрола Електропривреде

У Беграду је | основао трговачку фирму „Пима“ са

аза-

директан у изјави поводом овог инцидента: „Била је то класична сачекуша на једног од најважнијих људи у спровођењу политике Народне странке“, а неке колеге су се већ сетиле како је о Лазаревићу, у књизи која је изашла прошле године, писао оснивач и дугогодишњи лидер народњака Новак Килибарда према коме је овај био изузетно пажљив и

којом је, кажу, развио велике послове у земљи и иностранству тргујући нафтом. .

У време великих несташица електричне енергије у Црној Гори, | средином јануара ове године, јавност је обавештена да је лондонска фирма ЕРТ, чији је један од директора и Лазаревић, потписала уговор са црногорском Електро-

ски Рокфелер“.

издашан када су били у питању трошкови његовог боравка у Београду, али пише и то да Лазаревић „има значајног капитала по страним банкама, има некретнине, има педигре, има све да буде велики и угледни црногорски бизнисмен“ и „црногор-

Широј јавности, наравно, Војин Лааревић није нарочито познат (исто жив и презиме носи и некадашњи фудбалер и тренер Црвене звезде). Завршио је средњу школу у Београ-

лиона марака.

Албанији али и у Србији.

мају своје плате.

привредом за набавку струје у овој години у вредности од преко 30 ми-

Они који су ушли у сајт ове лондонске фирме кажу да она има монополски положај за увоз струје у Босни и Херцеговини, Црној Гори,

Било како било важно је да је човек жив и здрав. А о мотивима за његово убиство сазнаћемо од њега самог и од полиције, јер они за то при-

ду, па га вероватно зато и зову „ко-

Р. Мучибабић

ЏО Зеселин Ђуретиј „Унија брбије и Дрне Горе“

Стара црногорска држава призната је када и Србијанска на

УЗ ИВВВИ ННВ ИВ ВВ ВАВА

Берлинском конгресу 1878. године, не да би се угодило црногорском национу, него да би се свесрпски набој њеног народа неутрализовао одвајањем од Србије

Пројекција коју је са своје високе

европејске позиције „прокламовао“ Хавијар Солана јасно показује склад домаћих идеологизација и бјелосвјетских калкулација. . Можда Солана тога и није свјестан, јер није за вјеровање да предлаже лабаву „Унију“ између два лијела истог српског народа, а и не пада му на памет да на свом тлу понуди „Унију Шпаније, Баскије и Каталоније“, коју би чинили различити народи.

Основни постулати нове пројекције су Ђукановићеви: „стара европска држава Црна Гора“, „опасност од српске мајоризације и угрожености“, „национална самосвојност“, „економска самодовољност“... Све то нема везе са чињеницама: Стара црногорска држава призната је кад и србијанска на Берлинском конгресу 1878. године, не ла би се угодило црногорском национу, него ла би се свесрпски набој њеног народа неутрализовао одвајањем ол Србије.

. Креатор је била „Аустро-Угарска, која је с истим циљем створила и „санџачку преграду“, а потом и другу у виду самосталне албанске државе. Да је та „стара црногорска држава“ жељела да буде и национално црногорска не би и у своје уставе и у своје законе и у своје школске уџбенике до Неба узвисила своје српство. Да је то хтјела не би било плебисцитарног присаједињења Србији на Подгоричкој скупштини 1918. године.

Тада је „зборила и творила“ „Српска „ти Спарта“, заједно са регијама кеје-су се "севрстале под њену српску заставу

билића. Тешко је стога и помислити да ће је стару окосницу прихватити ако ту за-

ставу замијени „лукљанска“ и „црвенохрватска“. Више је вјеровати да ће и наговјештај злоћудног полдвајања бити лочекан регионалним резолуцијама олвајања од Црне Горе и приступања Југославији; без уцјењивачких услова. „Опасност од српске угрожености Црне Горе“ историјска је бесмислица ако се зна да је око половине становништва Србије поријеклом из Црне Горе, Брда, Зете, Старе Херцеговине, Боке и Српског Поморја (по Титу - „црногорског приморја), Старе Рашке. Још већа је бесмислица ако се зна ла су скоро сви војводе Првог

Можда Солана тога и није свјестан, јер није за вјеровање да предлаже лабаву „Унију“ између два дијела истог српског на- : рода, а и не пада му на памет да на свом тлу понуди „Унију Шпаније, Баскије и Каталоније“, ко-

ју би чинили различити народи

и Другог српског устанка поријеклом из ових западних крајева, да отуда потичу и обије српске династије. Да су динарска подручја била главна изворишта српске репродукције. Да је тло Србије било стварна област оплемењивања и стваралачког доказивања десетина и стотина хиљада црногорских, херцеговачких, брдских, бокешких и других Срба, Његошевски укор „мош у тикви што је него сужањ“ отварао је широке хоризонте за све оне „што се не шћаху у ланце везати“, па се данашњи позив за „враћање у тикву“ може односити само-на-оне чији

"се преци нису јуначки доказивали у сло-

бодарству и српству, него у измећарству. Наставља се

пера, ЈА а ИПаЊУд Јан

Уторак, двадесет шести фебруар, 57. дан 2002. До краја године - 308 дана.

== ГЕТА - Умро српски монах Симеон, познат према ; :4 имену Стефан Немања, оснивач династије

Немањића, која је владала српским земљама више од два века. Пре него што се 1196. замонашио, владао Рашком као велики жупан, Власт преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира, великог жупана и штићеника двора у Цариграду. Убрзо по пре· узимању власти, покушао • да се отргне вазалном олносу према Ромеји (Византија), против чије је војске ратовао у савезу с » Млетачком републиком. Али, то је успео тек после # смрти ромејског цара Ма„ нојла Комнина 1180. у г Савезу са Угарском напао в Ромеју и Рашкој прикљу# чио, Зету, Требиње, Заху· мље и Метохију. Немач„ Ки цар и јелан међу вођама Трећег крсташког рата, • Фридрих Први Барбароса, који је с војском на осно# ву споразума с Немањом прошао Рашком, 1189. није # прихватио његову понуду за савез против Ромеје.

а С најмлађим сином Растком, познатим као Свети » Сава, подигао на Светој гори манастир Хиландар % » » 5:

29» %%2:%%%%%%%%»%

:»%%%%%%»

= =

:=»•

где је и умро - и поклонио му велике земљишне поседе. ГЕЕТА · Рођен српски државник и писац прота Ма4 теја Ненадовић, војвода у Првом српском устанку, творац и први прелселник Правитељствујушчег совјета - прве српске Влале.

ДЕЛЕ

сност за СПС су они који су 5. октобра

помислили да је

опа-

угинуо коњ који је знао да вуче и носи многе на свом самару. У доброј мери захваљујући посланичкој групи Скупштини Србије тај коњ се пигао на ноге и рита се. Хоће па га узјашу многи који су“ све време; дрхтали негде у ћошку. Али чланство које је сазрело од 5. октобра, неће лати прилику да га они узјашу“.

је 5 4 3 5 53

ЈЕ.

зид плашта 4238: клеветничке прозивке Митровића

оводом лажних података о

мојем имовном стању, које је

јавно саопштио власник телевизије „Пинк“ Жељко Митровић, даЈем следећу изјаву. |

Од непокретне имовине поседујем Трећину приземне родитељске куће У селу Сивац, у улици Милована Јелића 69, која је стара 70 година, и плац у Сопоту величине шест ари и 89 квадратних метара, добијен на јавном конкурсу Скупштине општине Сопот 1991. године. У јулу 1992. године успео сам једино да ударим темељ, без плоче, после чега сам стао јр нисам имао новца.

Сада станујем у стану власништву Фупруге, који је она наследила од мајке, Њена мајка је у том стану жиВела с родитељима, браћом и се'трама од 1934. године.

икад нисам добио друштвени стан, У Београду сам као подстанар Живео 19 година на 14 адреса.

Као члан Савета за борбу против

Корупције предложио сам доношење

ДВА ФРАГМЕНТА ИЗ ЖИВОТА ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ (2) | пао у у. при Уз

бак, највећи хрватски

Први излазак Десанке | вонимир ду

Максимовић у Европу

Пише; Милорад Р. Бле

За време првог светског рата.

брат Десанке Максимовић, Драгољуб, био је избегао у Француску где је завршио четири виша разреда гимназије и матурирао. Песникиња је приликом боравка у Француској посетила и породицу лекара Доајена код кога је њен брат за све време рата живео. Том приликом је прошла кроз Високу Савоју, јер

је доктор са породицом летовао таСт. Николас.

Закон месту

а о пореклу имовине. Позивам | лау ИЕ : ће одлазинадл | к у који је најчеш длежне државне органе да, у при Парк у кој уксембуршки.

буству медија, утврде моју покретну Д а Слокретну имовину. На једној од К дница Савета рекао сам да ћу се „р8и подврћи Закону о пореклу имоипе ако буде усвојен. ли, осле ове лажне, клеветничке и вдквидирајуће прозивке, уколико и не прихвати предлог о хитном попитивању моје имовине, извући ћу сви 0 њеним намерама. Против в0,. зала која уништавају наше жите борићу се једино ако будем

Умао прилик 4 Београд,

25. фебруара 2002. године

: Ру дом Чупић,

члан Савета за пи против кор

Владе Републике Србије

аризу био је лаје] пРлвано близу њене улице и Сорбоне. Сав је био посејан бистама и споменицима драгих ЈОЈ Књижевника, и мада је сав светао, широких правилних алеја, био је пун и закутака гле се може неопажено селети и писати и где је песникиња на миру понекал писала као у свом бранковинском забрану. он а Лутала је често и поре „ завирујући у старе књиге, „још дај; тим, причала је касније, Једва старца. Тада ми се учинило ла ли на Виктора Игоа, како Ма мости што води ка Тргу Саинт Мицхе стоји и у заносу говори похвалу

француском језику. Звонило је све то као песма али нисам тада могла одредити јесам ли такву песму негде читала, или су то били стихови тога старог француског патриота, можда филолога. Више се не сећам шта је говорио, али сам му, знам, тала давала за право“.

Волела је ла стоји пред књижарским излозима, да гледа корице књига и чита наслове. Понекад ју је хватала туга од толике количине књиге које позивају ла их отвори, а она зна да неће стићи да то учини. Такво осећање ју је и касније увек пратило у великим библиотекама и књижарама. „Кал је Добриша Цесарић написао ону своју дивну песму објављену у Књижевности о мртвом песнику који моли читаоца да отвори његову књигу, пробуди“ . ло се у мени давно ми познато осећање беспомоћности, туге, кривице, непоправивости, која ме ја запљускивало прел великим бројем књига на чији се позив да их отворим нисам могла олазвати“.

На скуповима Пен клуба упознала се Десанка Максимовић и са Дучићем и Ракићем. Дучић је био човек изанредно љубазан, светских манира, ловољно славан да и мало туђе славе подноси. Пред њим се

есанка осећала као,мала провинцијалка и романтичарски јој је жао било што није био лепши и млађи ондашњи водећи песник у нашој књижевности. Особито је била осетљива на оне његове стихове где је нека горка мисао речена крилато. Док би за вечером причао нешто велро и обично, сећала се оних његових стихова:

„Што утехом зову

зови заборавом“.

Чудила се детињасто како се могу толико разликовати песник Дучић и Дучић члан Пен клуба. Јелно јој је на седници, кад је већ била објавила песму Златни витез,рекао: „Драга Десанка, песма је дивна, само не знам да ли ће ваш драги бити задовољан ла с вама седи само у сенци пупољака“.

Наставља се

трговац оружјем на челу "Динама" (4)

„Прел творницом је велика пословна будућност. Производимо пиштоље марке хрватски самокрес. а захваљујући нашим заступницима у иноземству пролаја је изнимно лобра. Ми смо дана, примјерице, успјешнији од познатог аустријског произвођача пиштоља ајоск, Наш је пиштољ оцијењен с 86 болова а г[оск са 72. Ускоро планирамо производити између 10 и 15 тисућа пиштоља мјесечно. Чувена америчка твртка Зрмпаће!а жели од нас купити цјелокупну продукцију, но морамо нешто пласирати и на друга тржишта. Америчка полиција и војска се помамила за нашим пиштољима који и након 10.000 испуцаних метака имају реггоптапсе као да су нови, Ускоро уводимо и четврту смјену како бисмо бар донекле могли задовољити потражњу. Вјерујем да ћемо у року ол 4 године запослити још 500 људи, а вјеројатно ћемо отворити и још неке нове производне погоне. можла чак и за производњу стрељива“, говори Звонимир Зубак.

Творница „т-тега!“ прије се спомињала у контексту кријумчарења оружја. Пишући о кријумчарењу оружја из Хрватске за терористичке организа ције ЕТА-у и ИРА-у Национал је 26. српња 2001. открио и да је МУП-ова истрага о илегалној трговини оружјем с баскијским терористима апсолвирана с неколико прилично безазлених казнених пријава против сувласника озаљског „п-тегаја“ у којима се, дакако, ЕТА ни ријечју не спомиње. Истрага је завршила неодређеном констатацијом ла су власници озаљске творнице продавали своје пиштоље на „еуропском“ црном

5 додо ЈЕ ФИТО #» судвролу ! 7 о КИ ИО ЈЕ ПОБРО у првом полувРЕ -

маму.

тржишту. Штовише, у каснијем правосудном поступку казнена пријава за кријумчарење ублажена је ло обичнога царинског прекршаја који је описан као

„избјегавање царинског надзора“. Како је познато. почетком 2001. Марко Вуковић, Иван Жапчић и Анте Јер-

чић осумњичени су за кријумчарење 3800 пиштоља произведених у озаљској творници. Пиштољи су тобоже били на-

Зубак је власник куће од 2700 квадратих метара корисног простора, неколико твртки регистрираних у иноземству, а посједује и зракоплов Фалкон 20, вилу у Марбељи, те неколицину скупоцјених аутомобила Рета 456 61, ВМУ/ Х5 ХН 344 080, још један

Мерцедес и два ВМИ/-а

мијењени легалним босанскохерцеговачким купцима, уз фалсифицирану 10кументацију коју је изралио јелан цариник, симулиран је њихов транспорт преко граничног пријелаза код Метковића. Пошто се устврлило ла су сви купци измишљени, полиција је реконструирала пут пиштоља у сасвим другом смјеру. према Аустрији и Словенији. Звонимир Зубак Националу није хтио открити када је инвестирао у „т-тега!“, тако ла Национал није успио дознати није ли Зубак био повезан с тим догађајима и том тројицом осумњиченика.

бЕмова...

Уз трговину оружјем Зубак има и не. колицину твртки које се баве неким другим пословима. У Швицарској има авије твртке чије пословање нема никакве везе с трговином оружјем, Ријеч је о тврткама које су ексклузивни листрибутери неких произвола „Полравке“ и „Краша“, а једна од тих твртки зове се „Натура“. Зубак се спомињао и у вези с пословима с прагим камењем. што такођер упућује на његову повезаност с Јосефом Ротхаицхнером. Зубака је у свом свјелочењу против тзв. Кнежијске мафије споменуо др Борис Љахницки, којем је Зубак наводно лао на продају драго камење.

„Драго ми је да то напокон могу рашчистити, С Љахницким ме спојпо мој пријатељ Бранко Омазић, Радована Штетића, за којега је Љахницки рекао да ме је с њим повезао, уопће не познајем, нити сам с људима из тог миљеа икала контактирао. Љахницки се прелстављао као човјек који је способан за некакве врхунске послове. Како у послу никала не бирам партнере већ гледам само колика је могућа зарала, понулио сам му да пролаје драго камење с којим смо такођер пословали. Но. није се показао успјешним и чак ми је остао дужан новац којји сам му 1994. посудио за куповину велике количине Левис тралерица. говори Звонимир Зубак.

Иако се недавно састао с премијером Рачаном ради поговора око наплате потраживања за набаву сустава С-300. Зубак нерадо говори о својим везама с политичарима. Јавним признањем да жели ол салашње Управе преузети Динамо, Зубак си је на врат навукао много непријатеља и изашао из анонимности, Је ли му се то исплатило, вријеме ће брзо показати,

Крај

одбили смо де» 7отоа со су МО ГОЈУРИФЊУ 41

и"

К ша

= ивицу === =

пр пр увињи ==

пп. пљерам итд -пин-_-==- 5

Мик