Bosanska vila

Стр. 118

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 6

шта више, у своме органу „Шклисијастики Елитија“ изнио предлог, који се тиче промјене календара. Патријарх наводи, да је изједначење календара једна врста друшевене потребе, и налази да то питање не треба одлагати. да то он препоручује синоду да позове све остале патријархе, или старјешине разних самосталних православних цркава, да се посавјетују о промјени данашњег календара, подетшавајући про: мјену према канонима. Код нас (Срба то је питање најбоље расправљао професор Трпковић, чије су расправе нашле одзива и у страном евијету, а нарочито код Грка. |

Царско признање. Угарски министар пресједник Коломан Сел извијестио је писмено српскога књижеввика Отевана В Поповића о царском признању. То високо признање и евоју превишњу захвалност изравио је цар и краљ Франц Јосиф овоме српском књи-

жевнику послије довршеног дјела „Аустро-Угарска у.

ријечи пи слици“, у коме је помагао и Отеван В. Поповић. |

Награђено дјело. Краљевско српска академија наука у Биограду наградила је 22. фебруара ове године дјело Ивана Иванића „Из црквене историје (рба у Турској у ХУШ п ХЕХ. вијеку.“ Пагреда је 1000 ди нара из фонда покојнога архимандрита Нићифора Дучића.

Српска омладина на слави у Паризу. На прослави Виктора Ита у Џаризу петорица чланова тамошње српеке академске омладине заступала су цијелу српску омладину. Они су били на свима свечаностима са српским тробојницама на грудима и врло су срдачно примљени и лијепо предусретани. На споменик Игов положили су вијенац од природног цвијећа са натписом: „Виктору Игру — ерпска омладина.“ Особито се српска омладина истакла при дочеку. Чеха, када братеком одушевљењу и узвицима „'Кивили и на здар Срби“ не бијаше краја. Новине веле да су Срби и Чеси најсјајније дочекани.

Вјерење кнежевића Мирка У Ници. у Француској извршена је вјеридба црногорског кнежевића Мирка са племенитом Српкињом, ћерком ерпекога пуковника Костантиновића, који је у сродству са краљевском кућом Обреновића. Сви ерџеки листови одушевљено су поздравили ову вјеридбу и везу владалачких кућа Петровића и Обреновића. И „Глас Црногорца“ јављајући ва вјеридбу, радује се тој вези. Краљ Александар честитао је кнезу Мирку вјерење, радујући се да узима Српкињу. На свадбу ће послати изасланике: руски цар, талијански краљ, српеки краљ. На свадби ће бити краљица Јелена и краљица Наталија.

Српски добротвор. Илија 'Тодоровић, потпресједник српске општине у Пецкој (код Варцар Вакуфа) заједно са супругом Мишом поклонио је тамошњој српско-православној пркви 1895. звоно у вриједности 1000 круна. Сада су поклонили тамошњој српској ошштини |] комада земље оранице и кошанице, у вриједности 82.000 круна, а цркви још неке црквене утвари. И то је све учињено тихо, нечујно — без вике и галаме по новинама. Хвала им и од наше стране.

Награђен српски сликар. Познати српеки сликар Ристо Вукановић израдио је слику српске. краљице Драге. Кад је слика послата у двор, краљу се Алекеандру тако свиђела, да је сликара одликовао орденом св, Саве п борато наградио. Тако се цијени умјетност на српском двору.

Знаменити Срби Х1Х. вијека. Примили смо осму свеску овога лијепога издања српске штампарије у Загребу. У њој су кратки животописи и ове слике: Јаков Ненадовић, Јован Ковач, Петар Јокић, Данило Медаковић. Илија М. Коларац и Иван Југовић. Шоједине свеске стају 3 круне, а цијело дјело 108 круна, Свако 19 свезака имаће дивне корице, које ће се раздавати претплатницима бесплатно.

Преведено на Јапански језик. Руски листови

јављају да је чувено дјело Костантина Петровића

Побједоносцева, главног прокурора руског ев. Синода преведено и на јапански језик. Многе одломке из тога дјела превео је неке године покојни архимандрит Нићифор Дучић п оштампа; у засебној књизи. Неки су чланци изашли и у „Орпеком Сиону“. Прошле године изашло је руско пето издање ове књиге, која је пре. ведена на њемачки и француски.

Прештампано Из Годишњице Николе Чупића, књиге ХХЛ. засебно је оштампан чланак Тих, Р. 'Борђевића, професора учитељ школе у Алскепнцу: Самртни обичаји у Турака Штета да је, с непажње пагинација остала иста као у Годишњици. Из Нлетавипка“ оштампано је засебно: „егиковна настава у служби отштаво образовања, од дрљ Јосифа Перкмата, посрбпо Момчило Иванић, Цијена динар, пли круна. Из „Бранкова Кола“ оштампава се у засебну књигу роман Јанка М. Веселиновиба: Сељак Из биоградеког „Кола“, оштампан је чланак Алфреда Јенсена: „Једна скандинавека књига о словенским литературама“. Из. „Бетописа Матице Српске“ оштамнано је засебно: „О кнезу Павлу Раденовићу“, приложак историји Босне у почетку ХУ. вијека, од Јована Радопића.

0 Змају Јовану Јовановићу. Познати српски пјесник и књижевник др. „Лаза Костић паписао је повећу студију о Змају Јовану Јовановићу. Штампање те своје књиге повјерио је књижарници Миливоја Њаракашевића. Књига ће изнијети 25—380 штампаних табака, на особито финој хартији. Цијена 6 круна. Џретплата се шаље издавачу у Сомбор.

Споменик Таковског устанка. У топчидерском парку поставиће се споменик српским јунацима из таковеког устанка под Милошем Великим. Милош Велики биће у војводском одијелу, са заставом у руци, а до њега свештеник с крстом, Паштрмац и друге коловође. Опоменик ће стати 40 хиљада динара.

Мирис босиљков. Професор Јован Миодраговић јавља да је спремио за штампу други струк ЉМириса Босиљкова, илустроване књижице за српску дјецу. Књига је подијељена у 4 дијела. Шрви дно говори о здрављу, други о сеоским приликама, трећи о отаџбини, а четврши из бијела свијета (ваки одејек има доста слика. Цијена је књизи само 590 пара, или потура. Имена претплатника штампађе се. |

Прва љубав. Овако се зозе прва књига пјесама нашега врлог сарадника Бранка Малађа, великошколца у Пешти. Књига је већ у штампи, а угледаће свијета првог априла, Цајена (0 потура. Чист приход ове књиге одређен је српеко-правоел. дјевојачком васпиталишту „Краљица Јелисавета“, које ће подићи у Пешти српска женска задруга „Св. мајка Апгелина“. Док добијемо књигу, проговорићемо о њој коју више, а за сад је препоручујемо српском свијету, јер судећи по појединим пјесмама млади пјесник има дара, а видјећемо хоће ли имати успјеха. Претплата се шаље пјеснику у Џешту 26 а тела 20:

Нњиге .за школску омладину. орђе Пвковић, учитељ на Теразијама у Биограду, приредио је за