Borba, May 09, 2005, page 7
Ponedeljak, 9.
Produžene sankcije Siriji Damask. - Sirijski ministar finansija Mohamed elsein je izrazio žaljenje” bog odluke predsednika žordža Buša da produži · a godinu dana američke
ma njegovoj. nepravedIM. ja veliku preinju · za nu bezbednost, – spoljnu politiku i ekonomiju · | SAD" i da je njegova mera odgovor na te preinje.
Nacionalni parlament Iraka potvrdioje juče još šest ministara koje je predložio premijer Ibrahim el Džafari radi komple-
ii vog kabineta, čime
ferenciji za štampu izjavio je. da je sunit Sadun el Dulaimi imenovan za ministra odbrane, dok je novi ministar za naftu Ibrahim Bar el Ulum iz redova šiitske zajednice, pre- · _ neo je Rojters.
Pozivi da se Bler povuče London. - Posle ovonedeljnih opštih izbora u Veli“koj Britaniji, sve veći broj članova Parlamenta iz vladajuće Laburističke stranke poziva premijera Tonija Blera da se povuče u roku od godinu dana. piše "Sandej
vuče ove godine i da će lo objaviti u julu, prilikom sa- ” mliačBo IO | Laburisti i Bler su izgubili ogromnu većinu u parla- | mentu, ona je sa dosadašnjih 167 smanjena na 66 poslanička mesta u Donjem 'domu parlamenta koji ima "ukupno 659 poslanika.
_ Nedeljnik "Observer" piše (da su se Bler i ministar Braun samo 24 sata posle završetka izbora u četvrtak već sukobili oko promena u sastavu vlade.
Zarobljen Zarkavijev saradnik
Bagdad - Vlasti u Bagdadu saopštile su juče da su iračke snage bezbednosti zarobile Amara el Zubajdija, jednog od glavnih saradnika lidera Al kaide u Iraku Abu Musaba el Zarkavija. U saopštenju iračke vlade se navodi da je Zubajdi, poznat i kao Abu Abas, uhapšen pre tri dana u Bagdadu.
Agencija Rojters je prenela da se veruje da je Zubajdi pomagao pobunjenicima koji su prošlog meseca napali zatvor Abu Graib. U tom napadu, u kojem je učestvovalo 60 ekstremista, ranjeno je 20 američkih vojnika i 12 zatvorenika. | Zarkavijev pomoćnik je takođe umešan i u čitav niz bombaških napada izvedenih u Bagdadu istog meseca.
Vojna vežba
Seul. - Južnokorejska pomorska policija planira Sledeće sedmice vojnu vežbu radi, kako je navedeno, sprečavanja bilo kakvih pokušaja ugrožavanja Suvereniteta zemlje. |
Ova odluka Južne Koreje · usledila je u trenutku povećanja tenzija sa Japanom oko dva sporna ostrva u Japanskom moru.
Vojna vežba, koja je zakazana za 17. maj, biće održana na oko 10 kilometara od spornih ostrva koja se na korejskom nazivaju Tokto, a na japanskom Takešima. u dužoj istorijskoj perspekti-
maj 2005.
svef
WO D Ogogggroggooggg;orgoggggla uuu guuuuuuuuuuuug[dU[ []|F_"F_____________________ GG EE
Moskva. - Svečana proslava 60. godišnjice, pobede nad fašizmom može biti povod za uspostavljanje novih principa međunarodnih odnosa, Occnio je ruski predsednik Vladimir Putin.
“Io jc sjajna šansa da se definitivno okrene teška stranica evropske istorije i na tcmelju sloge, potpunog, pomirenja formulišu jasni i razumljivi demokratski principi međunarodne komunikacije
Saveza.
WIR IRAN MAIN
Poginulo 26,6 miliona sovjetskih vojnika i građana
Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov naveo je da je, prema podacima Generalštaba ruskih oružanih snaga, u Drugom svetskom ratu poginulo ukupno 26 miliona i 600 hiljada vojnika i građana Sovjetskog
Ivanov je takođe naveo podatke
·
Putin za nove principe · međunarodnih odnosa
Generalštaba da je broj nestalih bez traga u periodu od 1941. do 1945. godine više od pet miliona, a da je zarobljeno 4 miliona i 559.000 ljudi. Ministar je napomenuo da se uoči proslave 9. maja u medijima sve češće iznose nmajrazličitiji podaci O broju poginulih i ranjenih. II III III ININININI N
Vladimir Putin tokom inferviua francuskoj TV
balja i medije i potčinile ih svojim grupnim intercsim4, koristeći državne institucije”, naveo je Putin.
On je primetio da su tada
znači da je sve dozvoljcno, niti podrazumcva anarhiju, a tržišnu privrcdu ne treba da prati Osiromašenje miliona ljudi i
vi”, izjavio je predsednik Putin, u intervjuu francuskom "TV kanalu Frans 3, čiji tekst je istaknut na zvaničnom veb sajtu Kremlja.
'Prema Putinu, glavni clement u tome su pomirenje i saradnja, a odličan primer za to daju Francuska i Nemačka, koje su ne samo prevazišle prošlost i pomirile se, već i stvorile sistem međusobnih odnosa koji služi kao primer integracionih procesa u
Evropi i utiče na situaciju u celom svetu.
Predsednik Putin je takođe rekao da ne isključuje, mogućnost toliko bliske saradnje Rusije i Evropske unije koja će se malo razlikovati od članstva njegove zemlje u najvećoj regionalnoj integraciji u svetu, precizirajući da se ta saradnja odnosi na četiri zajednička područja, privredu, međunarodnu i unutrašnju bezbednost i humani-
Putin je rekao da nc razume zašto je potrebno širenje Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) na zemlje
odnositi prema izboru susc-
da..:3 | Predsednik Putin je , tako-
đe, naglasio da su glasine o
Terorizam naslednik
nacizma
Predsednik Putin ocenio je juče u Moskvi da je terorizam “idejni naslednik” nacizma.
Nacizam, ekstremizam i terorizam su pretnje koje se “hrane iz istih ideoloških jasli”, rekao je ruski
koncentrisanje milijardi u rukama ~/dvojice-trojice ljudi, pritom na način koji nije u skladu sa važećim zakonodavstvom”.
I dalje ćemo podržavati naše preduzetnike, razvijati tržišnu privredu i pravnu bazu, štititi privatnu SsvOjinu, razvijati višepartijski si-
mnogi na Zapadu upozoravali na negativne posledice sličnog, razvoja Rusije i kritikovali takav proces.
“Sada kada jačamo efikasnost državnih institucija, želim da naglasim, jačamo na demokratskoj osnovi to se takođe ne sviđa. nekima unutar zemlje i u inostranstvu”, kazao je šef ruske države.
Putin jc veo “krivični postupak ve-
kao primer na-
Foto: APP
stem, jačati nezavisnost mcdija, obećao je Putin.
Ruski lider je naglasio i da vlasti ne nameravaju da odstupe od orijcntacijć ka političkom rešenju za Čečeniju, ali da će se i dalje odlučno boriti protiv onih koji “oružjem pokušavaju da sprovedu apsolutno ncprihvatljive, kriminalnc
planove i uz pomoć terorizma reše svoje zadatke, krijući se iza islama i političkih parola”.
Svetski lideri u Moskvi
tarnu sferu.
BINI RAIN III III III AIINNIIIIINININIINININININIINNINNNINININ
Spomenik ŠStaljinu
U gradu Mirni, u Jakutiji, na ruskom dalekom istoku, juče je otkriven spomenik sovjetskom vođi iz Drugog savetskog rata, Josifu Visarionoviču Staljinu (1879-1953).
Otkrivanju spomenika diktatoru u gradu, jednom od centara industrije dijamanata u Rusiji, prisustvovali su predsednik republike Saha Vjačeslav Štirov, predstavnici gradskih vlasti, lokalni veterani Drugog svetskog rata i učesnici ratova u Avganistanu i Čeče-
predsednik otvarajući samit lidera Zajednice Nezavisnih Država . INHIHININNI ON NNNININNINI u susedstvu Rusije, ali da zvaničnu Moskvu “ne uzbuđuje” činjenica da NALO ima uticaja u zemljama kao što su Ukrajina ili Gruzija. “Rusija sama razvija odnose sa NATO, pa je čak formiran Savet Rusija-NATO, u okviru kojeg, radimo dosta uspešno”, objasnio je šef Kremlja.
Po. Putinovom mišljenju,
kraju demokratije u Rusiji jako preuveličane. Podsetio je na događaje s početka 1990ih, kada je i pored “dosta tcških unutrašnjih procesa”, Rusija uspcla da udari temelje demokratskog društva, stvorivši realan sistem podele vlasti, nezavisnu izvršnu, predstavničku i sudsku vlast.
· “Početkom i sredinom
zan za jednu od naftnih kompanija koji privlači pažnju čitavog sveta” dodajući da su “svi poleteli da zaštite” tu kompaniju. Imajući očigledno u vidu “Jukos” i suđenje bivšem šefu te kompanije Mihailu Hodorkovskom, Putin je primetio da je “tim *JjJadnim” ljudima potrebna zaštita: za pet godina da zarade svaki po 6-7 milijar-
Od ranog jutra juče u Moskvu su počeli da stižu lideri Zcmalja sveta koji će učestvovati u današnjim svečanostima povodom 60. godišnjice pobede nad fašizmom u Evropi.
"Tokom prepodneva su stigli predsednik Narodne Republike Kine i generalni sekretar Komunističke partije Kine Hu Đintao, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan.
Svečanostima prisustvuje i Svetozar Marović, predsednik SCG.
Pored šefova 53 država, vlada i međunarodnih organizacija, u rusku prestonicu dolaze i neki bivši predsednici i bivši kraljevi, a svakog, dočekuju vladina delegacija i obezbeđenje.
Na skup lidera sveta neće doći britanski premijer "Toni Bler i predsednici dve od tri pribaltičke zemlje Litvanije i Estonije Valdas Adamkus i Arnold Rjujtcl.
niji. j
Kako su objasnili gradski oci, na podizanju spomenika Staljinu u čast 60. godišnjice pobede nad fašizmom insistirali su jakutski ratni veterani. Slična inicijativa veterana iz Krasnojarska (Sibir) nije pro-
šla kod lokalnih vlasti.
tehničko širenje NAIO ne poboljšava bezbednosnu Ssituaciju u svetu u svetlu savremenih pretnji, kao što su tćrorizam i širenje oružja Za masovno uništavanje. Ipak, Rusija će se s poštovanjem
Pošta vojnicima i
lekcija o demokratiji
Mastriht. - Američki predsednik Džordž Buš odao je juče poštu savezničkim vOojnicim: koji su žrtvovali svoje živote radi oslobođenja Evrope od nacizma, istakavši da je demokratija donela 60 godina mira, kao i da će osigurati mir u budućnosti. Predsednik Buš je zajedno sa holandskom kraljicom Bcatriks.i premijerom te ZCmljc Jan Petcr Balkenendcom prisustvovao ceremoniji obeležavanja 00. godišnjice završetka Drugog Svetskog, rata u Hvropi, koja je održana na vojnom groblju Margraten kod Mastrihta, na kome je sahranjeno i 8.300 americkih vojnika.
Prema AP, američki predsednik je borbu za slobodu u Hvropi tokom Drugog
svetskog, rata uporedio sa svojim naporima da raširi demokratiju u svetu. “Svetski tirani su naučili da nema moći kao što je moć slobode i da nijedan vojnik nije toliko snažan kao vojnik koji se bori za slobodu”, istakao jc Buš.
Buš je zahvalio Holanđanima zato što su, kako jc naveo, američke vojnike u Drugom svetskom ratu tretirali kao svoje sinove i ćerke.
Pre početka ceremonije Buš je na okruglom stolu razgovarao sa mladim Holanđanima. Šef Bele kuće je istakao da je jedna od osnovnih lekcija iz Drugog svetskog, rata da je širenje demokratije u Evropi omogućilo da Stari kontinent najzad postane slobodan i
celovit, kao i da živi u miru.
“To je lekcija koju bi ljudi trebalo da nauče i iz iskustva u poslednjih 60 godina. Verujem da se ta lekcija takođe odnosi i na narednih 60 godina”, naveo je Buš.
Hiljade demonstranata izašlo je u subotu na ulice Mastrihta i Amsterdama u znak protesta zbog, Bušove posete Holandiji. Šest mirovnih aktivista je danas uhapšeno dok su pokušavali da se približe zamku u kome je odseo američki predsednik. Iako je holandska desničarska vlada podržala američku vojnu intervenciju u Iraku u martu 2003. godine, Buš je veoma nepopularan u toj zemlji, gdc sc javnost protivi tom ratu, preneo jc AP.
1990-ih nastala je pretnja
razvoja Rusije oligarhijskim
putem, kada su pojedine grupe lica, koristeći svoj uticaj na organe vlasti i upravljanja, prigrabile državnu svojinu vrednu više milijardi ru-
di dolara lične imovine nije malo, i govori da su oni talentovani ljudi i da umeju da se zaštite”, prokomentarisao je Putin. Prema ruskom predsedniku, “demokratija ne
Novo-Ogarjovu.
ri neširenja naoružanja.
Predsednici Rusije i SAD Vladimir Putin i Džordž Buš sastali su se juče u Putinovoj rezidenciji u podmoskovskom mestu
Posebnu pažnju dvojica šefova država posvetili su borbi protiv međunarodnog, tcrorizma i zajedničkim akcijama u sfc-
Dvostruki standardi ili zamor od proširenja?
Na svečanom potpisivanju sporazuma EU sa Rumunijom i Bugarskom, 25. aprila, u Luksemburgu, bilo je neuporedivo manje lidera zemalja EU nego lane, u vreme prijema 10 novih članica
Brisel. - Evropski parlament (EP) je odlučio da odloži dolazak posmatrača poslanika iz Bugarske i Rumunije, koje su 25. aprila potpisale Sporazum o ulasku u Evropsku uniju 1. januara 2007.
Odluka parlamentaraca iz Strazbura je izazvala različite komentare u Briselu, od onih koji tvrde da sc radi o primeni dvostrukih standarda u Uniji, do konstatacije da se u EU oseća zamor od proširenja.
Bugarska i Rumunija su očekivali da će direktno i bez odlaganja poslati poslanike u EP, kao posmatrače sve do konačnog, ulaska u
Prema Bugarskoj i Rumuniji se sada primenjuju drugačiji kriterijumi.
Lider liberala u EP Gra-
rumunski ostalim jezicima
u EU, kojih sada ima 21. Izvesno je, međutim, da
ulazak Bugarske i Rumuni-
\
Lista čekanja
Posle Bugarske i Rumunije, na listi čekanja za ulazak u KU su Hrvatska i Turska, zvanični kandidati za punopravno članstvo u Uniji.
Hrvatska, međutim, još nije počela pregovore o ulasku, a bilo je predviđeno da to bude 17. marta, dok je Turskoj određen taj datum za oktobar ove godine. Štojber, međutim, kaže da će, ukoliko njegovi demohrišćani pobede 2006. na izborima u Nemačkoj, učiniti sve da se Turskoj obezbedi “privilegovano partnerstvo”, ali ne i punopravno članstvo u EU.
AI
Džordž Buš i
EU, pošto već imaju Sporazum o ulasku u Uniju. Reč je o preko 50 poslanika iz obe zemlje, koji će, posle odluke EP doći u Brisel ili posle 1. januara 2006, ili tek posle 1. januara 2007. Deset zemalja koje su 1. maja 2004 postale punopravne članice EU poslale su u Brisel svoje poslanike, u svojstvu posmatrača, odmah pošto su potpisale sporazume o priključenju.
bam Votson je okrivio konzervativce iz Evropske narodne partije i socijaliste za, kako je rekao, ispoljavanje uzdržanosti prema članstvu Bugarske i Rumunijc u EU. Ima, međutim, mišljenja da je problem nastao isključivo zbog, tehničkih problema. Reč je, zapravo, o problemu vezanom za prevođenje, pošto EP još nije u svoju prevodilačku službu pridodao bugarski i
je u EU nije ni približno propraćen entuzijazmom kao što je to bilo 2004, kada je 10 zemalja ušlo u Uniju. Neki na prvi pogled sporedni detalji jasno govore O tome.
Na primer, na svečanom potpisivanju sporazuma O ulasku u EU, 25. aprila u Luksemburgu, bilo je ncuporedivo manje lidera 2Zcmalja članica Unije ncgo
što je to bio slučaj godinu dana ranije.
Osim toga, prvi put na primeru Bugarske i Rumunije EU primenjuje “bezbednosnu klauzulu” na osnovu koje može u poslednjem · trenutku da odloži pristupanje nckc Zemlje Uniji, bez obzira što ova već ima potpisan sporazum o ulasku. To praktično znači da bi ulazak Rumunije i Bugarske u EU mogao biti pomeren za godinu dana ukoliko do tada ne obave sve neophodnc reforme, koje traži Brisel.
Uz sve to, mnogi se pribojavaju kako će teći proces ratifikacije tih sporazuma u 25 zemalja-članica.
Po mišljenju mnogih briselskih analitičara najveći problem je, u stvari, u Zamoru u KU od procesa proširenja. "To je veoma jasno potvrdio ovih dana konzervativni lider Bavarske Edmund Štojber koji je pozvao EU da napravi pauzu u proširenju, objašnjavajući da proširenje iz 2004. zahteva period konsolidacije Unijc.