Bosanska vila
зр. 18. и 19.
1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.
Отр. 381
тста један гутљај вина, па пошто га мало тромућка, прогута, оде у своју собу поневши толицу.
„Лена је одмах за њим, такође, отишла оневши са собом чашу и стакло с вином.
Та је Лена чудновата жена: У кући је век љута и набусита, а кад ко дође онда е смеје и то неотварајући уста са свим; осила се лепо и била је свакад свечано чешљана, по расту може се убројати у најећи број жена: развијена и снажна, с црвеим лицем, на коме су се прилично видели убови костију, и великим црвеним носем; орва није имала, т. ј. имала је, али су слабо пле приметне; очи су јој биле зелене, а на рајевима закрвављене.
Ушли су у собу. Сима је сео на кревет, што је прво узео чибук с лулом и наџу10 дуваном, зовну Ристу те му припали, па гда се мало завали на јастуке, а лула му ваташе чак до земље. Тако он сад више, тово, лежећи но седећи пушио је, и дремаћи дао се у неке важне мисли: „е, да сам мо с оне стране метнуо на петицу, затвоо би га, он би морао да каже даље, а ја | после овамо на четворку и био би „аус“ он би био надигран. Овако ми оде двајест ра за каву, а сутра ћу боље да „промоам“; још је мислио о равним другим ствама као: о старим, „срећним временима“ и
старој плати и поклонима, о неком купљеном прасету да ли је добро затворено, и да ли га је скупо платио ит,д. |
Док је он то тако размишљао, Лена је пристојно испијала сваку чашу.
— Е хе, па дај де и мени коју чашу ти све сама попи, трже се од једаред Сима из својих мисли.
— Слабо Бога ми, купи па ћеш пити.
— Е баш нека луда жена, рече Сима, дижући се. По том остави чибух, поглади мало бркове и додаде:
—- Деде оне гусле донеси овамо да пре. вучем, овај, који пут.
— Нисам ти ја слуга, дигни се па узми.
— Гусле ми дај овамо! — викну он заповедајући, а за тим још вишим тоном додаде: —- док није ђаво био! Много се ти нешто свићиш.
— Ма каки ђаво очију ти твоји; деде бога ти пробај да видим тог твог ђавола, одврати она упорно и махну два три пута главом. |
— Џа овај — поче мекше сад Сима устајући, сам узети, ја знаш и млађи, ти си овај, додуше, доста у
могу ја и сам годинама... ја...
— Ех јадан, шта му се чини, одврати „Лена чисто певајући.
(Свршиће се.)
5 се
Три момчета.
ој ивна мома. Три момчета млада, 24) За њом гину и сваки се нада!
„Буди моја“ прво момче рече, „Да ми живот рајском срећом тече!“
Други рече: „Сунце мојих дана! Буди моја, срећо жељкована |“
Треће рече, а срца му стрепи: „Буди моја, мој анђеле лепи!“
Ал заман им љубав срца жива, Кад се њено срце не одзива.
„Љубав једна –- а стотину јада У свет пошла три момчета млада.
- 1» ~ , У свет пошла међ' метеж, међ' људе, Да им срцу туга лакша буде.
Шрво момче.... срце му је тако, Прву љубав заборави лако !
Друго момче у свету овоме, Другу љубав, нашло срцу своме,
Треће момче — аој судбо крута! Свиснудо му срце на по пута!
Предраг.
сео Ут а