Bosanska vila

Отр. 62

1902, БОСАНОКА ВИЛА 1902.

Бр. 4

један од најзнаменитијих чинилаца у том значајном покрету, који се почео развијати седамдесетих година прошлога стољећа. И ко буде писао новију историју српског друштва, неминовно ће се морати зауставити код имена Косте Таушановића и одредити му једно од најугледнијих мјеста у низу поборника за слободу, правичност и уставност у Србији. Али ће у исто вријеме опазити како се око његових ногу вије читава гужва прљавих душа и прљавих руку, да га спутају и обезоружају. Ко буде описивао његов живот, не миновно ће морати описати и неколико мрачњачких физиономија, неколико црних душа, које су из мрака политичког и друштвеног искакали на површину и

упињали се да Таушановића сурвају и упропасте. Ти ·

његови непријатељи у исто вријеме непријатељи су и земље, непријатељи народа и његове слободе.

Али Коста Таушановић био је она стијена, на коју су таласи налијетали, а она се није ронила; он је био онај храст, који холуја није могла оборити. Он је био човјек, који је могао и умио пркосити свима олујама и који је умио одолијевати и најсилнијим навалама. Таушановић је вазда био у првим редовима и на челу оне фаланге младих, одушевљених бораца за: нове идеје; који су се искупили под заставу братства, и слободоумља —- да се боре за права народа и ње гово добро. Над његовом главом гомилали су се непрестано најцрњи облаци; он је био излаган најтежим ударцима, најбезобзирнијим нападима. И најповршнији поглед у његов живот показује колико је Таушановић мало свијетлих, а колико је суморних и мрачних дана имао; колико је морао подносити и страдати за ону велику и узвишену идеју, којој је сав свој вијек и рад посветио и која му је била водиља у животу. Та је борба, коју је Коста отпочео, била сурова и безобзирна; она је многе срушила, многе заплашила, многе у просте измећаре и власничке лижисахане отјерала,

њега, и ако је водила у казамате, није слабила, него.

га је још више челичила и калила и у њој се Коста све то боље приуготовљавао за нове послове, нов енергичан ради живот. Таушановићеве широке плећи подносиле су најтеже ударце, али се нијесу погрбиле. То је била чврстина слична стамености стијене коју вјетар узалуд обара.

Коста Таушановић отпочиње свој јавни рад у врло раним годинама. Одмах по повратку са својих привредних и економских стручних студија у Табору и Хоенхајму код Стутгарта, избија у јавности са привредним и економским идејама и у оној групи младих људи, која отпочиње да се бори за нов поредак и уставност у Србији, заузима једно од најугледнијих мјеста. 'о је оно доба кад младачка душа испољи све своје особине. Коста је одмах показао шта има у себи,

колико вриједи и управо колико ће бити потребан

својој отаџбини. Догађаји су се развијали брзо и они су просто захтијевали да се и Коста радом својим

опредијели, што је и урадио. Али у исто вријеме, уз.

јавне посленике оваке врсте, који се боре за слободу иде сјенка једна — то је патња и страдање, што поборнике за истину вазда прати. Као политичка личност Таушановић се свима догађајима истакао на једно од најугледнијих мјеста, наравно снагом свога духа и ума. И како је тад ошпочео, тако је кроз цио живот ишао истом, трновитом стазом, тако је и завршио свој бурни. и патнички вијек. Узастопце су му шљедовала гоњења, . кињења, страдања, апшења, мучења, окивања, осуђивања. Изгледа, као да је мањи гријех бити зликовац, него поборник за слободу и права народна. Још у првим данима осјетио је горки, осуђенички хљеб и познао тамнички живот, њен мрак и мемлу њену. Још првих дана свога јавнога рада увјерио сеу ону готово свету истину, да онај ко хоће за народ да живи и ради, собом мора страдати и подносити ударце судбе и људи. Наравно да се Коста није заплашио од тога; није стријепио за себе: милија му је била слобода народа но лична. И он је са извјесношћу да ради за велику и праведну ствар презрео страдања и патње и пошао путем који води страдању. За њим су се брзо затворила врата тамничка. Он је био дуго одвојен од свијета и рада: био је заточеник коме су се неколико пута, двери отварале и затварале. | Борећи се за народ и његову слободу, Таушановић је пристао да поклони добар дио свога живота, тамници и робовању. Судбина је хтјела да он више повуче но што су други подносили. Коста је вијек свој испунио радом за добро своје земље и животом у казамату. Апе, гоњење, страдање и окови поступно су поткопавали здравље Костино, али га нијесу ни ва тренутак одстранили и поколебали у вјери и иде. алима; нијесу га навратили да стукне, да сетргнем да се повуче у приватан живот, гдје Бе радити за своје лично добро, као што то врло многи чине. Он је подигао и понио свету заставу, коју ни по јцијену свога зживота није хтио напуштати и изневјеравати. Загазивши у политичку борбу, која са код нас доста оштро и огорчено води, он се вазда умио одржати на висини свога позива и достојанства. Што је важно нагласити, Коста се у тој борби одликовао и од својих

ј другова и од својих противника, у његовим чистим

рукама било је вазда свијетло и часно оружје; он је противнику увијек лицем наилазио; никад бусије није тражио; никад није иза леђа нападао. Волио је очима у очи да се погледа. И као год што је за пријатеља имао пуне груди љубави, тако је за противника имао несразмјерно много деликатности и великодушја. Првим је пријатеље освајао, другим непријатеље обезоружавао. Тако идући путем часним и правим имао је снаге да, савлађујући своје страсти, савлађује терете и патње и да на својој грбини прими и понесе туђе погрјешке и гријехове. Тако отворена природа, која е увјерењем љубављу и познавањем слиједи трновитом стазом ка својим високим циљевима — документира и чисту