Bosanska vila

Стр. 98

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908. ЈА Бр. 5.

зофа Херберта Спенсера »0 васпитању умном, моралном и физичном.« Дјело је ово преведено на све европске језике п доживило по неколико издања (у француској 11.) Један научењак вели, да то дјело служи и данас као основа васпитања у Енглеској п Америци. По томе се види колика је важност и 10треба такога дјела и на. српскоме језику. То је увидио и одбор Коларчеве задужбине, па је дјело наградио, тако да ће српско издање бити јевтиније од свију других. И ако књита има 20 штампаних табака цијена јој је само 2 дин, а у фином повезу 8 дин. Кеита ће бити готова концем марта. На пет комада скупљач добија шести бесплатно. Претплата се шаље преводиолу у Биоград, Капетан Мишина улица 14.

Лађа за извлачење потопљених бродова. Талијански инжињер Пипо пронашао је нарочиту лађу за спуштање на морско дно пи вађење потопљених ствари. До сад су то радили ронци, али они нијесу могли ићи даље од 80 м. дубљине, а с овом лађом може се ићи колико се хоће, нема никакве опасности. Лађа је сва од челика, лоптастог облика п скована је тако, као да је од једног комада. За лађу је утврђено неколико механичких руку, које раде као и човјечије. Оне се савијају, пружају и дохватају предмете као и човјечије, оне дижу све што нађу на дну. Лађа може шћи 140—150 метара у дубину. Два човјека могу да раде на лађи 12 сах. Кроз нарочито удешена стакла види се све шта има на дну. Људи у лађи одржавају свезу са свијетом на обали помоћу телефона. Тај исти Талијанац Пипо изумпо је још једну справу: хидроскоп. Помоћу те справе могу се видјети

и фотографисати сви предмети у морској дубини.

Фотографија у природним бојама. Покушаји да се произведе фотографија у природним бојама, као да су сада успјели. То је заслуга доцента техничке велике школе у Берлину, професора др. Мите-а, једног од првих ауторштета у области фотографије. Пред

друштвом »Уранија« изводио је он резултате свог трогодшињег рада у области фотографије. Професор Мите се у својим огледима држао Американца Имеса који је метод он усавршио. Њему је пошло за руком, да у оригиналним бојама изради фотографије свакојаких предмета, крајева, портрета и т. д. Слике, које је он помоћу пројекционог апарата израђивао и ианосио пред публику, све су биле дооре и свима су се" свиђале.

Пећска патријаршија. Пештанске »Српске Новости« доносе да је сада најзгодније доба покренути пштање о обновљењу старе српске патријаршије у Пећи. Тај захтјев подупиру трпи разлога: 1. историјско право на црквену независност; 2. црквени интереси, који захтијевају да се у српским црквама служи словенска служба; 3. народни интереси, који не допуштају да се Срби у Турској називају туђим шменима, а тим начином најлакше је о до службеног признања српскога имена. Ово би пштање требало да претресају сви српски листови.

Читаонице и библиотеке у Русији. У велпкој и силној царевини Русији једнако оснивају бесплатне читаонице и библиотеке за народ. До сада их пма 15.000, а сваке године буде их више. Те установе имају велике користи. За то проевјета у Русији напредује гигантском брзином. Руси хоће да достигну, а можда и престигну Нијемце и Французе, чија дјела много преводе. Осим тога сви бољи књижевници пшшу за народ нарочита дјела, која се бесплатно

растурају. Срећна и Богом благословена земља, гдје се тако ради за народ.

Холечекова педесетогодишњица. Браћа Чеси прославили су у Златноме Прагу 8. фебруара педесетогодишњицу свога прослављеног књижевника, новинара п родољуба Јосифа Холечека. Слављеник је особити пријатељ српскога народа и његове пдеје, с тога су сви српски листови одушевљено поздравили ову педесетогодишњицу. Ми смо лањске године у 16. и 17. броју донијели слику п кратку бСпографију овога чешког великана, а сада честитајући му педесетогодишњицу, желимо да доживи остварење свога рада и својих родољубивих жеља.

„Српско Коло.“ Тако се зове ново српско акционарно друштво у Загребу. »Српско Коло« издаваће српске књиге п новине. Основни капштал биће му 50.000 круна. Створиће се на акције, којих ће бити 1000 комада по 20 круна. Члан (акционар) може бити сваки Србин. При уписивању плаћа се круна од сваке акције и 20 круна одмах, 15 кр. 1. октобра, а остатак концем године. о ће корисно друштво успјети и напредовати, само ми овамо чекамо да нам се што само створи. Позвани, не дријемајте, зар не видите гдје е реда пропадамо!

Рачунски задаци и Мала рачунаљка. Биоградски . учитељи Мих. Јовић и Ср. П. Стевановић израдили су »Рачунске задатке« за први разред основне школе, а томе су додали »Малу рачунаљку,“ која је од лима, а куглице стоје на двије металне жице. Спојена је са књигом, коју ученици увијек могу пмати на часу рачуна. И књига и рачунаљка стају само 25 пара дин. пили 20 потура. Купити се може у књижарници Велимира Валожића, а пма их и у српској књижарници Јакова Х. Тривковиња у Сарајеву.

Лафонтенове басне. Станиша Станишић, учитељ на. Савинцу превео је с француског басне, од Кана де ла Фонтена. Басне се одликују урођеном природ= ношћу и простотом. 'То су љупке приче, које нијесу спремане само за ђаке, него се одликују најфинијим познавањем живота људи ш дјетињском простодуш-= ношћу и ведром досјетком. Ту има 205 басана. Издаје их књижарница Велимира Валожића са сликама. Цијена је књизи динар п по. Концем марта књига ће бити готова.

Поклон руског цара. Кад је зимус први руски мшнистар гроф Ламедорф посијетно српског краља у Нишу, одсио је у кући тамошњег трговца Јована М. Попшћа. Полазећи пз Ниша гроф Ламедорф оставио је домаћину своју слику у богато израђеној сважи. Сад је сам руски цар послао томе Србину трговцу врло лијепо израђен и богато украшен пехар, позлаћен и украшен руским грбом; Пехар је у још богатијој кутији — прави царски поклон.

Куповање употребљених поштанских марака. Фирма Енгел и Штајнер у Бос. Броду купује употребљене поштанске марке из Босне и Херцеговине. Та фирма плаћа босанске марке за сваку стотину од 20 потура 1:20 кр., од 25 потура 1 кр. од 30 потура 3 кр. од 40 и 50 потура 6 кр. За тим купује скупље марке по комаду — и то: од | кр., 14 потура, од 2 кр. 40 потура, од 5 кр~ 10 окр. ето тако купује и друге употребљене марке: црногорске, српске, грчке, турске и румунске и т. д. Новац за марке шаљу чим их приме. Марке се шаљу препоручено.