Bosanska vila

- Стр. 102

1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

-- Ма 7 Мири ги

школама, или бар посјећивање ових школа од стране приправника, није се познавало, све, док није 1858. г. дошао за професора те школе, иколи 15 Вукићевић; а први рад, т.ј. онај, који је за оваке школе прописан и који је био заведен већ на европском западу, гдје су ове школе и поникле, отпочео је на овој "српској, најстаријој учитељској школи тек 1857. Тод. кад је дошао на управу школа у бивитој Војводини, као и у Хрватској и Славопији, заслужни _ др. оруђе Налпошевић, који је у договору и споразуму, с Николом Ђ. Вукићеваћем, поставио пародну наставу, на пове модерне основе. :

Чим је др. Ђ. Натошевић постао па овој страни врховним надворником свију српских основних школа,

муж,

одмах је отишао из Темишвара, гдје му је било сједиште, у Сомбор, да прегледа извор ове наставе п да га пречисти. Ту је упознао способност, вољу пи одушевљење младог професора; Николе Ђ. Вукићевића, п предао је њему педагошке науке, као најважније у овој. школи, да их руководи. Избор му је био врло добар и срећан, јер је овај човјек с толиком љубављу пи одушевљењем прионуо око свог посла и позива, да је дигао ову школу на највиши углед евих угарских школа ове врсте. Кад је послије Бахове системе барон Јосиф Етвеш дошао као први уставни кр. уг. министар просвјете и дрквених послова на управу, 1867. г., и отпочео свој блатодетни посао око народне наставе, погледао је прво на наше српске школе и потражио савјета од нашег пок. Др. 5. Натошевића, и да није био скопчан просвјетни рад у новој уставној Угарској са маџарским језиком, коме он није

бло вичан, не бп-овај велики муж маџарског народа

пуштао из своје средине пок. Др. ЊЂ. Натошевића.

Но гдје је несреће, ту и среће има. Са уставним животом осигурана је 1Х. законским чланком од 1868. г. п Србима у Војводини автономна слобода на црквеном и просвјетном животу п Натошевић врати се из Србије 1870. год. ') као новоизабрани главни школски референт цијеле митрополије карловачке, те тако доспје опет у дослук ес Николом Њ. Вукићевиђем, ш наставе свој спасоносан просвјетни. рад с ове стране, те њих двоје, које својим књижевним подузећем, које својим ученицима разнесу и пресаде идеје модерне наставе по овим и свим осталим крајевима, у којима живи српски народ. зе

Тако се може узети, да су ова два мужа засно= вала' и подигла данашњу нашу модерну пародну школу и њену наставу и да онај углед, анто су га у нашем народу стекли и данас га уживају наши нар. учитељи, имају захвалити овој двојици наших школских људи.

Ко се врне у оно доба прије 20 година, кад се у нашим народним школама само срицало и у глас Богу молило, бројало п читао само часловац и псал-

1) Куда је био отишао на повив Кнеза Михајла, да орга-

низује народну наставу. -

· словенски пи њемачки језик.

тир, без пкаквог тумачења, па погледа данас у ову нову, напредну паставу, гдје се све учи разумно, показује очигледно, гдје се хармонично снаже и кријепе сва душевна и сјелесна својства нашег подмлатка, тај ће знати цијенити и уважавати услуге, што су

па том пољу учинила ова два трудбеншка народна. -

Историја наште народне наставе за попшљедњу половину минулог вијека није плеапа пером, него дјелима ова два човјека, и ко год се лати да изнесе и да при= каже потоњем нараштају наш просвјетни кивот и рад за минуло по вијека, изпосиће само дјела и рад ова два човјека. Остаће“ врло мало, да се дода п пз радова других трудбеника на том пољу, па и то мало, што ће се- додати, показаће се. да је потекло са извора ових кладенаца, који су напојили живом водом цијелу данашњу генерацију школских људи у народној настави.

Завршетком ове школске 1902—1908. г.. навр-= шује се равно 50 година, како је стао за катедром сомборске учитељске школе, Никола Б. Вукићевић. На крају тог знатног одејека у животу, кога се ријетко ко удостоји, дужно је учитељство и дужан је народ, да се сјети заслуга оваких људи, који су животом

п радом задужили, пе само данашњи, но п потоњи паралштај. Е „Босанска Вила« врши ту дужност и с тога

доноси на. челу свом лик тог учитеља. учитеља, а

уједно и кратку црту скивота и рада овог заслужног

"српеког мужа.

Никола Ђ. Вукићевић родио се у Сомбору на Аранђелов дан, 8. новембра 1880. под, од оца Ђорђа п матере Персиде. Основну школу свршио је у Сомбору и почео гимназију (принципијум названу); коју је продужио у Сегедину пи Карловцима (1846... У Пешти изучио је филозофију; шп почео даље учити, али та у том спријечи бурна 18548—. година, те пређе у Биоград на велику школу. Но и ту га смете болест, те је морао напустити школу и отићи у купатило Грефенберг,- у Шлезији, да тражи лијека. Тамо се опорави сасвим и већ 1858. г. 19. октобра. по ст. кал, буде постављен за професора сомборске учитељске школе ва: стилистику, историју, рачун, Поред. тих предмета предавао је пз своје побуде српску граматику, а у ваншколеким часовима учио је приправнике новом

методу читања ш писања по гласању, које је својом

штудијом научио из њемачких извора.

марта мјесеца, постане врховни Ђ. Натошевић свију основ. српских, Бачкој, Банату и цијелој Хрватској

Године 1857. надзорник пок: дјр. народних школа у пи Славонији па ш српске учитељске школе у СомОвај спреман, одушевљен раденик брзо је упознао способност Вукићевића и ону велику љубав за позивом, која је красила овог младог човјека, па му одмах на први полазак у Сомбор. додијели да предаје педагогију и методику. Како је

бору. Николе Б.