Borba, Jun 20, 2009, page 8

Вођа

Subota - nedelja, 20 - 21. jun 2009,

uverner NBS (stam Jelašić izjavio je da

bi, usled smanjenja budžetskih prihoda, bilo mnogo bolje da država smanji i rashode, odnosno plate i penzije, nego da se zadužuje ili povećava prihode kroz povećanje poreza na dodatu vrednost.

Jelašić je, kako prenosi Tanjug, istakao da bi povećanje PDV-a stvorilo pritisakna inflaciju,te da zaduživanje u inostranstvu ne može ništa da promeninadugirok, ukoliko sistem i dalje proizvodi gubitke.

jata: ora

On je naglasio da plata smanjena za više ca nego što je predvismanjenje plataipen- odpolovineisadaizno- đeno za njegovo pozijanikada nijepopu- sioko165.000dinara. | Кпуапје, ра пе bi bi-

DalićeMMFodobri- lo iznenađujuće da

— II II — tiSrbiidodatnopoveća- Srbija od ostatka Стезка је 590 ·njebudžetskogdeficita sredstava od MMF-a su penzije zavisićeodtogadaliće povuče manje nego prošle godime tajnovac biti potrošen što joj je odobreno. uopšte za tekuću potrošnju, od- to se tiče svetske , nosnoplateipenzije,ili finansijske krize, Jeротесапе, | nainvesticije,rekaojeon ~ lašić je ocenio da је каже јеђавћс inapomenuodajeod Srbija uspela da Ме _ ргуе tranše sredstava, izbegne najgore, ali larna mera, alidaSrbi- uiznosuodoko800mi- ostaje pitanje koliko ja i dalje troši iznad lionaevra,potrošensa- će joj vremena biti svojih mogućnosti.Je- | mo mali deo. potrebno da se vrati lašić je dodao da je Prema rečima Jela- na nivo na kome je napravljena greškašto šića,tekućiplatnide- bila pre devet mesu penzije prošle godi- ficit Srbije pašće ma- seci i dodao da će ne uopšte povećane. nje nego što je plani- | to zavisiti isključivo

Guverner NBS jena- rano, tako da će biti od mera koje bude

pomenuoidaje njegova

Екопопџја

potrebno manje nov-

preduzimala.

Privatizacija

Treći pul produžen rok

Naiavlieno

na {endenu za Župu B | Agencija za privati- а kan zaciju produžila je rok za otkup tenderske vropska banka za dokumentacije za He- | obnovuirazvoj (EBmijsku industriju Zu- )je zainvesticije

Smanjenie rashoda bolie od povećania PDV-a

Protehkcionizam

7akon o zaštiti domaće

proizvodnie suprotan CEFTA

otpredsednik Vlade Srps: i ministar ekonomije iregionalnog razvoja Mlađan Dinkić ocenio je juče da je Zakon o zaštiti domaće proizvodnje koji je donet u BiH „protekcionistički i suprotan CEFTA ugovoru“. Dinkić je agenciji Beta rekao da u Vladi Srbije tek predstoje konsultacije o tom zakonu i da ima informacije da će ostale članice sporazuma o slobodnoj trgovini u zemljama centralne Evrope uložiti prigovore sekretarijatu CEFTA i EU. „Smatram da zatvara-

nje u unutrašnje okvire u uslovima krize možda može na kratak rok nekome pomoći, ali mislim da će na dugi rok BiH od ovoga imati štete“, ocenio je Dinkić. On je izrazio uverenje da će parlament BiH preispitati odluku donošenja tog zakona i omogućiti da se sporazum CEFTA sprovodi u regionu jer „samo on donosi svima nama koristi“.

Dom naroda Parlamenta BiH usvojio je u četvrtak Zakon o zaštiti domaće proizvodnje unutar sporazuma CEFTA, kojim se uvodi puna carinska stopa na uvoz iz Hrvatske i Srbije za nekoliko grupa poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

- Ukinulo робрипо озјођодепје plaćanja uvoznih dažbina

rava carina saopštila je | | juče da je ukinuta mogućnost potpunog oslobođenja od plaćanja uvoznih dažbina za privremeno uvezenu robu za strana predstavništva u Srbiji, kao što su oprema za rad i putnička motorna vozila sa „E tablicama“ (ekonomskim tablicama). Strana predstavništva, koja imaju privremeno uvezenu robu na carinskom području Srbije, treba da regulišu dalji status te robe, najkasnije do 21.jula ove go-

dine, prenosi Tanjug.

To jeutvrđeno izmenjenom Ural bom Vlade Srbije о carinski dozvoljenom postupanju s carinskommbom, puštanju carinske robei napli ticcarinskog duga, koja je stupilana snagu 22. aprila ove godine. Predstavništva privremeno пуехепито bu mogu vratiti u inostranstvo, ocariniti uz plaćanje uvoznih dažbi naili roba može ostati u režimu privremenog uvoza, ali uz delimično plaćanje uvoznih dažbina, precizira Uprava carina.

pa iz Kruševca do 31. ikredite u 2009.u zemljajula, a rok za podnoše- ma u kojima je prisutna, — „, ODO ea nje ponuda do 21. av- uključujući države zapadgusta 2009. godine. nog Balkana, izdvojila naRok za otkup tender- jvišenovcaodkadaposto- štu EBRD u Londonu. ske dokumentacije tre- ji, izjavio je predsednik te On je dodao da je EBbalo je da istekne juče, a banke Tomas Mirou. RD za 2009. izdvojila seovo je treći put da se „Radićemo više nego · dam milijardi evra, odnoprodužavaju rokovi za što smo radili u 2008.Bi- sno 30 odsto više nego prodaju 70,34 odsto Žu- ćemo uključeniu stabi- prošle godine. Prema pe na tenderu koji je lizaciju finansijskogse- njegovim rečima, to je raspisan 23. februara ktora ali ćemopomaga- najveća suma novca koove godine. Generalni tiiprivreduiinvestira- jujetabankaizdvojlaod | kaoje Mirouidodao da ta stvar „odigrati“ u direktor Župe Miroljub tiuinfrastrukturu“,re- kada je osnovana 1991. suzaEBRDveomavažna | MMF-uiSvetskoj banci. Milojević kazao je age- i ——— ulaganja u infrastrukturu, On je precizirao da će nciji Beta da bi potenci- EBRD je za 2009. izdvojila ali da ipak najveći deo EBRD razmatrati članjalni inostrani kupac u sedizzan milššardi evra. investicija te banke, od- stvo Kosova u toj instiponedeljak trebalo da ki ROSO пи а у НА nosno 80 odsto, odlaziu tuciji tek kada Kosovo dođe da obiđe fabriku. OPSEEIRRKUO: <? KOGaIEKA, MRKIC OSI“ privatni sektor. postane član MMF i Ovo je jedino predu- prošle godiime Odgovarajući na pita- Svetske banke. Za sazećeu Srbiji koje se ba- МЕ АН UML А У ПУНЕ 7“ пјео еепецапот сјап- _ да, пауео је оп, ЕВЕО vilo proizvodnjom hlo- stvu Kosovau EBRD,Mi- pomaže samo privatni ra, a u privatizaciji je kao je Mirou u razgovo- „Nastavićemo da bu- roujekazaodaćeBanka sektor na Kosovu џ Коveć skoro sedam godi- ru sa novinarima izju- demo snažno prisutniu ·načijemječelunajpresa- jije do sada uložila 25 na. Prvi tenderraspisan goistočne Evrope usedi- evropskim zemljama“,re- čekatida vidikakoćese miliona evra. 2002. nije uspeo, a Župa je privatizovana na | drugom tenderu 2004, + ali je ugovor raskinut зе РА O a „Er Frans-KLM ukida još 2008. godine, ali je pro- f пар 3.000 radnih mesta nije bilo zainteresovanih kupaca. druženi francusko- adnici Zastave „Smrtjelakša od glado| | holandski prevo- Rs kazali su vanja“, Hoćemo plate“ znici „Er Frans- da dosadašnji i„Ubinas glad“. = ZK. KLM“, najveća evropska razgovori sa predstav- | Radnici Zastave elekDanas neće radili aviokompanija, najvero- nicima Vlade Srbije i troiproizvođača građeni iedna filijala vatnije će morati da uki- Agencije za privatizaci- vinskog materijala GIK iz Fvrobanke FFG nu još 3.000 radnih mesta, ju „nisu urodili plo- | Lapova najavili su da će ali samo prirodnim osipa- dom“ i da je cilj prote- u ponedeljak tokom cenjem radne snage, izjavio sta da se izvrši pritisak logdana blokirati prugu Evrobanka EFG uSr- jejuče direktorkompani- , na državne institucije Beograd-Niš kod Lapova biji najavila je da će da- je Pjer-Anri Guržon. daispune zahteve štra- i pozvali su građane da nas sve njene filijale bi- „To je nešto što je odlu- MP, UI jkača, prenela je Beta. im se pridruže. Oni su ti zatvorene zbogredov- čeno minule godine. Naš cilj je zasnovan na prirodnom odli- Prema proceni polici- najavili daće pokušati da nogunapređenjainfor- vu radne snage iz kompanije“, rekao je on. je,naskupujebiloizme- blokiraju iautoput. macijskog sistema. Sve Na pitanje da li će kompanija razmatrati privremena otpu- đu 400i450 ljudiyadve Predsednik štrajkačposlovnice Evrobanke štanja radne snage kako bi se prilagodila globalnom ekono- žene su tokom protesta kog odbora proizvođača EFG od ponedeljka, 22. mskom posrtanju, Gružon je rekao da se „analiziraju sve op- paleu nesvestiodvede- elektroopreme Zastava juna radiće po uobičaje- cije“, ali da nema ništa posebno da potvrdi povodom toga. ne su u hitnu pomoć. elektro Slobodan Gajić nomradnom vremenu, Krajem minule godine „Er Frans-KLM“je saopštila dajeu drugom Štrajkači su nosili rekao je da su kupci te navodi se u saopštenju, tromesečju fiskalne godine (završene septembru 2008) ostvarila do- transparente „Mi gla- fabrike „upropastili faprenosi Beta. bit od 28 miliona evra, ali je to za 96 odsto manje u odnosu na isti pe- dujemo devet meseci“, brikuiostavili bez posla

riod prethodne godine. Najveći uticaj na lošijerezultate poslovanja imale su više cene avionskog goriva, kao i povećani finansijski troškovi.

više od 700 radnika“. Strajk u Zastavi elektro traje tri meseca. Preduzeće ne radi od februara, radnici ne dobijaju plate, blokiran je račun firme zbog duga od 176 miliona dinara, a isključeni su i struja i voda, kazali su štrajkači.

Zastava elektro je prodata u februaru 2006. godine tročlanom konzorcijumu iz Srbije za 27,7 miliona dinara. Preduzeće GIK 1. maj traži devet zaostalih zarada i pokretanje proizvodnje u toj firmi, u kojoj se ne radi od decembra.