Bosanska vila

Ор. 926... 1902. БОСАНСКА"ВИЛА 1902. Н Бр. 20. Језа бо | ~ „ брпека музичка школа. Четврта је година како Српске школе у Босни и Херцеговини. У новије

у Биограду постоји српска музичка школа. У њој се предају ови предмети: клавир. виолина, чело, контрабас, соло пјевање, флаута и музичка теорија. Осим тих предмета отворио би се куре и за друге инструменте, ако се ко пријави. Олушаоци те школе плаћају ва уписивање 0 дин. и 12 дин. мјесечно школарине. Чланови „Биоградеког пјевачког друштва“ (а јамачно и ког српеког друштва изван краљевине) плаћају половину школарипе. Школа траје сваки дан до подне од 1. септембра до конца јуна. Скрећемо пажњу српских пјевачких друштава на ову школу, у којој би се могли спремати домаћи синови за ликовође, па да се не кубури са странцима.

Одликовање српских новинара. Његово Величанство српски краљ Александар |. изволио је примити у посебну аудијенцију пресједника српског навинарског удружења и покретача српског новинарског конгреса г. Стевана Курчића и том га је приликом одликовао орденом Таковског крста 1!. степена. Краљ је примио у аудијенцију и далматинске српске новинаре г. Антуна Фабриса, уредника „Дубровника“ и „Срђа“, кога је одликовао орденом св. Саве 11. ст. и г. Шпира Геруна, уредника „Сриског Гласа“, кога је одликовао орденом св. Саве ТУ. степена. Све тројици срдачно честитамо !

Косово. „Матица Српска“ у Новоме Саду издала је лијепу књигу Бранислава Ђ. Нушића, коју сваки Србин треба да има и да прочита, То је „Жосово“, отис земље тф народа. За сада је пзишла прва књига овога значајног дјела са сликама. Како писац вели:

„око 1000 квадратних миља плодне равнице, гдје _

уже гдје шире, између брда с којих се воде шљевају у Ситницу — то се зове Косово Поље“. По службеној статистици на Косову има 102.248 душа и то Срба и мусломана 17.999 — Срба православних 82.162 и Срба католика 1634, а Јевреја 305. Ову књигу препоручујемо Србима без разлике вјере. Набавити се може у свакој српској књижарници.

Седамдесетогодишњица. У недјељу 20. октобра прославио је, скромно и без галаме, у кругу своје породице и најближих пријатеља своју седамдесетогодишњицу рођења најстарији данас српски новинар и чувени српски књижевник и родољуб Форђе Поповић Даничар. Старина Поповић играо је врло велику улогу у српском народном животу и књижевности, па и ако је тијелом остарио, дух му је и данас млад, те не напушта перо и у дубокој старости. Борђе Поповић Даничар сарадник је више српских листова, па и „Босанске Виле, која му је донијела слику и животопис у 21. бр. 1995. стр. 321. Сада му честитамо славу и желимо да дочека оно, за чим је највише тежио и радио!

Јунак наших дана. 1. Јанко М. Веселиновић наставио је штамнати у „Дјелу“ овај свој роман који је прије бпо прекинуо.

доба опажа се много живљи покрет за отварање српских основних школа у овим срлеким земљама. Лањске године бијељинска српска општина подигла је лијепу зграду за своју српеку школу. Ове године отворена је српска школа у Језеру, код Јајца а брзо ће се отворити и српске шкоде у Гацку, Невесињу, Зеници, Власеницама и по другим мјестима. Да би то отварање и одржавање српских школа ишло што лакше и брже — нужно би било основати „Школеку Матицу“, као што је имају браћа Чеси. (0) оснивању такога друштва треба да промисле и пораде све српске општине, а висока влада неће имати ништа противу оснивања оваког корисног удружења, које би ширило просвјету и подизало српске школе, јер то би било на корист и славу ових у просвјети з»осталих крајева.

Међународна изложба у Атини. Од 25. марта 1908. године започеће у Атини (Грчка краљевина) међународна изложба трговине, индустрије, земљорадње, наставе, хигијене и лијепих вјештина. Већ се у велико чине припреме за ту велику изложбу, која стоји под заштитом саме грчке краљице. Изложба ће трајати до 1. октобра.

Балканска Царица Кнеза Николе преведена је с њемачког на холандски језик, штампана у Амстердаму, у луксузном издању, само у 590 примјерака, и посвећена писду. .

Нов шаљив лист. У Биограду је почео 1. октобра излазити још један шаљиви лист: Брка. Џад их има пет: Сатир, Брка, Сеља, Др. Ћоса и Кукурек. Ми не добивзмо ни један. ;

~ Нови листови. Штампа, Савременик, Београдске Новости, који су почели излазити у Београду. Штамти је уредник и власник г, Ов. М Јакшић: Савременику т. Др. Андра Михаиловић, а Београдским Новостима г. Мих. Пантић.

Архимандрит Јован Рајић, велика студија архимандрита Илариона Руварца о животу и раду овога првог писца српске историје, одштампана је из „Бранкова Кола“. Цијена јој је 1 круна.

Тако је морало бити, драма Бр. Ђ. Нушића, која је-прије преведена на чешки језик, почиње сад излазити у септембарској свесци „Дјела“.

Српска библиотека у Чешкој. [. Ебегф почео је у чешким преводима издавати радове бољих наших књижевника. У првој свесди објавпо је Нушићеву драму Тако је морало бити; у другој Швабицу 1. К. Лазаревића, и у трећој избор приповједака Веселиновићевих Из живота на селу.

Јован Сундечић, критичко биографека студија Марка Цара, одштампана је из „Љетописа М. Орпеке“.

Пучина, драма Бранислава Б. Нушића одштампана је (у издању Браће Поповића у Новом Саду) из „Дјела“. Цијена је овој књизи, укуспога издања, 1:90 дин.

САДРЖАЈ: Пјесме: Зефири. Ив књиге пјесама Бор. Л. Ценића. — Сунчев зрак, од Предрага. — Суза, од Јер. Настића. — ритови-

јетаке: Сима чензионар, од Радоје Домановића. —- Светосавска ноћ, прича из српске прошлости Мила. — Мој сатутаник, приповијетка.

Максима Горког, превод М. Матића. — Џезмија историјска прича, од Намик Кемала, с турског превео Алекса Ј. Шоповић. — Сузе

радости, од Павла Лагарића. — Поука: Ђура Рајковић (са сликом) од М. — Натурализам п његови главнији треставници у Русији,

од Драг. Поповића. — Мода, пише Софија Шупић-Плетикосић.. — Српске народне угмотаворине: Српске народне тјесме, забиљежио Каменко. — Умрла правда. Орп. нар. прича, забиљежио Спасоје Ђурић. — Листах.

„босанска Вила“ излази у Сарајеву два пута мјесечно, сваког 16. и 30. —- Цијена је ва све крајеве на годину 8 круна, на по

године 4 круне. Ђаци и учитељи добивају лист за 6 круна. У краљевини 10 дин. сребра, или 8:50 дин. у злату. За ђаке и учитеље

6 дин. сребра. Претплату је најбоље слати поштанским упутницама или српске банке у новчаном писму на уредништво. За Америку

цијена 2 долара. Претплата и рукописи шаљу се на уредништво, — Неплаћена се писма не примају. — Рукописи св не враћају. Писма из Србије маркирају се 25 пара дин., а дописнице из Аустро Угарске с 5 потураг

ВЛАСНИК И УРЕДНИК НИКОЛА Т. КАШИКОВИЋ.

Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића.

4 | 275