Borba, May 09, 2005, page 12

12 BORBA

Ponedeljak, 9. maj u,

kultura

Janis Kunelis Ratne pobede i poraz

Seriozan ciklus od 45 dokumentarnih i igranih filmova. „Sezdeset godina pobede na,

gost Beograda

Uglednom italijanskom umetniku biće uručen počasni doktorat Univerziteta umetnosti, a bcogradskim studentima održaće četvorodnevnu radionicu

Cuveni umetnik Janis Kunelis, koji od sredine 50(0-ih godina živi i radi u Italiji, ove nedclje će biti gost Univerziteta umetnosti u Beogradu. U znak priznanja za njegov izuzetan pedagoški i umetnički

rad sutra uveče (19 časova) u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti, biće mu uručen počasni doktorat Univerziteta umetnosti. Glavni motiv dolaska Janisa Kunclisa u Beograd je rad sa studentima kroz četvorodnevnu radionicu, koja će se održati od sutra do 13. maja na Fakultetu likovnih umetnosti. Kunclis je rođen 1936. u Pireju, a Akademiju umetno-

Janis Kunelis ispred svog dela

sti završio je u Himu. Od 1956. godine živi i radi u Italiji. Od 1994. do 2000. godine bio je profesor na renomiranoj Umetničkoj akademiji u Diseldorfu. . Međunarodni ugled stekao je zahvaljujući

dugogodišnjem radu na proširenju i otvaranju uže oblasti likovnih umetnosti, postavši jedna od ključnih ličnosti arte povera i evropske umetničke scene 70)-ih i 80-ih godina. Njegov pedagoški rad bio je usmeren na pomoć svakom od studenata da pronađu i razviju sopstvenu poctiku koja će nositi minimalne tragove uticaja škole i profesora i koja će biti stalna borba

protiv dogme... Možda je upravo to razlog što poslednjih godina raste interes za Kunclisov pedagoški rad koji je trajao svega šest godina. U čitavoj. Evropi se organizuju kolektivne izložbe njegovih studenata i objavljuju studije o njegovom radu na diseldorfskoj Akademiji, o njegovim studentima i genczi njihovih umetničkih pozicija. A on sam putuje i radi sa mladim umetnicima gostujući na umetničkim školama sa željom da da svoju podršku nastojanjima za Osvajanjen stvaralačke slobode. Aktivno je podsticao i podržavao SVOju klasu studenata da u Beogradu organizuje izložbu u vreme studentskih protesta 1996/1997. godine (Salon MSU) i za nju je napisao programski tckst.

Kroz njegovu klasu prošlo je oko 80 mlađih umectnika. Grupa studenata Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu takođe je prošla kroz to iskustvo koje je donelo novi kvalitet u procesima razvoja domaće umetničke scene. Ovo je prilika

a i drugi studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu upoznaju umetnika i pedagoga koji je 90-ih godina Diseldorf učinio jednim od najvažnijih umetničkih obrazovnih centara Evrope.

fašizmom” od danas do 19. maja u Muzeju Jugoslovenske kinoteke

Moskva je danas centar planetarnog obeležavanja kraja Drugog svetskog rata (19391945) i navršenih šest decenija od pobede Antantinih sovjetskih, angloamceričkih, francuskih i drugih saveznika nad fašističkim silama Osovine odnosno !rojnog pakta (Nemačka, Italija, Japan i njihovi sateliti). Vlada Srbijc učinila je to već sinoć svečanoni manifestacijom “Srbija od nezaborava do nade” u Centru “Sava” i današnjim skupom kod spomcn-kompleksa “Sremski front” u Adaševcima kod Šida.

Pored materijalnih, pisanih i drugih tragova, svedočanstva o bolnim posledicama najvcćeg i najsurovijeg sukoba u ljudskoj istoriji, koji je harao kroz 61 državu, a samo šest ih je bilo neutralno, nalazimo i u svim umetničkim oblastima, uključujući tu i film. Senima desetina miliona necvinih žrtava i nezaboravu tragedije svih naroda u opustošenim predelima svojih zemalja posvcćen je i seriozan ciklus od 45 dokumentarnih i igranih filmova “60 go-

„Amazonke” u Gal

vić, Milica Crnobrnja, Ivona Pleskonja, Aleksandra Zdravković, Maja Josifović, Gabrijela Mrkić, Marta Popivoda i Ana Vujanović, a biće predstavljeni njihovi video radovi, instalacije, slike i fotografije, saopšteno je iz SKC-a.

Kako se navodi cilj izložbe je da rekonstruiše stari mit o Amazonkama,

- Multimcdijalna izložba pod nazivom “Amazonke”, na kojoj će biti predstavljeni radovi deset beogradskih umetnica inspirisani mitskim ženama ratnicama, biće otvorena večeras u Galeriji Studentskog, kulturnog, centra u

Beogradu.

Učesnice izložbe su: Milica Simono-

PERIODIKA |

Zlatna greda i

U novom broju novosadske “Zlatne grede” objavljeni su prilozi Mišela Senelara (Problem liberalizma), Alpara Lošonca (Poziv i bezavičajnost), Nenada Dakovića (Poziv postfilozofa), Milorada Belančića (Dekonstrukcija i neodlučivo), Ratka Božovića (Čarolija hazarda), Huga Estensora o italijanskom renesansnom pesniku Frančesku Petrarki, Edvarda Saida (Pozni stil), Ješe Denegrija (Harold Rozenberg, ili kritičarev, suprotstavljeni cgo), Jovana Popova (Iranzicija, postherojstvo i femizinam u antičkoj drami), Nensi Vorman (Uvreda i usmeni prestup u prepirkama Eshina i Demostena), Pola A. Bova o diskursu kao ključnom pojmu u modernoj književnoj kritici i drugih.

Prozom i poczijom zastupljeni su P. Kursanov, M. Vuksanović, I. Lovaš, A. Dragomoščenko, J. Flora, G. Babić, R. Lazić, P. Čongradin, M. Mirković, R. Rajković i HR. 'Tili. Veoma bogat je blok književnokritičkih tekstova, a redovno se donose infor-

macije iz književnog života i liste najprodavanijih knjiga u Novom Sadu i Beogradu, kao i knjiga u Nemačkoj, SAD, Britaniji, Francuskoj i

Italiji.

Čitaoci novog broja “Književne reči” sa posebnim zanimanjem će pročitati polemički tekst Radoslava Zlatanovića “Novica Petković kao ubica pesnika Lazara Vučkovića”, U veoma oštro intoniranom napisu pesnik Zlatanović, koji deli izbegličku sudbinu Srba sa Kosmcta, upućuje žetoke zamerke Novici Petkovića, univcrzitetskom profesoru, književnom kritičaru i teorctičuru, koje se odnose na njevog. pogovor izabranin pesmama kosmetskog pesnika Lazara Vučkovića. Naziva ga jednim nezaslužnim šamarom nc samo pesniku Vučkoviću, već i poeziji kosovskometohijskih Srba.

Od ostalih priloga treba izdvojiti eseje Biljane Popović o monologizaciji dijaloga u Čehovljevim dramama, Tatjane Lozanovske o poeziji Dejvida Herberta

Književna reč

·nLorensa i Tatjane Novikove

o dijalektici motiva života i smrti u delima Lj. Petrušev-

eriji

kroz perspektivu savremenih domaćih umetnica, odnosno da odgovori na pitanje: Ko su bile Amazonke i da li se u savremenom društvu mogu naći tragovi ovog arhetipa?

Izložbu priređuje Kulturni centar “Deve”, uz podršku holandske fondacije “Mama cash”. (Beta)

SKC/

a w \

ske i A. Solženjicina (prcvod sa ruskog Biljana SŠamardžić). M. C.

dina pobede nad fašizmom” u Muzeju Jugoslovenskc kinoteke, od danas do četvrtka, 19. maja.

Ovaj program biće svečano otvoren pro-

jekcijom igranog filma

ja je “svojevrsna verbalno vizuelna istorijska čitanka”, kako ističe Aleksandar Saša Erdeljanović, upravnik Arhiva JK. Ministarstvo rata SAD taj zadatak je poverilo režiseru Frenku

otpočeli” i Roja Boultinga “Pobeda u pustinji” (oba V. Britanija 1943), ironični nemački dokumentarac “Oko Statue Slobode” (1943) i britanski film “Hitler igra Lambc-

MAM AAN

MAA ı | WWW \|

Radni dogovor na snimanju filma “Bitka na Neretvi“: Glumci Ljubiša Samardžić i Jul Briner sa režiserom Velikom Bulajićem

Živojina Pavlovića “Zaseda” (1969), večeras u 20 časova, a dva sata ranije biće prikazan naš prvi posleratni dugometražni film “Slavica” (1947), u režiji Vjekoslava Afrića. Od danas do završetka ciklusa, uvek u terminu od 16 časova, prikazivaće sec dokumentarni filmovi, počev od “Uvoda u rat” (SAD, 1942) i “Pobede u Poljskoj” (Nemačka, 1939)

Prvi pomenuti jc jcdan od sedam dokumentaraca, tokom rata snimljene, svetski zapažene američke serije “Zašto se borimo?” ko-

Kapri, tada majoru i autoru epizoda “Podeli i vladaj” i “Nacisti napadaju” - sa Anatolom Litvalom, čiji je i film “Bitka za Husiju”, uz onu od Entoni Vejlera “Bitka za Britaniju”, pa do„“Bitke. za“”.Kinu” i “Rat stiže u Ameriku”.

Poslednja dva filma nisu sada na programu, ali se zato već sutra publici nude, ništa manje pažnje vredni, dokumentarci “Slom

Jugoslavije” ili “Rat na

Balkanu” (Nemačka, proizvodnja UFA, 1941). Uz druge, tu su i ostvarenja Hemfri Dženingsa “Požari su

Glumci

među

• • • kajsijama Petar Kralj otvara izložbu “Putujuće

pozorište Ljubomira Simovića” u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije

Izložbu “Putujuće pozorište Ljubomira Simovića” večeras u 19 časova otvara u Muzeju pozorišne umčetnosti Srbije, glumac Petar Kralj. Autor kataloga i izložbene postavke Olga Marković, kustos savetnik muzoja, zabeležila je ŠSimovićev iskaz: l

“Celo moje detinjstvo bilo je jedno veliko pozorište... Odmah posle rata na Rosuljama - a to je najlepši kraj mog rodnog Užica - mcđu nama decom, pozorište je postalo velika moda. Scenu smo dobijali razapinjući konopac između jedne kajsije i direkra od ograde...”

U programu učestvuju Ljubomir Simović i Ksenija Radulović.

K. L.

tvork” (1940), pa do onih od Leonida Varlamova “Moskva uzvraća udarac” (SSSR, 1942)

i Julija „Rajznanija “Berlin” (1945), ili francuskih režisera

Daniela Kosteja “Bitka za Italiju? i Frederika Rosifa.“Mreme geta” (1961).

Ponovo se može pogledati i dokumentarac tandema Gustav Gavrin i Kosta Hlavati “Jasenovac” (1945), a od domaćih igranih na programu su filmovi Helmuta Kojtnera *Poslednji most” (koprodukcija sa Austrijom, 1954), Lordana Zafra-

novića “Okupacija, 26 slika” i Veljka Bu} jića “Bitka na Ne, tvi”. Od stranih, bj prikazani američki | movi Luisa Kinga “Č, nici, borbena gerila Hauarda Hoksa “Jun ci avijacije” (oba i 1943), Delmera M vsa “Pravac (1944), Džordža % vensa “Dnevnik M Frank” (1959%) “Najduži dan” (1960) Tu su još i film sovjetskih reŽišel Abrama Roma “U i} ninama Jugoslavije (1946) i Andreja kovskog “Ivanovo dk tinjstvo” (1962), m mačkih autora Geom Vilhema Pabsta “M slednji čin” (1955) Volfganga Petersei “Podmornica” (198 Kona Ičikave “B manska harfa” (Jap 1956), Dejvida Lim “Most na reci Kvaj” (\, Britanija, 1957), X\#| de Jakubovski “P nja etapa? (Pol 1984) i drugi. Pažlji sačinjen, ovaj izu daje i suptilan uvidki ko u ubilačkim sre stvima ogromnu tak u propagandnom \6b ku mašineriju zari nih strana, čemu jč lo izloženo dve tre(lt ljudske rase, Što i nije donelo konađ mir među narodima, zemljama sveta. Potpu nija slika političkog! vojnog učinka, a po sebno etičkih i este skih dometa predsu vljenih filmova, svaki ko traži više prostori, D. Stefanović

Susret sa slikarkom

U Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda večeras od 19 do 21 biće upriličen, povodom zatvaranja izložbe “Nostalgija”, susret sa umetnicom Marijom Dragojlović i fotografom Vladom Popovićeli

Umetnički projekat Nostalgija slikarke Marije Dragojloit prezentovan u okviru redovnog programa Likovne galeri}, od 20. aprila do 9. maja ove godine, u podjednakoj m pobudio pažnju i interesovanje publike i medija. Ova naesta samostalna izložba poznate beogradske autorke s ralački je smišljena kao jedinstven umetnički koncept i merni doživljaj koji u sebi objedinjuje eksperimentalni fd fotografiji, sproveden kroz novi tematski ciklus iskazivanji! matičnoj oblasti - slikarstvu, atraktivnu galerijsku post" ambijentalnog, karaktera, sa naglašenom sceničnošću dolazi do izražaja u upotrebi svetlosnih efekata i stavlj crnih zavesa koje eksponate (fotografije, slike, obj sadržinski i prostorno sažimaju u jedinstvenu priču i menski distanciraju od života ulice. Inventivno grafički ı kovan katalog, rad dizajnera Boruta Vilda, sastavni je | sadržaja izložbe. Ovaj predmet - dokument vizuelnim LA dom u potpunosti prati idcju projekta i, istovremeno; a vodi sofisticiranu estetiku koju u svom radu neguje

Dragojlović.

U susretu sa publikom umetnica će govoriti o pro} 0

igkt!

uvešće nas u lični vremcplov koji je predstavljan na 5 P i fotografijama; upoznaćc prisutne sa svojim istraživač : kustvom u mediju fotografije, fazama rada na izložbi iP

cesima realizacije dela.