Bosanska vila

ДЕЛЕ Би је ЈЕ 41. ј

имати потпуну слику цјелокупног просвјетно-васпитнога рада нашег; онда би тек сазнали од коликога је утјецаја на наш народ у опште имала школа, ко"лико је успјела да га просвијети, најшире слојеве, колико је помагала чувању српскога имена, језика, вјере и обичаја, колико се народ за њу трудио и шта нам још пелостаје да би успјех био потпунији,

Књига г. Протића, која је | томе правцу почетак, нека је за то најтоплије препоручена свима пријатељима српскога народнога просвјећивања. _ Ст.

Из моје некадашње уредничке архиве. ' Од Јована Трчића. (Наставак.)

Исте године 1889. умро јеу Новом Саду код своје, тада већ старе, но и сад још живе матере у данашњој јазавачкој улици, млади српски књижевник и мој негда ученик Данило Геделковић. Окорна болест ш прерана смрт не дадоше му, да онолико послужи српској књизи, колико је кукавац хтео и колшко се с обвпром на лепш дар му могло п очекивати од

њега. Доспео је био само, да преведе Петефијин -

»Џелатов конопац« и да натише она красна »Писма о српско-бугарском рату госпођи К. Х.«, која су ивлавила у »Стражилову« 1886. и 1887. Од њега имам свега два писма, која је вредно изнети на јавност. Ево их:

је

Шоштиовани господине !

Отпростилие ми, што сам таолико дуго заостао са обреченим Вам трилогом ва » Стражилово. Мислим да ће бити довољно за 2—92 броја. До 20. о. м. то Н. К. послаћу Бам најдаље отет десетак писаних полутабака. Свега ће бити око 25 тисаниг полутабака.

Као што ћеше и сами видети, додирнуо сам више ствари, о којима би данас требало мало више, мало дубље да мислимо. Додирнуо вам ит, велим, јер утуштвалпи се у дуже растрављање о њима, ме дозвољава ми ни тростор листа а није ми тао ни намера била. Ја сам гтео само да тодсетим на то, та ко тоће да мисли, тај ће мислити, а ко не ће, будите уверени, да томе не помажу ни бог зна каква разлагања.

Надам се, да ми не ћете замерилац, што ћу бити слободат да Вас замолим, да ми тошљете то један број > Стражилова«, «у коме тисма буду излавила. Адреса ма коју бисте ми могли слалпш, ова је: Војину Радуловићу, трговцу, га ЛЕ. Гатошевића. Београд (Дубровачка улица). Ра тлу адресу ва тло, што Ћу дуже времена бити вам Београда, а гдег То не знам ни сам. Зависиће од прилика. Рад сам, да се мало трођем.

Наслов писмима је »О српско-бугарском рату.“ #10 као шлпо ћете иаволетл виделти, до травог рата у послалшим Вам табацима још нисам дошао, јер ја смалирам, да је ралино време трајало од томешка до свршетка мобилизације, дакле од 9. септембра тр. год. до 17. децембра тр. год. тш за тпо сом. и точео оним, штпо се почело дешавалиц још са тометом мобилизацијом.

Шрг него што бит завршио ово тисмо, сматрам за дужности да Бам јавим, да сам рад да општамтам у засебну књигу сва писма Наравно да у том случају долазим трво на то, да Вас запитам, да ли сте вољни 02 Ви отшитамталив, та тек у случају "негативног 0020-

да унесе знања у

=

_ 1908. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

= = |

«

Стр. 115

вора обратићу се другоме. а то Бад учтиво молим, - да будете добри пч да ми што тре одговорилив, та. је док сам још у вдема уну. Писмо изволилив јр; на Тошу а за мене. |

Опростилив ми, шлао се толиким молбама обраћам на Бас, али сам убеђен, да ми као Вашем негдашњем ученику; не ћете за зло узети.

Завршујући писмо срећан сам, што вам ти овом приликом могу исказати своје одлично тоштаовање.

Земун, 18.125. јула 1986. 200. | Данило Недељковић.

П. Београд, 28. фебруара 1887. год.

Штовани гостодине!

Више од месец дана боловао сам од заталења плућа. Био сам се тредигао та и тоново тао у кревет а сада сам мало на ногама мало на кревету. (Све ово јављам Бам, да бисте ма отростили, пшлио са се 080 лико закаснио са дугом п затвалношћу на послалпом

преводу » Фауста « Но ја сам уверен, да ми не увесте

за зло моје закашњење. Шалем Бам 1101. а. вр.за тигу »Фауст«е и за тоштарину пи затваљујем Рам поново. |

Растраву, од које сам Вам почетак послао, тродужићу, док се још боље оторавим. о немојте ма замеритам, шлио ћу Бас те у овом тисму замолилиш, да продужитае и свршите ипсма о рату срп. буг. верен сам готово, да се ратосиљалие ц мене пч моји писама, и дошиста Вам не бит досађивао; али ми овде неки под мећу, да сам ВБаб ја замолио, да обуставите шлпамтање. Дакле као шлио видитие, тао је довољно да ме изведе из концешта т кад сам здрав, а некамо ли сада, у тполико вилае, што се ја никада ни од чега нисам плашио, та ни овом триликом. Молим Вас дакле учлииво, сврпштлте писма пилио торе.

„Јамачно сте чули за нову драму » Немању.« Можда ћете моћи употребила у »Стражилову« (ако т. ј. није ова моја вест касна) ово, што ћу Вам јавилац. Било је свакојакиг гласова о тисцу, којт се, као питао зналпе, таребао јавила то свршеној тредстави. Неки гсворасу, да је драму тпу нативао краљ, други, да је Ч. Мијалиовић, тарећи др. В. Ђурђевић пи та. 9. Када се тредстаава свршила, публика је тражила, да се тисац

_ тојави, но од њега ни тараси. Изађоше глумци “ замолшше, да се писац токаже ако је у публици. Опета нилилаа. Најпосле изађе на позорницу сам управитељ

М. 11 Шапчанин и он замоли да се тисац јави, т тада сетојави — тата мислитие, код = ЛТилош Цветић, редиливљ ц члан нар. товорилшта, који је у самом ко: маду играо Комад је, веле изванредан. До данас нај боља српска драма. (ве ово, што сам Вам мнатисао, чуо сам од са свим тоуздане личности, која је била у поворилшти тиога дама,

Привилино Вам могу међу тим јавити та тло, да је (бар то говору у извесним круговима) Цветић. бпо принуђен, да затаји сее дотле своје шме, јер би му у Пе случају комад третртео разне смешње и

е8г0оде. ЈЊега мраве и виђенији глумци и управа. Овако св надало, да је комад наттсала која висока лимност, тле се управа тожурила, да шлпо боље тредстава 'испадне, атрављено је мово одело, нове декорације ти т. 0. Лепа доскочица! Зар нед ЈУ осталом то је само оно »кажу«: Бог зна колико шма истине у томе.