Bosanska vila
т
Бр. 6
Отр. 119
штампу књижицу за ђаке. Зове се Њурђевак, јер ће бити готова до Ђурђева дне. У њој ће бити слика, пјесама, прича, разних описа и поучних чланака, Изнијеће 0 штампаних табака, а цијена је 60 пара, или потура. Шретплата се шаље издавачу: књижари Велимира Валожића у Биограду, или књижари Арсе Пајевића у Новом Саду.
Српска музичка Бибљиотека. Тако се зове нов музички лист, који је покренуо Исидор Бајић, учитељ музике, у српској новосадској гимназији У првом је броју композиција Бајићева „Пјесма о пјесми“. Лист ће излазити по потреби, с времена на вријеме. Цијена сваком броју 0 потура. Ми га не добисмо. 1
Косово, епопеја о боју на Косову. Др. Никола Ђорић, љекар у Неготину, у Србији, издао је претплатни позив на прву књигу свога великога дјела „Косово, епопеја о боју на Косову“. Књига ће се одмах дати у штампу. а од одзива претплатника, из цијелога Српе:ва, зависиће кад ће књига изаћи и у колпко примјерака. Ова прва књига престављаће заокругљену цјелину, даће занимљиво штиво, без уштрба на цјелину. Изнијеће 15 табака ведике осмине и стађе само 8 динара или круне. Шретплату ваља слати пјеснику у Неготин. Јо.
Сегпа Нога. Под тим натписом штампао је др. Вратислав Черни књигу на чешком језику, У њој је
изнио нашој драгој браћи Чесима славну прошлост
Црне Горе, коју је писац походио више пута. Књига, је изашла у Прагу.
Буна 1874. и устанак у Херцеговини 1875. Ристо Пророковић Невесињац прештампава из „Братетва“ први дио свога дјела, под истакнутим натписом. Дјело је награђено по 60 дин. од штампаног табака, а писано је по причању најмјеродавнијих саучесника, по писменијек документима и другим историјским изворима, са девизом: „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога“. Прва књига овога дјела _ изнијеће преко 5 штампаних табака, средње осмине. Цајена динар, или круна. Окрећемо пажњу наших читалаца на ову књигу.
Споменик царици Јелисавети. Царска владалачка кућа подиже у Терштеу споменик царици Јелисавети. Споменик је дјело вајара Тесинија, на коме је радио више година. Опоменик приказује царицу, како сједи на клупи, размишљајући о ономе, што је читала. Једну руку држи на крилу у полу-затвореној књизи а другом подупрла главу. Споменик је од бијелога мрамора.
Вњига за свакога. Професор Паја Хршинов при· РБедио је за штампу врло згодну и практичну књигу ва свакога. Зове се „Зашто је што у свијетуг“ То су питалице из природних ваука, које су добро дошле и ђаку и самоуку. За сада су питалице: удешене из физике. Књига се може употребити и у школама, гдје се физика предаје као згодна допуна ономе што се учи, а може послужити и као уџбеник. За оне, који нијесу учили природне науке биће добра, _јер ће му на лак и разумљив начин тумачити: еве природне појаве. Цијена је књизи динар, или круна. Свупљачима на 5 књига једна бесплатно. Претплата се шаље издавачу књиге, књижари Велимира Валожића у Биограду, или Арсе Шајевића у Новом аду.
Стјечај за споменик Војиславу Илићу. У Биограду се образовао нов одбор дјевојака за споменик
српском пјеснику Војиславу Илићу. Тај нови одбор.
биоррадских дјевојака, који стоји под највишом заштитом српске краљице Драге, живо ради: - ад је
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1908.
издао стјечај, у коме позива српске вајаре, да поднесу своје пројекте за споменик Рок је стјечају до 15. априла ове године. поменик ће бити потрвје обичне величине са постаментом. Обавјештаје даје пресједница одбора гђица Драга Марковићева у Биограду, Светогорска ул. бр. 48.
Одликовање. Шрногорски кнез Никола одликовао је папина тајника кардинала Рамполу великим кретом Даниловим. [, реда. Рампола је заслужио. ово одликовање, јер је код папе порадио да се питање о заводу св. Јеронима у Риму свршило онако, како је кнез захтијевао. И црногорском надбискупу признат је назив ртипаз егбтае. И папа је одликовао црногорског иза-
_ сланика „Луја конта Војиновића орденом св. Гргура.
Нов политички лист. У Осијеку се покреће, почетком атрила, нов сршеки политички лист. ШЊому Бе бити главна задаћа да ради на слози Срба и Хрваља, сузбијајући све тежње које воде раздору. Лист Бе се звати „Дан“, а излазиће три пута недјељно. Да Бог да да успије, чему би се и ми од врца радовали, али докле год браћа Хрвати не дођу себи и не познају гдје им је спас — тешко бе од елоге што бити.
"Напомена Пошто је у предпрошлом броју на уводном мјесту било нарочито говора о пок. К. Таушановиђу, то, да би се достојно одужили ејени покојника, ми смо пјесму М. Ј Митровића „Б, Таушановињ“, узели из 4 бр. „Покрета“, а „Успомену“ од Ј. Веселиновића из „Дневника“ биоградског, — Још исправљамо погрјешке у пјесми „Омрт Смаилаге Ченгића, у 2. бр. Тамо стоји: ПШетица, а треба Петњица, или Петница, Исто тако на стр. 96. у другом ступцу „индат“ то
"је погрјешно; треба „итат“, што значи покоран, итат
учинити — покорити се. Шрема томе треба: Је ли цару у итату рајаг“ „Што ми није итат учинио 2“
МИ Уа
Бранко Мушицки. У Биограду је умро 30 јануара бившт српски вицеконсул у Мешти и књижевник Бранко Мутицки. Покојник се родио у Каменици, у Сријему, 1852. Гимназију је свршио у Новом Саду. Олавистику је учио у Бечу код Миклошића. СОвршивши Филовофију, наставио је учити права пуне три године. За тим је дошао у уредништво „Заставе“ као сарадник и помагач покојном Милетићу. Касније пређе у Србију и ступи у службу код српске владе, која га је одредила најпре ва писара у Трсту и Пешти а доцније и ва вицеконсула у Пешти. Покојни Бранко радио је и на књижевном пољу. Скупљао је и штамтао „Српске народне пјесме“ из Сријема, па српске пословице и ријечи. Превео је многе одабране романе и приповијетке с њемачког, Француског и маџарског језика. Преводиоје и Гетеова дјела. Бог да га прости и помилује!
Јован Стефановић-Виловски. У Бечу је преминуо 12, марта познати српски књижевник п јунак, сарадник нашега листа, царско краљевски мајор у пензији др: Јован Стевановић-Виловски у 82. години живота. Шокојник се родио у Црепаји, у банатској војној граници 12. јуна 1821. У Шанчеву је свршио тако звану математичку школу и постао потпоручник у војсци. У рату 1848, и 1849. играо је врло важну улогу, ва то је одликован Леополдовим витешким орденом и постао витев од Вилова, гдје се јуначки борио уз Стеву Книћанина. Доцније је дошао до мајорскога чина. Покојник је радио и на књижевности, гдје је такође стекао лијепо име. Издао је своје доживљаје из ратова 1848.— 1849, на српском и њемачком јевику. Знамените су му студије: „Регулисање ријека у Угарској“, „Тјеснаци на казану“, и „Побочно надирање ријека “ На. основу својих студија о току ријека у Угарској, држао је пре-