Bosanska vila
(бре 12
1908. БОСАНСКА ВИЛА. 1908.
Код живих, нама развија. —
митну снагу. БЕЗ
У одојчету, које мајка љуља на своме крилу — дријема псторија културног развитка, о коме наше
вријеме ни појма нема. БЕЗ
Што је свјетлост алем-камену — то: је признање народно заслужним људима, за рад на јавном
пољу.
Признање савременика зависи од курса дневне
критике. | - БЕЗ
Дневна критика управља ажијом народног птри-
знања, као берза валутама.
или практичних примјера, радња је очевидна, јер ту се поука, тако рећи, драмски пред Код теоријских примјера поука је лапентна, јер тек практичним радом добија дина-
томество.
статом.
ИЕ
Бр. 6.
Врпједност злата лежи у — злату, а не у курсу; само ажија'популаритета зависи од курса.
2
Праву валуту јавном раду утврђује тек — по-
»
Вриједност свакога рада лежи у успјеху:
Што је критика штампе на јавном пољу, то је глас — фама — у приватном животу: онш разносе добре и рђаве гласове по дневном курсу.
БЕЗ
Кивот се храни смрћу, као дијете материном
Само онај народ, којш је у стању неизмјерно, трпити и који за своје светиње иде на Голготу чека васкрсење!
СРПСКЕ ВАРОДНЕ УМОТВОРИВЕ,
Српске народне женске пјесме.
=> МИ.
ФУ оно моја, јање разблуђено,
е9-5 Чудно ли те бија разблудио, И на десну руку научио! »Мој комшија, влатали кутија, Алем комшо, алем драга душо, Мислшш, комишо, удати се нећу, Та валаха чекати те неђу. Свом ћу срцу сабур учинити, Од тебе ћу очи заклонити, Па ћу другог загледати драгог, Ил бољега, или ни горега, Или бега ка и тебе драги, Ко мој буде, оженит се неће. Чија будем, удати се нећу, Јес тако ми онога јунака, Коме јесам и мила и драга,
Коме нисам, ни молит га нећу.“
УШ.
Ономадне у свету неђељу, Чудна кита кроз мој сокак прође, Чудна кита, тридесет момака. Међу њима мој драги бијаше, На свакоме дивно одијело,
На мом драгом везена кошуља, По кошуљи кадифли ђечерма, По ђечерми мораста долама,
(Из Нове Вароши).
Опас'о се мукадем појасом, Попуштио од појаса ресе, У њедрима сат од сува злата, Сат му куца, моје срце пуца. 1Х. Мајка Ану сштно плетијаше, Од петеро и од деветоро. Плетући је мудро евјетоваше: »Не пд Ано, у ружицу сама, У Ружици љута гуја спава, Љута гуја, Бановићу Стјепо, Ујешће те, опазити нећеш.“ Ап то Ана мајку не слушаше, Већ. још чешће иде у ружицу. Опази је Бановићу Стјепо, Па прескочи високо стоборје, Запе стрјелу за златну тетиву, Шћедијаше да препане Ану. Не препаде, већ је устријели. Кали Ану мало п велико, _
али Ану п отац п мајка
Ал највише Бановићу Стјепо. Х.
Роса паде, мутна вода дође,
Мој босиок покрај воде расте.
Спремих брата да ми га обиђе.
Братац дође и абер донесе: ;
»Паша пао на сред босиока, Џашалије око боспока. Хајде; секо, тебе паша зове, Да избереш за себе јунака. Гледај, секо, немој ожењена!« »Како ћу их, брате, познавати #« »Лако ћеш их, секо, познавати! У јунака, млада, нежењена Бијело је п румено лице, Црне очи, два драга камена, Куд год иде у пенџере гледи. У јунака млада, ожењена Тавно му је п мршаво лице, Црне су му очи помућене, Куд год иде, он преда се гледи.« ЖЕ. У Чајничу о младом Божићу Пометени сићани сокаци, Натурени лаки саланџаци 0 бадему Хаџи-Димитрија. Ту се љуља мало и велико, Редак дође кујунџији Јову, Не љуљну се ни два, ни три пута, Саломи се грана од бадема. Љуто куне Хаџи-Димитрије: »Бог т убио, кујунџија Јово, Што. ми сломи од бадема грану“ Ја имадем шћерцу јединицу,