Bosanska vila

Стр. 8382

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Бр. 21. и 22.

ницу доспети 7 Али ваља да ће бити и других кола у селу. У осталом имам довољно времена на расположењу, кад сам већ за овај ноћашњи воз вадоцнио, јер сутрашњи дневни вов тек у подне стиже у Лапово.

Милован приђе коњима па их поведе, штрањге се ватегоше и кола пођоше прекретајући се час на једну, час на другу страну. Она врљика стаде шарати по блату а ја сам, обореве главе, гацао иза кола по оној брчка-

Колико смо тако путовали, ја вам не умем кавати. Тек мени се учини да нећемо никад до села доспети. У два маха Милован

је устављао кола и са фењером загледао око врљике.

— Хоћемо ли скоро, Милованер Упитах га.

— Одмах ћемо, господине, одговори оп, па ми онда отпоче описивати све лаповске красоте које ме очекују.

— У селу су две механе. Једна је Јовановићева, а друга општинска. Ми ћемо у оп: штинску; она је боља, јер ту сва господа свраћају. Тамо Бете се добро одморити, а ја ћу 8 ром код мајстора, да ми точак оправи..... Ево Лапова пред нама!...

(Наставиће се.)

Туга и срећа.

6 |

ДМ] оааао ме срце моје,

455 По сред горке туге, јада: Да му како ја помогнем,

Да не свисне, да нестрада.

И тада сам послушао Моје срце мило еретно, Па сам песму написао,

И мед друге песме метно.

А ја сам га послушао, Моје тужно срце мало, Па сам песму тад написо — И њему је олакшало.

Опет тако другог пута Кад у срећи пливало је, Да му нађем срећи сеју, Молило ме срце моје.

Срце моје схватило ме, Та друкче се ехватит не да Туга горка, срећа лепа Све су једног срца чеда! Предраг.

Светосавска ноћ.

Прича из српске прошлости

= Мила. —

стаде те слике и ми се за тренутак створисмо у сред неког табора... топла, а пун мјесец провиривао је кроз облаке.

. Ноћ је била

У _ знак, да су војници већ легли на починак.

Из једног великог шатора, који је стајао у сред окола, чудо се испрекидано подвикивање и пјесма; а кад икад допрла је до нас звека пехара. — Тамо је нека гозба — помислим..

Пред шатором су стајала два јунака у оклопу и шљемовима.

· Пођосмо шатору.

Баш кад се примакосмо, из шатора изађоше тројица. Она их двојица зауставише.

= Шта јег — Неће да попусти — одговори један. — Неће2 — упиташе она двојица.

— Већ три дана, како га свети отац моли и говори = додаде други,

Ватре су се у околу веб почеле гасити,

(Наставак.)

— Нема тога, који се може противити његовој мудрој бесједи — рече опет онај први.

— И он баш хоће на великог жупана 2 — упита један од оне двојице.

— Ја нијесам знао на кога се диже а иначе не бих му дошао у окб — додаде трећи.

— Неблагодарник, рече други. — оупан му је помогао, примио га и због њега се заратио са сусједима, жртвовао је много; није га хтио издати, а он се сад подиже на њега.

— Треба да се подигнемо на незахвалника ! рекоше сви у један мах.

Даље их нијесам чула, јер уђосмо у шатор.

У средини је била велика и богата трпеза у највећем нереду. По њој су били пјатови јела разбацани, кондири испревртани, вино прољевено. А око софре некодико пјаних витезова дерало се из све снаге.