Borba, Jan 15, 2005, page 15
Subota-nedelja, 15-16. januar 2005.
kultura
ncematografska preplitanj
U susret 33. FEST-u koji će biti održan u Beogradu od 26. februara do 5. marta
mski foglival od 25.fobruara do fi. ava 2005,
Obeleženi jubileji izuzetnih Lužičkih Srba
VELIKI PRETHODNIK ARNOŠT MUKA, ČOVEK IZUZETNE STVARALAČKE ENERGIJE I ORGANIZACIONIH SPOSOBNOSTI, POČASTVOVAN DOPISNIM ČLANSTVOM SRPSKE KRALJEVSKE AKADEMIJE 1 MATICE SRPSKE IZ, NOVOG SADA
Najmanji slovenski narod, Lužički Srbi, obeležili su u minuloj godini nekoliko za njih veoma važnih datuma iz oblasti književnosti, nauke i kulture. Posebnu važnost imale su tri godišnjice: dvestogodišnjica rođenja vodećeg pesnika epohe romantizma Handija Zejlera (1804-1872), koji je svojevremeno, kao student u Lajpcigu, negovao prijateljske veze sa našim Simom Milutinovićem Sarajlijom, u vreme kada je ovaj štampao Serbijanku i obavljao za našu, srpsku kulturu, još neke važne poslove; stogodišnjica smrti velikog lužičkosrpskog kompozitora Korle Augusta Kocora (1822-1904), Zejlerovog savremenika i prijatelja, koji je njegove stihove odenuo u muzičko ruho, u čijoj umetničkoj simbiozi, reč i pesma, okrepljuju i nadahnjuju nova pokolenja Lužičkih Srba, postaju njihovom narodnom svojinom.
Treća godišnjica, kojoj je poklonjena posebna pažnja, odnosi se na vek i po od rođenja najvećeg lužičkosrpskog naučnika Arnošta Muke (18541932), čoveka širokog obrazovanja i energije, velikog istraživača i rodoljuba. Iz Budišina, kulturnog centra Lužičkih Srba, već duže vreme potpisniku ovih redova stiže “Rozhlad” (Pregled), jedini lužičkosrpski mesečnik za kulturu, koji uspešno uređuje ugledna književnica Jeva-Marja
ornakec. Veći deo najnovijeg dvobroja (11-12, 2004), posvećen je ovoj izuzetnoj ličnosti naučnog i kulturnog života, proučavaocu lužičkosrpskog jezika, istraživaču jezičkih i književnih starina, izdavaču i uredniku, lingvisti veoma cenjenom u slavističkim krugovima, sa kojima je uspostavljao i održavao veze ı kontakte.
Objavljene su besede i referati izuzetnih poznavalaca Mukinog života i
dela. Blok priloga otvara beseda Mjerćina Felkela, književnog, istoričara ı predsednika Lužičkosrpske Matice, izrečena povodom godišnjice na grobu velikog prethodnika. U njoj su sažeto ocrtani njegov Životni put ı delo, te spomenut ugled kod drugih slovenskih naroda, pa ı kod nas. Univerzitetski profesor Pjetš Kosta piše o Arnoštu Muki kao sorabisti, sveštenik Rudolf Kilank kao čoveku, Srbinu i hrišćaninu, naučnik Mjerćin Valda kao utemeljivaču lužičkosrpske statistike, a Helmut Jenč o Mukinim jezičkim istraživanjima. Ines Kelerova se bavi njegovim opisivanjem i istraživanjem lužičkosrpskih narodnih nošnji, a Andrea Pavlikova Mukinom koncepcijom stvaranja Srpskog muzeja u Budišinu. Iz zanimljivog priloga Marije Mjerćinove saznajemo o nastanku portreta kao oblika likovne umetnosti, odnosno o portretisanju najuglednijih Lužičkih Srba u devetnaestom i na početku dvadesetog, veka. Navode se i glavni portretisti, a ukazuje i na ulogu Arnošta Muke na podsticanju ove umetničke prezentacije. To su, najčešće, bili češki likovni umetnici, a najprisutniji od njih Ludovik Kuba autor je brojnih portreta, među njima i Arnošta Muke, čiji je rad lužičkosrpski naučnik cenio i stimulisao. Podsetimo da je Ludovik Kuba (1863-1956) boravio i u južnoslovenskim krajevima, portretisao, pisao putopise, iskazao se kao vredan muzički etnograf i sakupljač našeg narodnog muzičkog blaga.
Tako je lužičkosrpski časopis “Rozhlad” posvetio dostojnu pažnju velikom prethodniku ovog naroda, koji je ostavio neizmerljiv zalog: u njegovo postojanje i trajanje. Njegov rad bio je cenjen i kod nas, a Arnošt Muka negovao je veze sa našim institucijama i pojedincima. Od 1893. godine nosilac je srpskog kraljevskog, odličja (krsta) Svetog Save, a crnogorski suveren knjaz Nikola odlikuje ga Danilovim ordenom. Godine 1903. postaje počasnim članom Srpske Kraljevske akademije, a dve godine kasnije počasni je član i Matice srpske iz Novog Sada.
MMI IMAJ
Iako se Savet FEST-a, naše najveće ı najuglednije smotre svetskog filma nije sastajao dva meseca, Jer je njegov predsednik Milutin Petrović, reditelj, podneo ostavku -– FEST 2005, ove godine 33. po redu biće održan do 26. februara do 5. marta u Beogradxu. Selektor Miroljub Vučković najavio je 80 ostvarenja koja su svrstana u nekoliko programskih celina, ali ı nekoliko potpuno novih programa po
RR
Maskota
Naravno, ono što svakako najviše privlači pažnju publike je program “Tokovi” u okviru koga će se prikazivati filmovi u tri termina. Među najatraktivnijim ostvarenjima sa svetskih festivala selektor Vučković izdvaja. najnoviji film Majka Lija “Vera
Drejk”, poslednje Almodovarovo ostvarenje “Loše vaspitanje” kao i film Park Ču Vona “Stari dečko”.
Program “Duhovne teritorije” ove godine sastavljen je
Za idejno rešenje kampanje 33. FEST-a od sedam prispelih projekata marketinških agencija, za najbolji je proglašena kampanja “Festmen” agencije “CAN Advertising”. Urađena su tri spota koje je režirao Srdan Golubović, a u ulozi Festmena, super-heroja pojavljuje se Dušan Čavić,
mladi glumac.
kojima će se ovogodišnji razlikovati od svojih prethodnika. Od tri nove programske celine najpre treba svakako istaći “Prigovor savesti” u okviru koga će biti prikazani filmovi koji otvaraju etička pitanja i pokušavaju da daju odgovore na bitne dileme koje karakterišu svakodnevicu. “Slovenski paket” je druga novina FEST-a kao inicijalni program predstojeće međufestivalske saradnje u okviru Foruma slovenskih zemalja uz nova ostvarenja koja dolaze iz naše zemlje. I na kraju tu je program “Preplitanja” koji će predstaviti multimedijalne projekte i izložbu fotografija
Inače, karte za FEST 2005. biće u prodaji od 7. februara.
iz četiri segmenta: izbor najeksponiranijih azijskih filmova, ostvarenja iz našeg regiona, retrospektiva argentinskog filma i celina namenjena norveškom filmu u okviru koga će biti predstavljena ostvarenja namenjena najmlađima.
“Svetionik” će festovskoj publici ove godine otkriti ostvarenja koja otkrivaju mlade rediteljske talente, a program “Činjenice i slagalice” predstaviće dokumentarna, igrano - dokumentarna i kvazidokumentarna ostvarenja.
Projekcije. će se održati u bioskopskim dvoranama Centra “Sava”, Muzeju jugoslovenske kinoteke, KCB-u ı
||____ranskog režisera Abasa Kia- Domu omladine Beograda.
rostamija.
MJ. Ristović
Paketi
NI ||)
ozh MW WWW» MM MM
|) MAMA
A MANAA
7 MN i |
NY
Na naslovnici časopisa: Arnošt Muka - rad Ludvika Kube, 1903 (u posedu Serbskeho muzeja, Budišin)
Godišnjica smrti Amrmnošta Muke obeležena je prošle godine i na Slavističkoj katedri Filološkog fakulteta u
Beogradu, u okviru Nedelje lužičkosrpskih jezika, književnosti i kulture. M. Cvijetić
4. Izvozićemo „upakovane”” | proizvode o
Darijan Mihajlović, novi sekretar kulture Beograda ističe: približavanje umetnosti građanima je prioritet
SEKRETARIJAT NEĆE IMATI
ULOGU KONTROLORA. UKINU-~ .
ĆEMO INSTITUCIJE KAO RELIKVIJE PROŠLOSTI. MUZEJI TRBBA. DA POSTANU VIŠENAMENSKI Pozorišni ı operski reditelj
. Darijan Mihajlović, zapo-
slen kao asistent pozorišne režije na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti, deset dana prvi je čovek kulturnog života srpske prestonice. Dok mu na uvid ne stignu godišnji izveštaji O prošlogodišnjem radu institucija kulture pod okriljem grada, koje se privode kraju, on najavljuje ukidanje dugogodišnje kulturno-umetničke uranilovke u glavnom gradu, uz naglasak da neće biti radikalnih rezova, kao. ı to, da prve rezultate drugačije metodologije rada možemo da očekujemo tek, za dve do tri godine. Približavanje Beograda evropskim prestonicama kulture, ponajviše kroz saradnju domaćih i stranih umetnika, Mihajlović stavlja za prioritet.
e Koje su ključne promene u radu gradskog sekretarijata za kulturu?
– Strategija gradskog sekretarijata za kulturu okrenuta je ka ukidanju institucija kao relikvija naše prošlosti, da bi se na taj način oslobodio prostor za delanje slobodnih, nezavisnih umetnika.
Želimo da zadržimo što veći broj mladih talentovanih pojedinaca, da ne bi sa diplomom u džepu odlazili u beli svet. Sekretarijat servisno tre-
mo našli rešenje na koji način da najkvalitetnije stvari budu u interesu gradu.
OWN IR NIRIN INA ANI INA AAA RIIIIMAINNINI
Uvek je ovde važniji dolazak neke svetske umetničke zvezde od dnevno-političke vesti. Trudimo se da uz lične veze dovedemo strane umetnike, da bi radili u saradnji sa našim,
pa da tako zajednički “zapakovane” kulturno-umetničke proizvode možemo da “izvozimo”, naglašava Darijan Mihailović, prvi čovek beogradskog sekretarijata za kulturu.
NMIRNI NR INIINIIR NIH RNI RR NIAMA NINI
ba da povezuje umetnike, da obezbedi uslove za izvođenje projekata, da bi se umetnost približila građanima. Umetnost je sama sebi cilj, pa tako sekretarijat nikako neće imati ulogu kontrolora.
0 Slično su govorili i vaši prethodnici.
– Sve je samo pitanje usvajanja i primene sistemskih pravila. Ako nezavisne umetničke forme u odnosu na institucionalne zauzimaju deset posto ukupne produkcije u kulturi Beograda, naš zadatak Je da vidimo kojim modelima ćemo se približiti evropskim metropolama. U tranzicionom periodu u Pragu i Budimpešti, ostalo je dosta institucionalnih kulturnih ustanova, na primer teatar, ali su ta-
Ozbiljan problem kulture ove zemlje je što na stotine ljudi „godišnje završava umetničke akademije ı odmah odlazi u “komercijalu”. Važno Je tim mladim umetnicima pružiti odmah šansu da pokažu šta mogu. Tako Je bilo pre 40 godina. Bojan Stupica i Miroslav Belović davali su studentima izuzetne projekte da bi pokazali šta mogu.
e Kako ostvariti te planove u tranziciji kada ekonomski još nismo ojačali?
- Umetnost je takmičarska disciplina, a konkurencija u okviru nje treba da je mnogo veća nego u nekim drugim delatnostima. Istina je da nećemo ništa veliko promeniti ako ne privučemo jake pri-
Mnogi znaju sumo adrese muzej
M O
a: Darijan Mihailović:
vredne.;sponzore.da.ulažu u. kulturuusdisteeviofaemydnyea fh „a
Erikson finansira Milansku skalu, a Beograd je retka prestonica koja nema kvalitet operske produkcije. Godišnji budžet Kelnske opere iznosi oko 45 miliona cvra,. koliko se izdvaja za kulturu u celoj Srbiji.
e Šta je ovogodišnji prioritet u pozorišnom Životu prestonice?
- U delatnosti glume, ugovorni odnesi su glavna stvar koje u najkraćem roku, u saradnji sa Ministarstvom kulture treba rešiti. Bez ugovornih odnosa nećemo imati jasno profilisane kulturne institucije. Očekujemo završetak radova na Pozorištu na Terazijama, Zvezdara teatru ı pozorištu “Duško Radović”.
e Na koji način ćete tretirati muzeje?
- Muzeje treba izdvojiti iz njihovih okvira, po ugledu na multimedijalni evropski projekat “Povezivanje svih muzeja u istom danu”, da bi se približili građanima. Mnogo Je ovde intelektualaca koji znaju samo «adrese muzeja. Muzejski prostor ne treba da služi samo za izložbe, nego da postane višenamenski.
Katarina Lazić
Neprolazna tema - pejzaž
Izložba radova u užičkom Narodnom muzeju nastalih na likovnoj koloniji u Trnavi
U izložbenom prostoru Narodnog muzeja u Užicu, u Jokanovića kući, otvorena je izložba radova nastalih tokom dvanaeste likovne kolonije u zlatiborskom selu Trnava prošlog leta. U koloniji je stvaralo 16 slikara iz zemlje, ali i iz Knina, Bugarske, Makedonije, Republike Srpske. Umetnici cu, kao i ranijih godina, bili smešteni u domu samoukog zlatiborskog slikara Vladana Mitrovića koji je svojim radovima, pre svega slikama na kamenu, privukao pažnju domaće, ali i svetske umetničke javnosti.
U Trnavi se slikari uglavnom bave pejzažom.
– Pejzaž Je veoma aktuelna tema ı danas, kada se ljudi u potrazi za pravim vrednostima ponovo vraćaju prirodi. U tome je ı sadržaj druženja u Trnavi, u domu slikara i skulptora Vladimira Mitrovića, u porodici umetnika.
Cerka Je od nedavno stekla ı akademsku diplomu, unuka već ima svoje slike, brat takođe - kaže Zorica Zlatić Ivković istoričar umetnosti koja je izložbu i otvorila.
Koloniju u Trnavi su pomogli Kultumo sportski centar Čajetina, Art plus u Užicu
i Turistička organizacija *Zlatibor” u Čajetini.
- Kolonija u Trnavi i još nekoliko koje se održavaju na Zlatiboru, uvek su me podsecćale na impresioniste i njihova druženja u prirodi, a posebno veza koju ima jedna Sezanova slika sa gotovo svim slikama koje nastaju na Zlatiboru. Iz kog god ugla da slikar posmatra Zlatibor, kuće u Sirogojnu, Trnavi, breze, uvek se provuče Mučanj sa. svojim sedlom, potpuno isfi. kao Sezanov Sent Viktoar = ističe Zorica Zlatić Ivković.
| R.P.