Bosanska vila

1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.

Стр. 99

Важан проналазак. Рус Ливдак изумио је справу, којом се може констатовати брзина, којом жељезница јури у сваком часу вожње, као и мјесто, на ком се воз налази. Ова ће справа служити влаковођама паврено, нарочито када је магла, да ће се помоћу ње моћи спријечити многа несрећа на железници. роналавач је и цару показао ову справу. Руска желез-

' ничка управа наручила је десет хиљада ове справе за теретне и особне возове. и

Биоградско „Коло“ има одбор. Лијепи књижевни лист »Коло,« који излази у Биограду, под највишом заштитом Њез. Величанства. српске краљице Драге, стекло је сада нарочити уређивачки одбор. Власник и уредник остаје стари Данило А. КАиваљевић. У одбору су: г. Андра Гавриловић, - Борисав Станковић, Бранислав Б. Нушић п Др. Иван Шајковић. »Коло« излази два пута мјесечно у свескама од # табака. Годшшња цијена 12 динара.

Знаменити Срби Х!Х. вијека. Примили смо свеску седму из друге године »Знаменитих Срба Х1Х. вијека.« У овој су свесци слике: митрополит Ђорђе Николајевић, Јован Илић, др. Ђорђе Натошевић, Коста Трив= ковић, Јован Сундечић и Марко Миљанов. Ово је до сада најљешшпа слика великог Србина и војводе Марка Миљанова. Цијена је свакој свесци 3 круне (4 динара).

„Златна Књига“ У Сомбору се покреће поред

_ >»Голуба« јоти један српски лист за омладину. Зваће се »Златна Књига.« Задатак ће листу бити да српску омладину тако васпшта, како би временом постала достојним нашљедником свију народних тековина, које прими у аманет од старијих, Лшет ће бити илустрован: У редник-је проф: Јован Поповић. Годитиња цијена 4 круне. Ово је девети српски омладински лист у Српетву.

У часовима одмора. Наш сарадник ш познати српски књижевник Свет. Ћоровић дао је у штампу нову књигу својих приповиједака, којој ће бити налшто: „У часовима одмора. Ту ће бити до 30 најодабранијих Торовићевих цртица. Цијена је књизи 2 круне (25 динара). Књига ће бити велика 15 штампаних табака. Претплату прима писац и уредништво »Пријегледа« у Мостару.

Срби у Америци. „Бранково Коло« доноси у 10. броју да у Америци има до сада стално настањених 8000 Срба. Већином су из Далмације, Хрватске, Славоније, Боке Которске и Баната. Заборавља поменути да их има доста и из Босне пи Херцеговине. Амерички Срби имају неколико удружења, које су сада спојили уједно у »Савев српских православних орастава. »Србобран.« Имају пет српеких листова.

Лијепе туђинке. Књижарница Драгише Лапчевића у Биограду започиње издавати библиотеку добрих и одабраних превода, под именом: Лијепе туђинке. Библиотека ће излазити сваке недјеље п свака свеска биће за се цјелина. Ту бе бити штампани преводи лијепих приповиједака, новела и романа. Цијена свесци по динара.

Преведене на маџарски. Прпповијетке Бранислава Б. Нушшћа много се преводе на туђе језике. Скоро читамо да се његове »Приповијетке једног каплара« преводе на маџарски језик. Преводилац је Т. Ст. Шкрбић, а изашле су у маџарској »Малој библиотеци. « коју уређује чувени маџарски књижевник Павле Ђулаји. Ту ће изаћи и Нушићеве »Рамазанске вечери. «

Историја новије филозофије. Наш сарадник др. Бранислав Петронијевић, професор велике школе, штампао је своје ново дјело: Историја новије филовофије. Књига је штампана у бпоградској државној штампарији и намијењена слушаоцима велике школе.

Српска опера. Стеван Бинички, капелник биоградеког војног оркестра компоновао је и штампао своју оперу у једном чину: На уранку. Либрето за оперу написао је Бранислав Њ. Нушић.

ЧИТУДЕ.

Мићо Б. Авдаловић. Још једна честита и снажна српска кућа у Сарајеву изгубила је свога домаћина, а еснаг кујунџински свога првака и вођу у народним пословима, јер је 16. Фебруара преминуо добри и вриједни Србин, златар и мјењач, почасни члан српског пјевачког друштва „Слоге“ — Мићо Б. Авдаловић. Покојник се родио у Сарајеву, 1860, гдје је свршио основну школу, па онда отишао на ванат кундурџински (ципеларски), који је свршио у брата покојног владике Косановића, мајстора Расте. Ту је провео шест година као обућарски калфа. Пошто је сасвим одрастао, прихватио се кујунџинског заната, који је ивучио код свога брата Гавре Авдаловића, познатог доброга взлатарског мајстора у Сарајеву. Свршивши занат, радио је с почетка са својим братом ваједно у дућану као мајстор, а доцније отвори сам ва се дућан. У његовој радњи израђивале су се најљешше ствари од сребра и од злата као крстови и кандила ва цркве, равни женски накити и равни сасуди црквени. Ту је рађен и онај красни сребрени вијенац Срба Сарајлија, што је положен на нови Вуков гроб у Биограду. Код њега је наређивао пок. митрополит Сава Косановић кардила за нову цркву у Никшићу. Својим трудом и лијвпим радом покојни Мићо уздигао св толико, да је у своме еснафу васжио као првак и заступник цијелога есната. Осим тога уживао је на овим странама лијеп глас и као добар Орбин и родољуб. (0 тога је чешће пута ивбиран у одбор српеког пјевачког друштва „Слоге.“ А како имађаше особите заслуге за то друштво, био му је и почасни члан. Колику је љубав и поштовање уживао у грађанству без разлике вјере, видјело се по многобројном спроводу. На опијелу је говорио госп. поп Стево Тривковић, а над отвореним гробом овдашњи трговац Јово ПШешут. Шокојни Мићо бијаше повнат на све стране по Босни и Херцеговини као честит влатарски мајстор, а на чешкој изложби у Прагу био је и одликован сребреном медаљом. Бог да га прости и помилује !

Матија Бан. У Биограду је преминуо 1. марта један од најстаријих српских књижевника, један од првих чланова српске академије, чувени и прослављени Србин римокат. вјере Матија Бан у 89. години живота свога. Покојни Бан родио се у Дубровнику. Син је сиромашних родитеља. Овршивши школе, постао је Фратар у Дубровнику, но доцније свуче са себе то одијело и оде да служи код адвоката. Године 1889. остави отаџбину и оде на далеки исток. Године 1844. дошао је у Србију, где је добио службу као професор велике школе. Из Србије оде 1849. у Дубровник, гдје је био годину дана и издао три свеске „Дубровачкога Забавника,“ па опет дошао у Биоград. Бан св нарочито прославио као драмски писац. Шрве своје драме писао је талијанским језиком, па их је издерао. Од њега су драме: Мерима, Добрила и Миленко, Бнев Доброслав, Пошљедњи Немањић, Смрт краља Вукашина, Цар Лавар, Српске Цвијети, Марта посадница или пад Новгорода, Кобне тајне, Банда краљица пољска, Јан Хус и Маројица Кабога. Многе његове драме и данас су омиљене на српској позорници, · Шисао је много и разне чланке по новинама у разне стране листове, вазда бранећи и ваступајући своје драго Српство и његове интересе. Уживао је лијеп глас у цијеломе обравованоме свијету, те је имао више српских и страних одликовања ! Бог да га прости м помилује !