Bosanska vila

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 108

Вукићевић примио ове предмете, одмах је завео с притравницима и практичне радове у мјесним основним народним школама и да би био у том независан од других, повјери му се 18258. године и управа над тим школама, која је и данас у његовим рукама. -

Од то доба везала су ова два човјека лично · пријатељство ш пријатељство за позивом, те су у договору и у заједници радили на свима пољима, што се тицало школе, учитеља и наставе. Они су одмах других ферија свог заједничког рада, године 1858. августа и септембра мјесеца, позвали у Сомбор све учитеље основних народних школа, на шестонедјељни течај, те се искушило у Сомбору до 150 учитеља из Бачке, Баната и Сријема, да се ту упуте новом методу читања пи писања а уз то упознају са новим начином предавања пи другим предметима. За та предавања писао је упуства пок. др. 5. Натоше= вић из Темишвара у писмима) а Вукићевић је то усмено и опширно говорио искупљеном учитељству: Слушали смо од самих учитеља, који су слушали та предавања, да је Вукићевић ес таким заносом и одушевљењем говорио, да су га по 2 и 3 сата непрекидно слушали и нијесу ни осјетили, кад је пројурило два и три сата, те су често жалили, кад су морали прекинути предавања. |

На предавањима у Карловцима, Осијеку и Пакрацу, доцније и у Гор. Карловцу, куда су писта писма Натошевићева у препису слата није било ни половина учитеља, као у Сомбору.

Године 1871... 5. октобра, школски савјет постави

Николу Б. Вукићевића за управитеља те учитељске“

школе и као најважнија новост, коју је на тој школи завео као управитељ, може се узети то, што је на његов предлог допустио и школски савјет, да се уз мушке ученике прима и женскиње у ту школу, која се до данас развила као засебна учитељска школа у том мјесту.

Вукшћевић има ванредну говорничку рутину п знао је, бар у млађе доба, својим говором и предавањем толико занијети и одушевити своје ученике, да су читаве сате слушали запетом пажњом његова предавања, па и доцније као учитељи толико су одушевљења понијели из ове школе за свој свети позив, да су кров читав вијек свој били идеални борци за народну срећу и просвјету. И данас су његови старији ученици најодушевљенији трудбеници у свом позиву пи понесени оним младићским жаром за свој свети позив учили се и спремали даље, те су заувели најугледнија мјеста на просвјетном пољу, и даље својим књижевним и педагошким радом стекли при= знања и поштовања. Од његових паодличнијих и старијих ученика спомињемо: дра Војпслава Бакића, професора велике школе биоградске, Џеру Деспотовића, управитеља Алексиначке учитељ. школе, Миту

»

__|) Ми имамо та писма у рукама и првом згодном- приликом ивнијећемо их на јавност, Мисац,

Нешковића, кр. школ. надзорника у Бјеловару, пок. Димитрија Јовића, првог управитеља пакрачке учитељске школе, а послије професора. биоградске учитељске школе; и скоро све данашње учитеље и професоре на учитељским и вишим дјевојачким тколама с ове и. с оне стране Саве и Дунава.

Никола Б. Вукићевић с вољом је његовао и књижевност српску. Већ 1846. год. као филозоф, написао је у »Драгољубу«“ своју пјесму: »На пролеће.« Доцније пак писао је у „Српским Новинама,« »Дневнику Српском,« »Седмици« »Љетопису,« »Шолском Листу;« који је и уређивао од 1858.—1869., па послије неколке године опет наставио, па и данас још издаје и уређује тај лист. Ув њега је од 1866—1869. издавао као додатак »Пријатеља Младежи.« -

Засебна дјела, што су изишла из његова пера, ова су: »Милана,«“ приповијетка за младеж и родитеље, по Кристофу Шмиту; »Огледало хришћанске добродјетељи:« »Библијске повјести старог.и новог завјета:« Ивјашњење ев. литургије; « »Спомоћна књига ва равјашњење црквеног појања;« »Мисли« о уређењу црквено-просвјетних . одношаја Срба у Аустрији, награђено дјело од »Матице Српске;« »Упуство« за буквар.“) Награђено од испитне комисије у Биограду са 70 дуката. Са овом наградом основали су Натошевић и Вукићевић фонд за учитељску сирочад, који

_ је нарастао до 6000 круна и којим рукује српска,

православна, црквена општина сомборска. Написао је за школску потребу: »Земљошпе« за српске основне народне школе, а тако и »Слике из српске повјес- · нице,« које су изшшле 1874—78. у два издања; али је ове двије књиге доцније забранила кр. уг. земаљ. влада. Написао је и »Буквар« за основне народне школе у Црној Гори и буде за то награђен од црногорског кнеза Николе орденом Данилова реда Ш. степена. Саставио је, за вријеме пок. Милана Костића, проте пи управитеља цетињеских школа, план ва учитељско-богословски завод на Цетињу, а умолио га је за то пок. Рајевски, прота руски у Бечу.

На позив пок. Теофана „МХивковића, епископа горњо-карловачког, с којим је провео једно љето у купкама „Карлових Вари у Чешкој (Кагзђад), написао је »Пространи Катихизис« у двије свеске, за тим: »Прву наставу у вјери« и »Упуство« за исту наставу п на пошљетку »Кратки катихизис« за народне школе. Ове су књиге у тој врсти треће на

реду за пошљедњих сто година. Први је катихизис

писао пок. архимандрит Јован Рајић, други је био пок. Платона, епископа бачког, и онда овај Вукићевићев, који је тек прошле године замијењен са новијим књигама ове врсте. Те су књиге писане по упуству анкете, која је у ту цијељ сазвана била прије 4—2 "година дана у Новом Саду и Карловцима.

") Сам Буквар нашисао је пок. Др. Ђорђе Натошевић, ва

расписан стјечај и дао је пришјавницима сомборским да га препишу и пошљу као од непознатог џисца.