Bosanska vila

Отр. 58

1902, БОСАНСКА ВИЛА 1908.

ОДЈЕНЕИ ПРИКАЗИ.

Пеепе Дим. Глигорића. (Сокољанина) Београд штампарија Д. Димитријевића, 1901. 8%, стр. 68. Цена | 50 тара дин. ке „Лиреке пјесме можемо сравнити са слаткишима. (Олаткише није у стању човјек непрестано јести. Тек по каткад, | | Тако пето и лирске пјесме не ваља читати евеекама, јер од таког читања не ће имати човјек особита. уживања. Непрестано читање лирских пјесама мори тако исто, као и тешка лектира какке телшке филозовске расправе. | Као год што прави пјесник ствара пјесму када

је у штимунгу, тако исто м читалац треба да чита.

пјесме, када је за то читање најбоље расположен. Тако ја читам пјесме. пе | И тако сам се готово читаву недјељу дана у најбољем штимунгу старао, да прочитам Глигорића

пјесме. и за читаву недјељу дана једва сам их.про-. јесме,

читао. Разлог је томе и то, што ми нијесу пружиле Бог зна каквог уживања, што нијесу биле кадре ни за један тренутак заталасати осј ћаје. |

Глигорић није прави лиричар.

()н није кадар у природи да види лијепе елике и да их као вјешт умјетник сними. Он није кадар оно што га веседи, одушевљава или растужи, да искаже лијепим ријечим», пластичним изразима, да прикаже у красним, заокруженим сликама, па био то ландшафт, доживљај, успомена или ситуација. Глигорић и кад почне какву лијелу слику цртати, обично је рђаво сврши, као што се то најбоље вили у пјесми „ Сеоска воденица“.

И Глигорић као и Дучић и Шантић опијевају „Мисао“, „Младости“, „Роба“, „Сјећане“, „Домовимну“ и остале предмете, али нијесу кадри да зароне у силне дубине тих предмета, те да нам у богатој мрежи изнесу из тих дубина чисто злато, они нијесу кадри, да нам из узбурканог мора својих осјећаја изнесу екупоцјени бисер, него износе обично камење без икакве љепоте и осјаја.

Управо ми се чини чудновато, што Глигорић као млад човјек не показује у. својој појезији ни најмање младалачке свјежине. У тим првим звуцима, које је пустио у свијет, није пружио никакве оригиналности. У њима се ни најмање не опажа млада, снажна душа, „у којој се комеша и ври бескрајна сила мисли и овјећаја, и која се бори сама собом, да отме: од свијета љепоту и узвишеност, па да се тиме раздрага.“

Па и у својим опјеваним сликама, што превлаБују код њега, није се показао Глигорић као прави умјетник. Он није кадар осјетити природне љепоте. Његова душа није сасвим прожмана штимунгом по-

јединих природних слика, које описује, а није епо--

собан, да томе штимунгу даде сасвим јасног и умјетничког израза. За таке слике треба њежнија душа, но што је душа Глигорића.

Судећи по множини тих опјеваних елпка, као што су „Ноћ“. „На развалини“, „Стари раст“, у

зиму“, „Рече“, „На трагу зиме“, „Зимска идила“, „Слааро гњевдо“, „Позна јесен“ и остале, Глигорић хође да буде пјесник — сликар Гаухасе 022, као што је то чувени француски пјесник Лаш Ретате, што је у пјесмама изнио своју рођену душу, своју неизмјерну љубав наспрам природе, коју је опјевао. Али има битне разлике између Уемалпеа, и нашег Глигорића. а И Глигорић, посматрајући природу износи оно, што је видио, Уетатте износи штимунге и осјећаје, износи своје снове, што је сањао, заносећи се љепотама у природи; Мегјапле-ове пјесме јединствене су формом, код слика Глигорића линије су тврде, контуре оштре а боја неугодна; Уематпе-ове пјесме пуне су топлине, њежности, осјећаја и искрености, Глигорића слике сасвим ладне; Уемајпе-у иду пјесме од срца, пјесник Глигорић изводи своје појетске слике више умом и руком, него осјећајима, с тога те пјесме врло мало пријањају за срце. _ Докле год Глигорић не дадне својим пјесмама нешто од свога живота, он ће у мојим очима увијек бити само стихотворац, а не прави пјесник

Беч. Павле Лагарић.

Плауегашт, Лехот дер Ваде = ита Ситогје 07

Витора. 1. Вапа: Оезгертевсћ. Кедастол оот Мед. П7. Ката Рода ита бато бритћић. == Сотплаувопо џет1а7 ае" |. |. Оттерсшисбисташитпо (теотб Оге/туј, Илеп, 1. Бег 5герћапордаа пр. б. | У пошљедњим годинама развија се нагло на медицинском пољу хидро-балнео електро — и клима тотерапија (лијечење водом, минералним изворима, електриком и климатским промјенама), упоредо с усавршавањем- тих метода у лијечењу подигло сеи врло много нових бања, нових санаторских завода у крајевима, гдје су повољни услови, да се могу те нове методе употребљавати е успијехом. 1 У означеној књизи говори се прилично опширно о свему томе. Књига има два дијела. У првоме је. ријеч О историјском развијању свих ових терапијских метода, о томе, како се употребљавају, о њиховој вриједности и т. д. Свугдје је додат преглед бања

завода и мјеста, која су стекла гласа у медицинеком

евијету. — Други дио је специјални. У њему су азбучним редом наведене све бање и остала љековита

_ мјеста у појединим покрајинама у Аустрији. Свако

је мјесто описано, додуше кратко, али потпуно према задатку саме књиге. Из описа се види, каква је ко-

· муникација, уређење, за што је дотична бања пили · завод добар, кад је сезона, цијена, каква је околица,

чим се гости могу разонодити ш"т. д. Уза сваки опис додата је и по која слика самога мјеста и његовеоколице. Између појединих описа уметнути су многи индустријски, трговачки и различити други огласи. Израда је укусна. |

Ова. књига није на одмет ни приватним кубама, а по готову јавним локалима.

Издавачи обећавају,“ да бе издати св-га осам оваких свезака. У првих седам биће све европске земље, а осма књига биће посвећена осталим дије. ловима свијета, Поједине свеске стају 20 круна.