Bosanska vila

Брв.

1902. БОСАНСКА ВИЛА 1902.

бар, 68

несебичну, племениту душу. Овом особином Таушановић се високо издиже изнад људи и епохе своје: ни ондје чак, гдје је дужан био да се побрине и састара за своје лично добро, није се себе сјетио; заборавио је дужности према самом себи и ту личну "корист толико је запостављао, да се готово никад и нигдје ни појављивала није. Тиме што лично за себе никад ништа није тражио, извјесно је и учинио да је лично у њему готово сваки гледао човјека од идеје и начела, човјека, који живи за више циљеве живота. И људи су њему прилазили, он их је задобијао ; они су му шљедовали; а та је војска пошљедника толико расла, да је постала читав народ. Он је знао путеве којима ваља ићи; а уз то је знао водити људе. У њему је српски народ гледао човјека будућности. То је учинило да је убрзо задобијао у народу неограничено повјерење. име се уједно могу унеколико тумачити они брзи прелази у Таушановићевој каријери; тиме се и оно народно повјерење даје образложити, које га је 58. године, прошлог вијека, кад се устав градио, ставило на најугледније мјесто. предсједника велике народне уставотворне скупштине.

На такове људе највише падају ударци и стријеле ситних душа и мрачњака. Али је Коста корачао преко препона и носио ону силну буктињу и расвјетљавао путеве друштвенога развоја.

Таушановић је на политичком обзорју нове Србије једна свијетла и значајна појава.

У њему се — само зато што је био поштен, што се неустрашно борио за слободу и што је живио и радио за народ и његово добро — вазда гледао опасан човјек, кога треба безопасним учинити. Ко љуби слободу — мора бити гоњен, ко се бори за њу, мора тамновати. Коста је много волио свој народ, много је волио и борио се за његову слободу. То значи да је много страдао, много подносио, много тамновао. Занесени непријатељи слободе народне свом горчином нападали су нањ. Али су се те стријеле одбијале као од стијене и падале око њега. Чак је политичко шљепило налетило да му и част упрља, па је и ту падало: он је вазда остао непобијеђен и чист. Све га је то могло физички сатирати, али морадно га јеу очима свијета још више уздигло.

Сав живот и политички рад Косте Таушановића одјек је развитка српскога новога друштва. На Кости се најбоље обиљежавају оне фазе, кроз које је ново српско друштво прешло у своме развоју. ивот Косте Таушановића дио је живота радикалне странке у којој је он увијек стајао на челу — то је историја полит. живота нашег цјелокупног друштва. И као што он у свом животу има нагле прелазе, исто тако и српско друштво имало је нагле прелазе у своме развоју: он је од професора постао дуванџија, одатле отишао пред пријеки суд, који га осуђује на смрт, а та му се казна замјењује са 8 година тамно-

"вања, од којих је 2 и по године одржао. Из тав-

нице излази и улази у мипистре. Са министарске столице врађа се у друштво. Из овога одлази поново пред суд, одакле бива прогнаник и то тако до кончине своје...

Но Таушановић није само политички поборник и државник. Много већа је активност његова на другој страни — на привредном пољу. У привредној и економекој струци српске краљевине то је најзнаменитија појава. Он чини читаву епоху, обиљежава једно ново напредније доба. Нема човјека, који би се могао приближно такмичити са Таушановићем. Најбољи доказ да се Таушановић сматра с правом као препородилац економско-привредне политике. То најбоље могу посвједочити установе које је он завео и подигао и које се и данас веома успјешно развијају и врше своју благородну службу. Привредно економско поље рада Таушановићева нема оних непријатеља што их имаде на полит. пољу : овдје су сви истога мишљења, једног увјерења: да је Таушановић на привредно економском пољу наш најзаслужнији човјек.

Таушановић је, ван сваког спора, најбољи српски привредник. Он не само да је имао љубави и познавања за привредно-економске послове и предузећа, него је у свима пословима унио систем, једну општу намјеру — он је сва подузећа радио по раније изведеном плану. (С правом се може рећи и потврдити да је Коста Таушановић највећи привредно-економски организатор. Под његовим рукама посао је напредовао и гранао се. На шта је он положио своју руку, то је имало обезбијеђенпу будућнпоот. Многе привредне, трговинске установе само су за то живо коракнуле напријед, што је Коста за њима стајао и он им директиву давао. Без њега би оне саме од себе угасиле се и пропале. Његовој иницијативи имају да благодаре „Биоградска задруга за узајамно потпомагање“, ткачка и винодјелска школа, земљорадничке задруге, сењска индустрија, бродарско друштво, друштво за осигурање, класна лутрија, српска банка у Загребу, трговачка задруга и извозна банка у Биограду. Но Таупшановић се машао и даљих радова: да је било политичке присебности и да нијесу у њему гледали политичког баука противници његови, он би основао банку у Маћедонији и Ст. Србији. А да му је Бог дао живота једна његова замашна идеја извјесно би се у току ових година остварила: он се бавио идејом да створи окционарско удружење за стварање једне српске банке у Мостару или Сарајеву. Смјер тој банци требао је бити у овоме: да омогући српским занатлијама и сиротнијем сталежу, да се економски потпомогнут, може такмичити са произвођачима западним и фабричким. Овим би радом стекао недогледних за слуга за Српетво, Али, Коста је своју идеју са собом у гроб понио. Ко зна, да ли ће ико од Срба моћи извести корисно ту идеју онако како ју је Коста замишљао и како би је збиља он био и остварио !