Bosanska vila

1 С; гред Хасана. Испрва, му држи неке моралне е. Ивмеђу осталог приновиједа му:

Ђев попа се поповат не може, Није зиме, кад снијега нема, _ Нит вулума без самовољниха.. Крв увавре, када се не нада | Добра ријеч од добра чај – Од рђава што се надат' можеш Рђав човјек што и вашка б'јесна, Ђе уједе ту отров остаје... Злу идемо горем се надамо! Поелије га савјетује да се окани зулума: Воља ти је. ради како хобеш, 5 Ал' ваптамти беже, Хасан-беже, Једна свијећа за три ноћи није! Мртва уста за свакога пуста, Бев живота не има живота, из ропства се подиже слобода. Најпослије му пријети: Кунем ти се гробом мога бабе, Часним крстом и светим олтаром: Ни зорица не ће забијељети, Загрмјеће ода свију страна, Мотрешће се брда и долине, Чудна ће се гапијевка чути, Биће 'клепет по леђима вашим Ви стругнусте, ми остасмо часни!

Али Хасан-бег се не плаши његове пријетње, него трва мач, да га посијече. У томе тренутку повиче

калуђер своме народу: »Ко јејунак на ноге јуначке«.

Народ полети у помоћ своме калуђеру ш хоће да посијече Хасан-бега, али калуђер не да:

Заставите, ја не желим крви!

И бев крви Срб ће, ако Бог да,

Прославити српско На он ОонРоо

__Калуђер му поклања живот, шта више жели,

да остане Хасан и даље царски већил, али под условом:

Само дај нам јуначку заклетву,

Да ћеш бити прајатељ народу,

За народно старати се добро.

- Врло ми чудновато изгледају те ријечи калуБерове. Он сада вјерује у задату ријеч Хасан-бегову, а у другој пјесми, на неком мјесту говори Јовану:

= Већ вам ти рекао Да не држиш вјеру у већилу.

Којим ћемо ријечима вјеровати> Да ли онима у другој пјесми, или овим у трећој пјесми Ако је калуђер говорио иекрено у другој пјесми, онда га треба јако осудити, што је поклонио живот старом српском крвнику, што је поклонио живот оном човјеку, који ће упропастити хиљаду српских живота. Но ту погрјешку калуђерову поправио је Јован и убио Хасана. Тиме се завршио спјев.

Таки је калуђер као човјек.

Да обратим пажњу на умјетничку страну самог

спјева. То управо и није спјев, него нека » Бисља ата « у диалозима; то је у опште књига, без икаквих појетичких љепота, без и једне красне сцијене, без дубоког, жарког, патриотског одушевљења. Његово патриотско одушевљење је шумно, декламаторско.

(Оно се огледа у обичним фразама. Милановић није || са крутим и снажним ријечима изравио мржњу против =

турског насиља. Ми нијесмо нашли у његовом спјеву оно силно одушевљење за слободом, нити ону неизмјерну тугу, коју у нама буди помисао на стару славну српску прошлост. У Милановића спјеву нема оних снажних поетичких мјеста, која би силно по-

тресла нашу душу.

днОР трговца. · 10 излази.

Да завршим.

У том спјеву не огледа се неко дубоко религиозно увјерење, нити пјесникова дубока ПЕН симпатија наспрам српског народа.

Милановић је ту књигу написао ладним мовгом, а не врелим срцем. |

Бем. Говембра. Павле Лагарић.

КЊИЖЕВНЕ И ХУДТУРНЕ БИЉЕШКЕ,

Прослава двадесетпетогодишњице. У силној и пространој Русији свечано је прослављен 14. новем= бар. Тада се навршило двадесет и пер година књижевног рада чувеног руског књижевника Владимира, Галактоновића Корољенка. Тај дан по свима већим варошима и удружењима одржане су свечане сјед= нице, на којима се говорило о слављенику. Сви већи руски листови посветили су нарочите чланке слав=

· љенику, а у Петрограду приредили му нарочити банкет. Молба црногорске државне библиотеке. Г. Марко

Мијушковић, библиотекар на Цетињу, управио је молбу испред државне бополиотеке свима уредништвима српеких и словенских листова, писцима и издавачима књига и књижарама, молећи да шаљу по један примјерак својих издања бесплатно библиотеци. Такође моли и све оне, којим имају старих књига на вршеком, или ком другом језику, а нарочито књига, које говоре о Црној Гори, да пишу библиотекару под каквим би их условима уступтли АВНОЈ опблио= теци на Цетињу.

Српско омладинско друштво у Бечу. Заузимањем неколико Срба омладинаца у Бечу је основано ерп= ско друштво под именом »Бранко пи вила« Сврха је друштва да његује забаву и поуку пш да помаже друштвени развитак омладине. Друштво броји за сада 72 члана. Састанци су сваке недјеље у 8 сахати у вече. На. првој главној скушштини, држаној 23. новембра изабран је управни одбор. Пресједник је Тима Бранчић, подпресједник и редитељ друштвених за= бава Алекса 0. Лукић; перовођа Никола Субаков; благајник Владимир Унгуран; књижничар Никола Ковачић: одборници: Рада Крстин, Стеван Шавлић, Пера Вуковић, Сава Катић. Надзорни одбор: Милан Давидовић, Владимир Радуловић и Коста Бачић Замјеник Емил Замуровић. Друштво моли еве ерп= ске листове и писце, да своје новине и књиге шаљу друштву бесплатно на адресу: Зеглзеће Мегејп „Вгапко 1 Ма“ Улеп [. Багек Кесепзђигсег Ној.

Дочек вођа и митрополита. Овогодишњи Божић донио нам је двоструку радост. Радовали смо ве п свијетломе празнику, ајош више брзојавном извијешћу наших вођа, да је постигнут споразум за коначно ријешење црквено-школског питања и сређивања аутономије у овим српским земљама. До стотину телеграма отишло је о Божићу из Сарајева, као честитке на истрајности и јуначкој побједи наших првака. Трећи дан Божића искупио се силан свијет јна жељезничкој станици да дочека своје вође, који долажаху из Беча. Око 2000 душа бијаше прекрилило станицу. И мушко и женско, и старо и младо — све то бијаше изишло да поздрави дичне наше прваке и вође народне. Сви фијакери у Сарајеву бијаху

“8 заувети, трамваји препуни, а многи су ишли пјетице,